Posle ustaškog pira u Zagrebu, zamrznuti ulazak u EU!

Genocidni ustaški pokret i ustaška kvazi država pod pokroviteljstvom Hitlera spadaju u najmonstruoznije segmente Drugog svetskog rata, a samim tim i čitave ljudske istorije.

Delirijum veličanja Pavelića, Jasenovca i „Maksovih mesara“, zajedno sa „domoljubnim“ ponosom na dostignuća „Oluje“ na koncertima „Tompsona“ usred Evropske unije, isti je nacifašizam 2.0 protiv kojeg je Rusija pokrenula Specijalnu vojnu operaciju, a Evropska unija joj zauzvrat uvela sankcije i preti ratom.

„Tompson“ je na koncertu 5. jula u Zagrebu drsko na majici nosio tamnički broj ustaškog teroriste koji je u Americi osuđen na doživotnu robiju zbog otmice aviona i podmetanja bombe na železničkoj stanici u Njujorku 1976, godine, a pola miliona Hrvata predvođenih premijerom Plenkovićem, mnoštvom zvaničnika i Slovencem Janšom uživali su u ustaškom balu vampira!

A Evropska unija ni nelagodnost da pokaže!

Zamislite da se na koncertu koji veliča Hitlera u Berlinu okupilo 11 miliona Nemaca? To Evropa možda ne bi preživela, ali bi na 5 miliona Ukrajinaca u Kijevu na koncertu koji veliča Banderu verovatno gledala sa osmehom.

Zapadne sile su stvorile sistemske prepreke koje decenijama efikasno sprečavaju pojavu neonacizma u Nemačkoj, ali kao da se poslednjih meseci i te prepreke ruše, a potomci nacista zauzimaju ključne državne pozicije u Zapadnoj Evropi. A za rusožderske i srbožderske režime na Zapadu nema nikakvih prepreka, oni su dobrodošli!

Ipak, srećom, koncerata neće biti ni u Kijevu ni u Berlinu, jer se Rusija pokrenula, ali šta ćemo sa Zagrebom?

Rusija bi mogla i morala da javno reaguje i uputi proteste Zagrebu i Briselu, ali glavno je pitanje: šta da radi Beograd?

Ako su do sada pragmatični razlozi nametali da i Beograd i Brisel nastavljaju svoju nemoguću predstavu – „proces ulaska Srbije u EU“, sada imamo dopunski povod i moralnu obavezu da se distanciramo i od proslave zločina nad Srbima i od Evropske unije u kojoj je takva proslava nešto normalno.

Razbijanju Jugoslavije od strane zapadnih sila u kojem je ključni domaći činilac bila ustaška emigracija i stvaranje, na temeljima zločina protiv Srba, nove „nezavisne“ hrvatske države, suprotstavljali smo se koliko smo mogli. Rusija (i Kina) tada nisu imale snage da nam pomognu.

Hrvatska je postala članica EU 1. jula 2013. godine. Etničko čišćenje i uskraćivanje osnovnih ljudskih i imovinskih prava Srba bili su osnov pomoću kojeg je Srbija mogla da onemogući ulazak Hrvatske u EU, ali marionetska vlast DOS-a godinama nije ni pomišljala da po tom pitanju nešto učini, a ni nova vlast se u svojim prvim mesecima nije odlučila za takav kurs. I danas imamo šta imamo – u sastavu EU državu utemeljenu na genocidu i etničkom čišćenju Srba, čije državno rukovodstvo predvodi najmasovniji koncert na evropskom tlu, proslavljajući ustaške zločine. A Evropskoj uniji je to OK.

Da li posle ovoga sme da opstane „naše strateško opredeljenje za članstvo u EU“? Da li Srbija može da teži ulasku u zagrljaj sa ustašama?

I nije ovde uopšte stvar u tome da se na „ekstremni hrvatski nacionalizam“ odgovori „ekstremnim srpskim nacionalizmom“. Stvar je u tome da antifašizam mora biti temeljni princip i crvena linija za svakog čoveka i svaku državu u ljudskoj zajednici.

Razloga ima dovoljno, a koncert u Zagrebu bi trebalo da bude povod da se zamrzne postupak ulaska u punopravno članstvo proustaške Evropske unije, pa da se, ako treba, o nastavljanju tog postupka, narod izjasni na referendumu.

Naravno, Srbija treba da nastavi saradnju sa evropskim narodima i državama, ali ona će, svojim distanciranjem od opasnog istorijskog revizionizma EU birokrata, koji preti Srbiji, Rusiji, ali i čitavoj Evropi, u stvari pomoći i sebi, ali i evropskim državama da sa stranputice skrenu na ispravan put slobode, ravnopravnosti i bratstva.

Za Srbiju i Evropu postoji i prečica u bolju budućnost – evroazijski put. Odustajanje od istorijski prevaziđene politike zločina koju je Zapad sprovodio vekovima, a od koje već odustaju i same SAD, vodi na taj put spasa. Srbija ima sve uslove da bude predvodnik Evrope na tom putu. Srbija ima svoje rezervisano počasno mesto u svetskoj većini, koju predvode Rusija i Kina i u svim asocijacijama i integracijama u kojima one učestvuju. I jedino sa tog mesta moći će da računa da povrati ono što joj je oteto zločinačkom politikom NATO i EU.

A Rusija i Belorusija su već iznele svoj zajednički predlog za usvajanje Evroazijske povelje o raznolikosti i multipolarnosti u 21. veku, kao dokaz da je saradnja moguća na boljim i zdravijim osnovama, prenosi RT Balkan.