Poslednji let američkog F-117: Izvinite, nismo znali da je nevidljiv

Mit o američkom „nevidljivom“ lovcu bombarderu F-117A srušen je prije 24 godine, na današnji dan, kada je taj avion oboren tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

F-117 A, „noćni soko“, koji je poslije brojnih akcija u Libanu, Panami, Iraku…stekao oreol „nevidljivog“, oboren je 27. marta u vojvođanskoj ravnici u selu Buđanovci.

Tu letjelicu je oborio 3. divizion 250. brigade Protivazdušne odbrane, koji su u 20.42 sata, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i „maloj tehničkoj inovaciji“ uspjeli da ga pogode sa zemlje.

„Noćni soko“ pao je u atar sela Buđanovci, pošto je prethodno gađan sa dvije rakete tipa „Neva“.

F-117 A je opremljen sa dva „dženeral elektrik F 404“ turbo motora i četvorostepenom kontrolom leta, nosi različito naoružanje, ima savremeni navigacioni sistem integrisan u digitalni panel u kabini, koja pojačava efikasnost misije.

Cijena tog aviona, po namjeni – lovca, koji je, od 1982. do 1990. godine, proizvodila američka kompanija „Lokid“, bila je 45 miliona dolara.

Avion je dug 20,3 metra, visok 3,8 metara, s rasponom krila od 13,3 metra, a postiže maksimalnu brzinu od 0,9 maha.

F-117 A je konstruisan u obliku brušenog dijamanta, što je neuobičajeno za letjelice te namjene, a u američkoj vojnoj terminologiji dobio je naziv „stelt“, što na engleskom jeziku znači „krišom“, „u potaji“, ili „nevidljivi avion“.

O obaranju “nevidljivog” govori Đorđe Aničić, rukovaoc gađanja tog 27.marta 1999. godine

Ovako, u danu kada nekadašnji borci, pripadnici ovog divizona obeležavaju 27. mart, kada je 1999. nad Sremom oboren avion, ponos američke avijacije, govori Đorđe Aničić, tada rukovalac gađanja. Aničić je odavno u penziji, ali je ostao prisutan u svetskoj vojnoj literraturi i javnosti. Podvig Trećeg diviziona koji je sa položaja iz ravnice Donjeg Srema srušio još jedan „nevidljivi ‘B-2′“ 20. maja, ali i lovca „F-16“ početkom aprila, u minule 23 godine prošao je trnovit put. Od slavlja i dizanja u nebesa naših vojnika i oficira do pokušaja da se događaji zamagle odnosno da se pripišu slučajnim uspesima kako je na tome, kako kaže naš sagovornik, „svojevremeno insistirala NATO zajednica“.

– To više nije slučaj. Jedna čuvena engleska izdavačka kuća objavila je nedavno knjigu „Obaranje nevidljivog lovca“ koju sam napisao sa Mihajlom S. Mihajlovićem, našim elektroničarem tokom agresije. Ta kuća, koja se bavi isključivo stručnom vojnom problematikom u recenziji je preporučila svim vazduhoplovnim vojnim akademijama da je uvrste u nastavu budućih vojnih pilota i raketaša uprkos tome što svedoči o manjkavosti mita o nekakvom nepobedivom oružju – priča Aničić.

– Detaljno smo nas dvojica obrazložili sve postupke i radnje prilikom dva obaranja tog, kako su zvali, „čuda tehnike“ iznad Srbije. Jedan od naših zaključaka je bio da je obučena, hrabra i motivisana posada iz „zastarelih“sistema u stanju da vidi i pogodi svaki cilj na nebu.

Nesrećni „buđanovački“ „F-117“ je, podseća potpukovnik Aničić, bio prvi stelt avion otkriven i oboren od strane zemaljskog sistema. Seća se Đorđe kako su „cenu unikatnog uspeha“ posle 2000. morali da plate mnogi koji su učestovali u ovom podvigu.

– Pa posle rata, prvo su nam obrisali sa kabine za vođenje projektila oznake da smo oborili tri NATO aviona, a vrlo brzo je napravljena i „transformacija“ trupe, pa je Treći divizion nestao iz poretka naše vojske kao da nije postojao ni ratovao-seća se bivši oficir, dodajući da je nepravda ispravljena u vreme ministrovanja Aleksandra Vulina, a predsednik Vučić je vratio Divizion u stroj. Jedino što je nadvisilo vojnički podvig obaranja ponosa NATO avijacije nad Srbijom su anegdote koje su pratile priču o „F-117“. Aničiću je najomiljenija ona kada je 2001. prva delegacija vazduhoplovstva SAD došla u Vazduhoplovni muzej u Surčinu u pratnji naših oficira i ispred dela olupine aviona komentarisala kako je letelica „imala tehnički kvar nakon izvršene misije“ i kako im je kustos muzeja Petar Nedeljković pokazujući na rupe na trupu objasnio „da se kvar zove neva“.

– Isti kustos je na istom susretu na pitanje „Kako je bilo ratovati protiv najmoćnije sile sveta“ odgovorio „da ne zna, jer nikad nismo ratovali sa Rusima“.

Ima dosta i neprijatnih uspomena, seća se Aničić. Veli „da su ljudi sa strane pokušavali da posvađaju ljudstvo diviziona i to oko detalja vezanih za obaranje“, ali i „da su pravljeni filmovi čija svrha nije bila istina, nego marketing“. Upozorava ipak da se ne sme nasedati na lažno humane motive kada je ratni i poratni period u pitanju jer sve su priče „sa drugačijim usmerenim dejstvom“. Drugi nevidljeivi strateški bombarder „B-2“, ponos američke avijacije, pogođen je 20. maja 1999. godine, tačno u 00.11 sa dve rakete PVO sistema „Neva“. Ista posada Trećeg diviziona 250. brigade PVO VJ koja je oborila „F-117“, krajem marta, (samo bez Zoltana Danija, komandanta Diviziona), srušila je i „B-2“, dejstvujući sa položaja u Bečmenu.

– Avion „Duh Misurija“ posle pogotka je uzeo kurs 270 ka Tuzli i čulo se kako traži dozvolu za iskakanje. Posada nije dobila dozvolu da napusti letelicu i srušili su se u Spačvanskim šumama kraj Županje. Iste noći smo znali šta smo pogodili, a vest nam je na položaj doneo general Bane Petrović – nastavlja naš sagovornik.

– Amerikanci nikada nisu potvrdili, ali ni zvanično demantovali gubitak „B-2“.

Potpukovnik Stiven Li Bešen, zamenik komandanta 509. američkog „vinga“ kojem je pripadao avion, u intervjuu za tamošnju vazduhoplovnu štampu posle rata potvrdio je „da je ‘B-2’ povučen iz borbenih dejstava 21. maja 1999“. Kao pripadnik brigade Aničić je u penziju poneo Orden narodnog heroja koji je dobila cela brigada.