Манастир Рођења Пресвете Богородице – Подластва (ВИДЕО)

Јован. Б. Маркуш

Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се  у близини магистралног пута Будва -Тиват – Котор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име.

Манастир Подластва се убраја међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него цијеле Боке. Заједно са Михољском Превлаком,која представља 800 годишњи темељ  Светосавског Православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је  посебно сабирно и саборно мјесто,  како Грбља, тако и цилелог Приморја.

Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984 године, имала су за резултат  проналазак   остатака ранохришћанске богомоље из 6 вијека, чиме је дат  велики допринос у проучавању средњевјековне археологије  на овим просторима . Средњовјековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, гдје се на мјесту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-то вјековно трајање.

Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године.  Према истом предању, преко овог дијела  Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз ово мјесто кад је пошао у Јерусалим. Такође,  постоји предање о грбаљском поријеклу  кнеза Лазара Хребељановића.

Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, свједок  бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Ти догађаји су за последицу имали  честа страдања манастира. Усљед честих буна и устанака Грбљана, манастир је био први на удару окупатора, па су у непријатељским походима прво њега рушили, палили и пљачкали. Прво разарање манастир је доживио од стране Млечића 1452. године, послије III грбаљске буне 1448-1452, кад је према предању исто тако разрушен и манастир Светог архангела Михаила на Превлаци.Затим је  манастир је обновљен 1700. године.  Друго разарање манастира је било  за вријеме прве аустријске окупације (1797-1805).Манстир је након тога  обновљен  1812. године. Треће разарање манастира се догодило  када је Аустрија  други пут окупирала Грбаљ 1814.г. (1814-1918), а  трећи   пут  је   обновљен   1874. године. Четврто разарање је било 1915 године за вријеме  Првог свјетског рата. Манастир је обновљен , а тадашњи митрополит црногорско-приморски  др Гаврило Дожић, заједно са свештенством, је 1936. године,   освештао манстирски комплекс. Пето разарање било је у II свјетском рату. Шесто разарање манастира било je од земљотреса 1979. године када је скоро потпуно уништен. Посебно свједочанство њеног мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха Српског Павла).

Почетком 15. вијека саграђен је старији дио цркве Рођења Пресвете  Богородице. Манастирска црква Рођења Пресвете Богородице је једноставна, издужена једнобродна грађевина са полукружном апсидом и тродјелним звоником на преслицу. У ткиву зидова и у оквирима отвора секундарно је употријебљен обрађени камен, који је припадао ранохришћанској базилици која датира из 6 вијека. У земљотресу 1979. године, манастир Подластва је претрпио велика оштећења. Између осталог, срушио се свод цркве. Но, ова разарања су “разоткрила” дијелове храма из прохујалих епоха. Наиме, и раније се јасно уочавао старији дио грађевине, али је тек послије земљотреса постао видљив дио првобитног готичког, благо преломљеног свода. Тај најстарији нуклеус храма имао је припрату, могуће у виду неке врсте отвореног тријема. Свјетлост дана угледао је и фрагментарно очуван старији живопис из 15. вијека, који се налазио на јужном зиду и дијелу олтарског простора, као и на јужном зиду припрате – тријема. Нажалост, фреске су веома оштећене, али сачувани ликови стојећих фигура св. Николе и св. Ђорђа, приказани испод сликаних аркада, указују на високе умјетничке домете њихових аутора. У некој каснијој обнови, манастирска црква је добила данашњи изглед. Након сложених истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на цркви Рођења Богородице, скинуте су млађе фреске са дијела јужног зида и презентиране у простору продуженог црквеног брода. У истом дијелу су изложени и налази из ранохришћанске базилике – фрагменти подног мозаика и парапетне плоче. На тај начин постали су сагледиви и они слојеви споменика, који су вјековима били запретани у унутрашњости грађевине.

Манастир Подластва је био и значајан просвјетитељски центар Грбља. Од прве половине XIX вијека у манастиру је била народна школа у којој су калуђери подучавали  старословенски језик, црквено појање, рачунање итд. Као наставници спомињу се између осталих Висарион Љубиша (црногорски митрополит 1882-1884) и Митрофан Бан (црногорски митрополит 1885-1921). Као настојатељ манастира Подластва Митрофан Бан узео је видног учешћа у познатом устанку православних Бокеља против Аустрије 1869. године. У вријеме када је игуман Григорије Бућин био учитељ у манастирској школи у Подластви је учио митрополит Петар I Петровић – Свети Петар. Игуман манастира Подластве Јосиф Бућин био је у Цетињу кратко вријеме један од учитеља младог Петра II Петровића Његоша, прије његовог одласка у Топлу крај Хeрцег-Новог.

Историјат Подластве, је запамћен по Грбаљском законику,  времену Светог Петра Цетињског и његовог рата против Наполеона, као и митрополиту црногорско-приморском Митрофану Бану – Грбљанину.

Грбаљска светиња обнављана у немањићко вријеме, рушена је и васкрсавала, доживјевши процват посебно у ово наше вријеме. У последњој деценији прошлог вијека, започета је обнова храма и манастирског комплекса Подластва. Поред храма,стари конак је обновљен,  и том приликом је дограђен параклис Светог Великомученика Косовског Лазара. Манастир садржи иновоформирану  ризницу у којој су смјештени предмети из различитог историјског периода ,као и библиотека.

Монографија манастира Подластва, која ће овом приликом бити издата, а повод њеног штампања је Осамстогодишњи Јубилеј или прослава 800 година од оснивања Српске Православне Цркве и Митрополије црногорско – приморске, је обухватила све аспекте манастирског живота и његове духовно-просвјетне мисије кроз вријеме. Ова монографија, такође представља свједочанство  многовјековног трајања овог манастира све до наших времена. Монографија манстира Подластве је обухватила следеће цјелине (поглавља): 1) Историјат Грбља и манастира Подластва,2) Епархија бококоторска и дубровачка и манастир Подластва у Великом рату,3) Археологија раног хришћанства на простору  Јужнојадранске области, 4) Градитељски осврт на манастирски комплекс, 5) Фрескопис манастира, 6 ) Рукописне и штампане књиге манастира, 7) Старе и вриједне књиге које припадају грбаљским црквама, а чувају се у Ризници Српске православне цркве у Котору, 8) Обнову манастира у 20. и почетком 21. вијека,9) Народна предања и култове у окриљу манастира Подластва и 10) Живот у манастиру. Обухвата резиме на српском, руском и енглеском језику. Монографија је илустрована низом фотографија које су заступљене у сваком поглављу, пратећи и олакшавајући  заинтересованој читалачкој јавности да се што боље удуби у суштину и смисао самог текста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: