Повратак поморца
1 min read
Члан сам херцегновске општинске Комисије за издавачку дјелатност. Или нисам, јер је у међувремену, ах, пала локална власт.
Пошто ћу и у сазиву будуће власти вјероватно бити члан Комисије за издавачку дјелатност, залагаћу се да се комунитад нађе Петру Палавршићу на страни, некадашњем кустосу Поморског музеја у Котору, који је написао капитално дјело „Поморство Херцег Новог“. Због начина на који се просијавају историјске чињенице, мало зналаца стално има на уму да је управо херцегновско поморство на једра заокружило причу о славној бокељској прошлости, испрва с капетанима из Пераста, а потом и из Доброте и са Прчања…
У реченој књизи која мора бити у тврдом повезу и скупа, будући у колору, и већег формата, Палавршић је пронашао све бродовласнике, све бродове, њихове махом медитеранске руте и терете. Искрен да будем, Палавршић ме задужио, јер је пронашао многе моје претке капетане, па чак и именом оне у служби руског цара. Задужио је потом и све друге старе (300+) новске породице…
Као професор српског језика и књижевности у которској Поморској академији, својевремено сам часно настојао да одслужим дуг спрам подизања нових генерација поморских официра, наутичке и бродомашинске струке. У Наставничком вијећу се одувијек причало, маниром inter nos, да су наутичари интелектуалнији, али да су бродомашинци генерално бољи људи.
Мој рођени брат, млађи деценију, завршио је которску Поморску академију, а потом се уздигао још, на плаво-бијелој скали.
Ових се дана, након 13 година навигавања, поново вратио – што наводим као податак да повратак поморца увијек представља радост у породици. Тај који се врати, увијек буде за мрву друкчији. Ментално зрелији, с килцем више, или с килограмом мање, с пословном одлуком гледе инвестирања стеченог новца, но за дјецу увијек познатији као отац, а за жену дуго чекани муж…
У доба барока, у доба успона Пераста, потом Доброте и Прчања, те Херцег Новог, жене су каткада годинама чекале мужа наутика. Отуд обичај да се и данас, у ријетким преосталим породицама у Перасту његује традиција да се сваки брод поздравља махањем бијелим ланцунима, тј. чаршавима, с прозора камених кућа. Не више и са прозора палата, јер су оне заражене вирусом туризма.
Lijepo.