Pouka državnim i partijskim funkcionerima

Pišeš, kako ti je zagorčan Vaskrs ove godine. Šta se dogodilo? Tvoj najbliži prijatelj dobio visok položaj. Tome si se s prva obradovao. Ali samo posle nekoliko nedelja on se počeo tuđiti tebe. Ne odgovara ti na pisma, hladan je i kratak u razgovoru, ostavlja te pred kancelarijom dugo da čekaš, a iza leđa govori o tebi prezrivo. Ne možeš da ga poznaš. Šta bi od onako milog čoveka? Arapi bi rekli: progutala ga stolica!

Ako hoćeš, pročitaj mu ovo što ću ti napisati. Bila tako dva prijatelja u Arabiji. Svako veče sedeli kraj vatre na malim tronogim stolicama i razgovarali. No dogodi se da jedan od njih dobi za šeika. Preseli se dakle u kamenu palatu i sedne u visoku stolicu, od sedefa. Mnogi narod dolazio i klanjao se novom starešini. Došao i stari prijatelj njegov, sav radostan, preradostan, da mu čestita. Ali ga oholi šeik ne hte pustiti odmah k sebi nego ga ostavi da čeka pred kapijom mnogo dana. Najzad naredi, da mu ga dovedu. Skromni prijatelj uđe, a šeik se još više usturi u stolici od sedefa. Prijatelj odmah razumedne sve, pa se navlaš počne obzirati oko sebe kao da ne vidi šeika. Šeik ga ljutito oslovi i upita šta traži očima?

– Tražim tebe, čoveče, gde si? odgovori prijatelj. Pa tužno dodade: dok si sedeo na maloj stolici, nije se videla stolica od čoveka, a sad eto ne vidi se čovek od stolice!

To se dogodilo i s tvojim prijateljem. Izgubio se čovek u visokoj stolici! No to je tako obična pojava u svetu, da tvoja ljutnja izgleda smešna. Ljudi se teže drže na visini nego u nizini.

O čoveče, o prašino! Čime se ponosiš? Kojim od dva ništavila: onim u životu ili onim u smrti?

Za jednog jelinskog državnika priča se, da je imao običaj svako jutro da se klanja na dve suprotne strane, čas na jednu čas na drugu. Upitan kome se to klanja na dve strane on odgovori: Bogu i narodu. Jer sve što imam ili je od Boga ili od naroda.

O čoveče, o sekunde u vremenu i milimetre u prostoru! Čime se gordiš? Rečeno je o tebi u Svetom Pismu: svak koje oholu srcu gad je pred Gospodom. I još: Bog se oholim protivi. I ako hoćeš još: oholost ide pred propast. Svojom ohološću ti si objavio rat Svemoćnom i Večnom. Atom je ustao protiv Bezgraničnog. Sekund se uzbunio protiv besmrtnog. Nije li tvoj poraz i mravima očigledan? Iznenada će ti doći propast i sramota. Zato: povrti se, pokaj se, otrezni se, osvesti se, uljudi se. Budi čovek. To je više nego biti car. Budi čovek. To je sjajnije od svih kruna i važnije od svih stolica.

To je pouka za prijatelja tvoga. A tebi zdravlje i mir od Boga, i čestit Vaskrs.

Vladika Nikolaj Velimirović: Skromnom činovniku T. koji se žali na oholog prijatelja