Poslednji igrački tango u Humskoj: Jedan, jedini, legendarni kapiten – Saša Ilić

Legendarni kapiten je rekao je da je njegova poslednja utakmica u Humskoj bila puna emocija.

„Sigurno da buja sve od emocija. Nije još kraj, imamo utakmicu u četvrtak. Ja bih stvarno želeo da se oprostim od aktivnog igranja osvojenim Kupom, ali sam mislio da je najbolje da se oprostim pred svojim navijačima, na svom terenu gde sam proveo skoro 30 godina svoje karijere. Bilo je izuzetno emotivno za mene i prethodnih dana kada se saznalo da može da š igra pred publikom. Hvala svim ljudima koji su u velikom broju došli po ovoj kiši da me isprate. Neću im ovo zaboraviti„, rekao je Ilić novinarima posle meča.

Ilić je priznao da je ove noći bilo najlakše igrati, uprkos vremenskim uslovima.

„Spremio sam neki govor, ponavljao par noći sam sa sobom i znao sam da ne mogu da iznesem… Hvala i vama novinarima što smo imali takav odnos kakav smo imali, izuzetno korektan i sa moje i sa vaše strane. Ja se nadam da ćemo i u budućnosti sarađivati samo ne znam u kojoj ulozi“, rekao je Ilić i osvrnuo se na ambijent koji su mu navijači priredili.

„Imam izuzetan odnos sa navijačima i to se pokazalo i na večerašnoj utakmici. Nema šta sa mi bude krivo, desilo se to da je padala kiša i grad, ali u svakom slučaju za mene će ovo ostati do kraja života“.

Na pitanje novinara da li očekuje da će njegov sin Nikša krenuti njegovim stopama, Ilić je istako da bi ga to učinilo najsrećnijim.

„Kada sam trčao krug oko stadiona, deca u zelenim markerima, klinci Partizana, primetio sam kod većine suze u očima… Znači da im je krivo što odlazim, a meni je drago što oni plaču jer će možda jednog dana biti u situaciiji da budu kao ja“, zaključio Ilić a prenosi RTS.

Prije utakmice u popodnevnim časovima, Saša Ilić je primio poklon (umjetničku sliku) od predsjednika kluba Milorada Vučelića u trofejnoj sali u prisustvu bivših asova, zvanica i prijatelja kluba.

Nakon oficijelnog dijela, druženje je nastavljeno u predsjedničkom kabinetu.

Dok su se igrači zagrijevali za meč, na semaforu je emitovan film o životu i radu Saše Ilića, viđen iz ugla njegovih trenera i saigrača.

Prilikom izlaska na teren, igrači Partizana i Proletera su (naravno osim Saše Ilića) nosili su maske sa njegovim likom. Saša Ilić je izašao poslednji sa svoje dvoje dece (Neva i Nikša) i suprugom Tijanom, prošao je kroz špalir djece iz partizanove omladinske škole (po 15 sa obe strane špalira) i članova stručnog štaba i rezervnih igrača, koji su takođe nosili maske i majice sa njegovim likom.

Sale je sa terena izašao u 82. minutu, što je bio minut kada je debitovao u Čačku i u tom minutu zamijenio je Ivana Tomića.

Uz vatromet i ovacije sa tribina, Ilić je napustio teren u Humskoj, i sa sinom istrčao počasni krug.

Njegov poslednji korak pri izlasku sa terena je zabilježen na taj način što je ostavio otisak stopala u specijalnoj posudi sa glinom, kao poslednji korak na stadionu Patizana.