Потомак војсковођа и патријарха, племић по оба кољена
1 min read
Објављена монографија “Павле Никичин Булатовић – Племић по оба колена”, у издању “Штампар Макарија” (Београд), Архива Војводине (Нови Сад) и “Ободског слова” (Подгорица), у Новом Саду, 2024. године, приређивач је Момир Чабаркапа
Ових дана свједочимо да ни након 25 година јавност у Црној Гори и Србији још увијек не зна ко је починио и ко је наручио убиство Павла Никчиног Булатовића (Горњи Ровци, Колашин, 13.12. 1948 – Београд, 7.2.2000). Но, иако се не знају имена починилаца и налогодавац-ци убиства некадашњег универзитетског педагога, публицисте, посланика у Скупштини Црне Горе, црногорског министра унутрашњих послова, министра унутрашњих послова и потом министра одбране Савезне Републике Југославије, зна се за име Павла Булатовића.
Јер, како о томе свједочи монографија “Павле Никичин Булатовић – Племић по оба колена”, зна се јер он није био човјек сјенке, ни у сјенци. Он је, како свједоче они који су га познавали, о чему сада у овој монографији постоји и трајни запис, био човјек који је ходао без зазора, не скривајући се и не бјежећи кроз мрак. Приређивач монографије, коју су публиковали “Штампар Макарије” (Београд), Архив Војводине (Нови Сад) и “Ободско слово” (Подгорица), новинар Момир Чабаркапа, у уводнику у публикацију записао је да је Павле Булатовић, и као човјек и као политичар припадао часном и сојском соју људи, који у супарнику није гледао непријатеља, већ неког можда само недовољно обавијештеног или неког ко другачије мисли, али не и неког злобивог.
– Можда је то било помало наивно, али Павле Булатовић је у људима тражио оно најбоље и покушавао да то извуче на површину. Чак и онда када је знао да је то узалудан посао. То га је, није искључено, и коштало живота, али је, ипак, показао да, и у најгорем времену, може усправно да се иде стазом без злобе, заједљивости, зависти и обмане. Путем праведника!
Живот је тренутак у временском бескрају, “трептај времена”, како рече непогрешиви дијагностичар људских нарави и наличја нашег доба, Душан Ковачевић, ма колико дуг био, али дјело је вјечно и непролазно. Зато ће Павле живјети док буде доброте и добрих људи, који ће се сјећати њега и подсјећати на његово дјело које траје и трајаће – записао је Чабаркапа.
Отаџбином се не тргује
У интервјуу који је дао за “Побједу”, 13. маја 1990. године, одговарајући на новинарско питање да се импутира државном и политичком руководству да су спремни да продају Црну Гору, Павле Булатовић је одговорио:
– Смијешно и тужно. Народи који живе у Црној Гори немају неку “аристократску” традицију. До ђедовог кољена, сви вуку поријекло са села, а на селу важи правило да се ђедовина не продаје. Ако је морално не продавати очевину, а ко то има право и због чега да тргује отаџбином. Дакле, таква “трговина” никоме и не пада на памет – говорио је Павле Булатовић.
Монографија доноси низ записа и исказа знаменитих савременика Павла Булатовића, међу којима се истиче и онај почившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он је за РТС-ов документарни филм “Јагње за заклање” Вељка Медића у режији Ивице Видановића говорио о Павлу Булатовићу.
Svaka baba u Crnu Goru zna ko je pravi naredbodavac i inicijator ubistva Pavla Bulatovića, no nažalost još niko nije smogao hrabrosti da to javno kaže i uperi prst u ubicu. A on nam se u zadnje vrijeme svima smije u lice i pokušava da se iz mrtvih vrati u javnost. U Budvu je uspio hoće li još gdje vidjećemo.
Момире Павле Душко… гасе се и хапсе “слободна Европа” “глас америке”усаид а Гојкове интернет новине никад јаче и читаније на свим континентима међ нашим народом и дипломатама разним …поздравите ми све наше великане и светске који с вама радују се Истини Слободи Правди Љубави …ПОЗДРАВЉАЈУ ВАС ОНИ КОЈИ НИКАД НИЈЕСУ пристали да их купе …нит уцене нит се продали ни тело а камоли образ ил душу …