Др Момчило Д. Пејовић
Општепознато је да се у спорту постижу резултати који се деценијама не могу достићи или чак престићи. Тако, на примјер, имамо спортисте који су „сами себе надмашили“ постижући шампионске титуле неколико пута узастопно из године у годину, па и на олимпијским играма неколико пута учествовали и уједно били одликовани узастопно.
У борилачким вјештинама, као што су карате и џудо, (не)достижан је „црни појас десети дан“! Сви су сагласни у једном да су такви резултати ријетки и да се не постижу одмах и само уз огроман таленат, него иза тога стоји дугогодишњи или вишедеценијски мукотрпни рад – тренинг.
Међутим, у политици то није тако. Мада и ту има (дано)ноћњег рада, вишегодишњег искуства, личног такмичења и међусобих престижа. У тој „спортској“ друштвено – политичкој дисциплини има много оних који цијели свој живот проведоше сједећи у партијским локалним, општинским или посланичким клупама и то без икаквих личних или (нат)просјечних резултата.
Нема потребе да именујемо оне који су цијели свој не само радни, већ и животни вијек, пресјеђели не подижући свога гласа даље од сусједне клупе или онога који сједијаше до њега. Додуше, нарочито је то било изражено у времену нашега комунистичког једнопартијског социјалистичког једноумља гдје су се изнад глава само видјела два прста или цијела шака. Дисонантних тонова или гласова бивало је, али су они најчешће били „(п)отирани“ општеприхваћеним без гласа „хуком уздигнутих руку“ као „гласом против“ и касније партијском санкцијом „опоменом пред искључењем или искључењем из партије“! Тако је то бивало све до „промјена“ које се десише у посљедњој деценији 20-ог вијека и увођења партијског вишепартизма – нашега црногорског парламентаризма, а трају и дан данашњи.
Мора се признати да није нимало лако сјеђети годинама или неколике деценије у страначким клупама па макар их мијењали сваке треће године и ма колико било удобно у њима. Тако је то на први поглед, без задирања у суштину ствари односно у небројеност привилегија, које се пружају одборнику и посланику током неколика мандата само да пресједи, клима главом и (уз)диже два прста за своју партију, лидера или коалиционог партнера. Просто речено, навикну се појединци на такво сјеђење и „креативни рад“ са (уз)дизањем два прста и као по оној народној „навика је једна мука а одвика стотину мука“ све постаје бјелодано.
Историја (црно)горскога парламентаризма биљежи неколико случајева да су поједини посланици били у посланичким клупама готово од почетка парламентарног живота односно од уласка њихове странке – партије у Скупштину па све до постојања те скупштине, као и оне који су били предсједници црногорске Владе по три, четири или пет пута.
Новија историја црногорскога парламентаризма од посљедње деценије 20-ог вијека памти – биљежи и посланике који су готово три деценије у партијским клупама црногорске Скупштине и још су „активни“ као првога дана!?
Такође, историја новијег црногорског парламентаризма биљежи и веома риједак, на европском нивоу, „случај“ партијског лидера, који је седмоструки носилац премијерског појаса „СЕДМИ ДАН“! То је Црна Гора проевропских усмјерења и настојања са (про)активном првом „просперитетном – успјешном“ европском еколошком државом! Том истом премијеру, у његовој дугој политичкој каријери, успјело је (по)пети се и на трон предсједника прве еколошке државе у региону, Европи и на Земаљскоме шару!
Данас, када је још у пуној, зрелој, политичкој и државничкој снази, ево тога истога премијера у новој политичкој кампањи која се сваким даном све више захуктава за предсједничког кандидат те исте усправне – вертикалне, плаветно – небеске и еколошке државе Црне Горе. Може му бити, а богме му и баста – „бастадур је“, како је рекао један његов негадашњи велики политички противник и лидер странке, који је касније у свему ретерирао па се на крају тако слизао да сам себе више не препознаје.
Какве ли симболике! Седам предсједничких кандидата а међу њима и седмоструки носилац премијерског појаса „СЕДМИ ДАН“, учествује на изборима, а само један може да стане на трон – пријесто државе Црне Горе. Предсједничке конвенције се свакодневно селе из једног у други град. Већина предсједничких кандидата своју предизборну кампању започела је у свом родном граду. Никшић, Бар, Улцињ, Котор, Будва, Бијело Поље, Даниловград и тако даље прошли су изборну трку, а приближава се дан када ће се (из)мјерити бирачи и гласачи својих побједника – миљеника за мјесто предсједника државе. Сви они имају визију!?
Седмоструки носилац премијерског појаса „СЕДМИ ДАН“ има „визију“ која траје од дана његовога доласка на мјесто премијера. На својим предсједничким конвецијама одлучно даје до знања својим бирачима – гласачима и својим партијским поданицима да „има визију“ и да ће радити „за стабилност и напредак“, као и свих претходних година! И даље обећава (н)ове (про)мјене свих његових бројних (про)мјена и (ре)форми у претходним годинама! Промовише себе да је кандидат за побједу – побједнички кандидат. Упозорава да његова политика није „издајничка“, нити „вазална“ као других кандидата!? Хвалише се „добродошлицом“ у НАТО алијансу! Најављује свој тријумф ријечима: „…На вратима смо Европе, вријеме је да завршимо неке послове које смо започели прије 20 година, довели смо те снове на праг реалности, не смијемо разочарати наше грађане… Европска Унија нам пружа руку …, а да се од нас не трази вазалство, већ се од нас чини равноправан партнер“!
Дакле, лидер партије ДПС-а, седмоструки премијер, носилац премијерског појаса „СЕДМИ ДАН“ коначно је схватио да (про)мјене које је започео још прије двије деценије и „визије“ које је имао узалудно су утрошене и сада – данас их као јалове одбацује, тражећи од својих бирача – гласача предсједнички мандат и још један, па да буде трећи све до краја његове политичке и(ли) радне каријере!
Запао ми је за око коментар једног читаоца, који се потписао са „Фабрика чоколаде Цетиње“, па ћу са његовим краћим изводом и завршити: „Јово наново. Исти човјек прича исте приче ево 3 деценије. Премјешта се са мјеста премијера и предсједника са мини паузама ка на фудбалској утакмици 30 година. Странка огрезла у корупцији…“!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
