Правосуђе лажне државе Косова робијом протерује Србe са огњишта

Светислав Стојковић већ 47 година живи у Швајцарској и сваке ноћи сања исти сан, да се врати родном Штрпцу, где је начинио прве кораке, у село Доња Битиња, уз обалу кратке, али бучне Сушићанске реке која граби у Лепенац.
Усред села, на тромеђи три махале: Лазароце,Влаинце и Матошево, Стојковић је поред српске цркве купио 2011. плац „Крива Јова“.
Био је на корак до сна да остави успомену своме огњишту, мотел „Мартина“ коме је име дао по супрузи већ је био на папиру архитекте, а онда се одлуком Врховног суда Косова, све претворило у драму. Светислав је осуђен на 90 дана затвора због, наводног скривања албанског гроба.
„Имам 73 и по године, деце немам, и све што сам у животу хтео је да се вратим у родни крај. Овај случај је тешка манипулација косовског суда. Срби не би требало да граде, него да се селе“, сумира за „Вести“ Стојковић.
Након затворске казне баки Перси Стојковић из села Паралово због узнемиравања Албанца коју ју је тукао, ово је нови „бисер“ косовског правосуђа. Светислав каже да би и он „драге воље ишао и у тај затвор“ да докаже каква је то косовска правда за Србе, али је болестан. Сваки дан пије лекове за притисак и има озбиљних проблема сам плућима.
„Када бих отишао у затвор, то би за мене била смртна казна“, претпоставља Стојковић.
Папирима документује да је све радио по реду: направио купопродајни уговор, обавио катастарски пренос имовине, инжињери урадили план мотела, поднео захтев и добио грађевинску дозволу из општине Штрпце, општински геометри преконтролисали парцелу и план објекта. У истом селу пронашао је извођача радова, приватну фирму Гарипа Тахира са којим договара грубе радове.
„Али, када сам се вратио из Швајцарске и са архиткектом Гораном Јовановићем обишао градилиште, видели смо да темељи нису били у „винклу“ више од 70 центиметара и много других недостататка. Исплатио сам извођача и узео другог, Фљорима Хамитија који је 2013. завршио грубе радове, по пропису и све перфектно. Али, Срби треба да беже, а не да граде. Тек тада су се сетили тог наводног албанског гроба“, огорчен је Стојковић.
У марту, 2013., тврди наш саговорник, на број у Швајцарској више пута су га звали Гани Ндрецај и отпуштени извођач радова Гарип Тахири и претили да ће сруштити мотел динамитом, јер је на поменутој парцели 1943. године настрадао Ганијев рођак, шверцер дувана Аслан Ндрецај, кога су убили Бугари.
„Наводно зауставила га је једна бугарска војна патрола и убила. Нико у селу није желео да га сахрани из страха од Бугара. Па тек када се леш почео распадати њега су провизорно закопали поред реке. Због претњи, грађевинске радове сам скоро у потпуности зауставио“, каже Стојковић.
Невероватном брзином за косовску судску праксу, државно тужилаштво је покренуо поступак за скрнављења гроба и непоштовања умрлог. Подигнута је и оптужница. Пресуде Врховног суда Косова Стојковић оцењује као политички мотивисане.
„Није ми ми познато да неко може бити кривично гоњен, ако није знао или се докаже да није могао знати да чини кривично дело. Ни претходни власник парцела Милија Ивановић, који је ту одрастао, ни други извођач радова Фљурим Хамити нису знали за гроб нити су пронашли икакве посмртне остатке. Нема их ни данас, нити је ико могао да их нађе, али сам осуђен на основу изјава албанских сведока“, појашњава Стојковић.
На чијој сте ви страни?
С обзиром да је био у Швајцарској, Стојковић каже да је замолио пријатеља Албанца да се распита код председника суда у Урошевцу докле се стигло са случајем.
„Пријатељ је на то питање добио кратак одговор. „На чијој сте ви страни?“, питао га је председник суда, јасно алудирајући да је у пииатњу подела на случајеве против Срба и оне који се воде против Алабанаца“, каже Светислав Стојковић.
Да случај буде што чудноватији, место Доња Битиња су 1979. задесиле велике поплаве у којима су многе куће и мостови срушени и водом оденти, а и део парцеле на коме је, наводно био гроб.
„Знате шта, мени у животу ништа финансијски не треба. Могу лепо да живим од пензије у свом стану у Швајцарској. Мотел је био за моју душу и мој родни крај, а сада ми је циљ и да докажем како суд пресуђује политички само зато што си Србин“, закључио је Стојковић који је помагао свима, не бирајући по вери и нацији, који су из родног краја ишли у потрази за бољим животом у Швајцарску.
Где је нестала пријава
„Због претњи телефоном моја супруга се јако узнемирила. Одмах смо поднели кривичну пријаву полицији у Штрпцу. Судија Адем Шабани замолио ме је да повучем пријаву јер нема довољно доказа. Када сам захтевао да се у поступку против мене приложи и моја повучена пријава, нису више могли да је нађу у судском архиву – каже Стојковић.
Мењање исказа
Стојковић тврди да је лично за сведока предложо Миљаима, оца Гаипа Тахирија јер му је казао: „да су мене питали, рекао бих истину, постојао је гроб, али нисмо знали тачно где“. Међутим, на суду је ипак стао на синовљену страну.
Канцеларија за КиМ (не)надлежни
Канцеларија за КиМ Стојковића је саветовала да се обрати Унмику, Еулексу и Оебсу пошто она „нема ефективну власт на терену и не може пружити директну помоћ, нити се може мешати у предметни судски поступак“. Из Еулекса му је одговорено да његов захтев није у њиховом мандату и упутили га на – Агенцију за бесплатну правну помоћ. Обратио се и амбасади Швајцарске у Приштине, али ни то није имало ефекта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

