Пред њим се тресла земља: Највећи српски владар, његовом круном се крунисао књаз Никола!
1 min read
Цар Душан
Први српски цар Душан Силни упамћен је као један од највећих владара средњовјековне српске државе, а по својим успјесима могао је да стане раме уз раме са најмоћнијим краљевима и царевима Европе 14. вијека.
За време његове владавине, средњовековна Србија била је на врхунцу своје моћи. Границе Душановог царства биле су од Саве и Дунава на северу, до Коринта на југу и од Јадрана на западу до Егеја на истоку. Његови посмртни остаци налазе се данас у цркви Светог Марка у Београду.
Када су у питању српски владари, име Стефана Уроша IV Душана Немањића, у народу познатог и као цар Душан Силни, стоји записано златним словима, што због чињенице да је Србија под његовим вођством проширила своју територију све до грчког мора, што због Душановог законика који је уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон средњовјековне Србије.
Круна Светог краља Стефана Дечанског која је израђена почетком 14. вијека за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног, чува се више од два вијека у Црној Гори. Ова круна је поклон Карловачке митрополије Светом Петру Цетињском.
То се десило у Сремским Карловцима 1784. године када је Свети Петар Цетињски хиротонисан од карловачког митрополита Мојсија Путника. Ова једина преостала круна из династије Немањића није случајно завршила на Цетиње, ако се узме у обзир податак да су Петровићи били духовни наследници Немањића и да су чували идеју Светосавља и српске државе кроз мрачно вријеме турске окупације.
Круна се од тада чува у ризници Цетињског манастира, а последњи пут је употријебљена приликом крунисања књаза Николе за црногорског краља 1910. године. Том приликом, симболично, се књаз Никола крунисао једином поуздано сачуваном круном Немањића
Поред тога, он је последњи из лозе Немањића који је имао титулу краља, прије него што се на Ускрс 1346. године прогласио за цара.
Душану су отац, деда, прадеда и син носили име Урош, али Душан није. Он се никад није потписао као „Стефан Урош Душан“, једино његов деда је имао двоструко народно име: „Урош Милутин“; Душану су то име пришили тек 200 година после његове смрти.
Ово можда јесте ситница, али овакве ситнице говоре о томе колико Срби заиста читају и проучавају сопствену историју. На интернет и незаобилазну Википедију се прокраде нека бесмислица, и онда је сви папагајски бесконачно понављају и умножавају.
Stefan Uros Dusan Silni Nemanjic, najveci Srbski vladar. Slava mu.
Otrovan…oceubica nepokajani iako mu otac Svetitelj potvrđen od neba i naroda mnogih … vodio ženu u Hilendar …doveo do anateme i prokletstvo međusobnog među pomenimo crkvama koje tek Lazar knez mučenik uspeo da skine i pomiri crkve …i ta kruna jel sreće donela Nikoli unuku koji i ne krunisan Srbiji Crnoj Gori Srbima….