Pozorišta se ne mogu paliti ni gasiti na dugme

Sa tovarom iskustva i problema od prethodne godine, planirali smo i najavljivali ovogodišnji festival igre veoma oprezno. Ipak, uz mnogo više optimizma koji je stigao sa vakcinacijom. A onda odjednom, merama koje su donete u utorak 16. marta i važe do nedelje 21. marta, prvi put su od septembra 2020. godine, zatvorena sva pozorišta. Prva predstava je u utorak, 23. marta. Spremni smo. Ne spavamo. Kupljene su avio-karte. Utovarena je scenografija i kamioni su krenuli ka Srbiji, reči su kojima Aja Jung započinje ovaj razgovor.

Teška je situacija na svim poljima. Kako planirate da održite festival?

Umetnici stižu iz Ženeve, a zatim slede kompanije iz Katanije, Tel Aviva, Brisela, Atine, Barselone, Havane, Ankone… Sve je možda moglo da se odloži, ali je potrebno da imate određeno vreme za taj posao, odnosno preciznu instrukciju za duži period. Pozorišta se ne mogu ni gasiti, a ni paliti na dugme, baš kao što se i Beogradski festival igre ne može kreirati, organizovati, pa ni odložiti u jednom danu.

Ako se desi da Beogradski festival igre (BFI) dobije dozvolu da održi svoj program, onda će i drugi izvođači očekivati isti tretman?

Verujem da pozorišta, muzeji i galerije treba da rade. U ovom nevremenu, njihova je uloga dragocena. Sa druge strane, niko u ovom trenutku nema unapred potvrđene, dogovorene i najavljene međunarodne programe, osim Beogradskog festivala igre. Zato i jesmo pomalo usamljeni u ovoj borbi. Kada imate program, onda imate i probleme. Nadamo se najboljem.

Kakve mere predostrožnosti preuzima BFI u vreme pandemije?

Pozorišta su veoma ozbiljno i temeljno sprovela sve antiepidemiološke protokole, i zaista nismo čuli ni za jedan slučaj zaražavanja. Zahvaljujući inicijativi grada Beograda i Ministarstva kulture, prioritet u vakcinaciji je dat upravo zaposlenima u ustanovama kulture. Među učesnicima festivala takođe ima revakcinisanih, dok smo za ostale obezbedili testiranja, pre polaska, ali i u Srbiji. Uostalom, tokom sedamnaestog Beogradskog festivala igre, koji smo održali prošle jeseni, dokazali smo svu ozbiljnost i odgovornost u ovom poslu.

Kakav je ovogodišnji program BFI?

Fantastičan, hrabar i zreo. Baš kakav dolikuje festivalskom punoletstvu. Pomenuću samo gostovanje trupa Dimitrisa Papajoanua i Akrama Kana, briselskog sastava Peping Tom, Kompanije Magi Maren, ali i švajcarskog Alijasa, novih produkcija neverovatnih koreografa Roberta Zapale, Adija Butrosa ili Alesandara Šaronija… U Novom Sadu i Beogradu već su gostovali prvaci i solisti Njujork siti baleta, i to 6. i 7. marta, a program će trajati sve do polovine oktobra, i nastupa trupa iz Majnca, sa komadom čuvene Šaron Ejal. Ipak, najveći deo programa je planiran u festivalskom redovnom, prolećnom terminu…

Drugi put proživljavate neizvesnost početka?

Može zvučati neobično, ali je danas teže. Prošle godine je virus zaustavio ceo svet. Bio je to ogroman šok. Proglašena je pandemija i gotovo istovremeno, svi teatri u svetu su se zatvorili. Imali smo situaciju u kojoj trupe ne mogu da dođu, mi ne možemo da ih primimo, a avio-kompanije su otkazivale hiljade letova. Do kompletnog prizemljenja. Verovali smo tada da će sve proći za koji dan, nedelju, najviše mesec… Nismo gubili vreme. Odložili smo program. Danas imamo situaciju u kojoj avioni lete, trupe mogu da stignu, publika je kupila ulaznice, samo ostaje da naša pozorišta budu otvorena, kao što je to bilo do pre samo nekoliko dana… U odnosu na prošlu godinu, možete primetiti da smo neka izvođenja duplirali, zamolili trupe da umesto jedne, odigraju po dve predstave kako bi publici izašli u susret, jer je kapacitet sala još drastično smanjen.

K. R.

(Politika)