По наговору Аксентија Шундића убијени су турски зликовци Хасан Мекић и Мурат Ђурђевић. Мекића је убио Мина Радовић, а Ђурђевића поп Андрија Драговић. „Отада се закрви крајина / чак од Кома те до Корјенића, / нож сијева, крв се пролијева“.
Манастир св. Луке у Жупи, Никшић; фото: mapio.net
Пише: Томо Папић
Постојбина Шундића су Васиљевићи, једно од дванаест насеља Никшићке жупе, питомог краја који се простире уз ријеку Грачаницу, сјевероисточно од другог по величини града у Црној Гори. Село је добило име по Васиљу, брату њиховог родоначелника.
У Васиљевићима данас живи тридесет пет породица Шундића (старосједиоци), те по четири-пет породица Драгнића (поријеклом из Васојевића) и Дрекаловића (досељеници из Куча). Припадници најбројнијег од ова три братства (Шундићи) сматрају се, као и већина породица у горњим селима Никшићке жупе, потомцима Гезимира (Казимира) – сина Никше Грбљанина, родоначелника племена Никшићи.
Сродници Шундића из Никшићке жупе су Шундићи у Бјелопавлићима (селу Шобајићима) и Стојнику код Аранђеловца, те Бушковићи на острву Врањини (Скадарско језеро). Шундићи у Стојнику потичу од Петра Шунде, кога помиње прота Матеја Ненадовић у Мемоарима, а Бушковићи на Врањини од брата му Николе. Петар и Никола, браћа архимандрита Аксентија, побјегли су из завичаја око 1795. године, због убиства. Први је убио, у свађи, Максима Бојовића, а други неког муслимана Феризовића, који је покушао да му обешчасти жену.
Шундића сада има више у аранђеловачком крају (око 45 домова) него у Никшићкој жупи, иако су неки припадници овог рода, из Стојника, узели друго презиме (Маркићевић, Несторовић). У околини Бруса (Будиловина, Осредци) Шундићи су малобројни (5-6 породица).
Братство Шундића из Васиљевића дало је, у својој прилично дугој историји, шеснаест свештеника. Најпознатији од њих је народни трибун Аксентије Шундић.
Томо Папић
Монах и јунак Аксентије Шундић
Аксентије Шундић (свјетовно име Мирко) рођен је у Васиљевићима љета Господњег 1750. Замонашио се, као младић, у манастиру Студеници. Од 1792. године до смрти био је архимандрит манастира Мораче.
Архимандрит Шундић несебично је помогао Требјешанима који су се, након друге разуре Требјесе, населили у горњоморачком селу Љевиштима. Путовао је у Русију, 1794. године, као један од изасланика требјешких изгнаника одлучних да се преселе у највећу словенску земљу.
За вријеме Карађорђевог устанка, Шундић је водио сталну преписку са српским устаницима и црногорским митрополитом Петром Првим Петровићем. А 1805. године био је један од вођа устанка старохерцеговачких племена: Жупљана, Горњепољаца и Дробњака.
Према писању Томаша Катанића, потомка Карађорђевог познаника Петра Катане, архимандрит Аксентије учествовао је, заједно са осамдесетак Морачана предвођених војводом Мином Радовићем, у Бици за Нови Пазар (1809). Тада су, као што је познато, Карађорђеви устаници извојевали побједу над Турцима.
По наговору Аксентија Шундића убијени су турски зликовци Хасан Мекић и Мурат Ђурђевић. Мекића је убио Мина Радовић, а Ђурђевића поп Андрија Драговић. „Отада се закрви крајина / чак од Кома те до Корјенића, / нож сијева, крв се пролијева“.
Духовник и јунак Аксентије Шундић упокојио се у Господу 1826. године у селу Кутима, идући ка родном мјесту. Сахрањен је код манастира Светог Луке у Никшићкој жупи.
Жупа; фото: Порекло
Овај знаменити Жупљанин, опјеван у више јуначких пјесама, био је носилац Ордена Свете Ане другог степена, којим га је одликовала руска царица Катарина Велика.
Браво, кућо Папића!
Потребно је, а може бити и љековито, стално подсјећати нашу браћу-разбраћу ко су им били преци, с надом да ће повратити помућени разум и одбацити сатанске преваре, обмане и лажи.
Једна мала сугестија: исправан назив Жупе је Жупа Никшићка, а не Никшићка жупа.
Vrlo zanimljiv tekst
Mora biti da Šupkovuć nije od tih.
Браво, кућо Папића!
Потребно је, а може бити и љековито, стално подсјећати нашу браћу-разбраћу ко су им били преци, с надом да ће повратити помућени разум и одбацити сатанске преваре, обмане и лажи.
Једна мала сугестија: исправан назив Жупе је Жупа Никшићка, а не Никшићка жупа.