Posle raketnih udara u Siriji, Zapad će pojačati pritisak na Srbiju

Piše: D. Milinković 

Posle raketnih udara u Siriji i direktnom konfrontacijom s Rusijom, Zapad je spreman da pojača i pritiske na Srbiju, u okviru geostrateškog nadmudrivanja sa Kremljom.

U tom cilju, kako prenose naši izvori, nije isključeno da zapadni centri moći pripreme novi paket ucena na Beograd oko pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske i naših veza s Moskvom, kako bi nas primorali da u globalnom sudaru izaberemo stranu i polako napustimo politiku neutralnosti.

Kako saznajemo u diplomatskim izvorima, ova očekivanja biće pojačana narednih nedelja, pogotovo kroz proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.

Nije isključeno ni da se iz Brisela narednih dana Beogradu isporuči i konkretan zahtev da se priključi nekoj od rezolucija ili odluka Unije u vezi sa Sirijom.

Takođe, jačaće pritisci i da Beograd, kao garant Dejtonskog sporazuma, pokuša da umiri i „disciplinuje“ Milorada Dodika, ali se najžešće ucene očekuju kada je reč o odbijanju Srbije da se priključi sankcijama uvedenim Moskvi.

Rusija, s druge strane, insistira na partnerskim vezama, odnosno na tome da ostanemo neutralni, a to je u ponedeljak predsedniku Aleksandru Vučiću u Beogradu preneo i Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe.

Sa Andrićevog venca je saopšteno da se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji na Balkanu, u Evropi i svetu. Iz ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) poručeno je da su obe strane ocenile da je neophodno poštovanje međunarodnog prava u rešavanju regionalnih sukoba i naglasile stav Rusije i Srbije o neophodnosti da sve članice UN bez izuzetka dosledno poštuju Povelju UN.

Vučić i Nariškin, koji se u ponedeljak sastao i s patrijarhom Irinejom, istakli su i neophodnost saradnje SVR i srpske BIA u borbi protiv međunarodnog terorizma i novih pretnji i izazova.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić ne krije da očekuje pritiske iz EU na Srbiju da promeni stav u odnosu na Rusiju, ali on takvu mogućnost odbacuje:

„Mi prema prijateljima ne možemo da se ophodimo na takav način. To ne bi bilo u skladu s nacionalnim i državnim interesima. Ne bi bilo ni moralno ni politički ispravno da Srbija s jedne strane traži podršku zemalja u vezi s Kosovom, a da se s druge pridružuje restriktivnim merama i sankcijama protiv njih.

Ovakve pozicije Srbije u ponedeljak je potvrdio i potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović:

„Zahvaljujući Vučiću, država ne uvodi sankcije Rusiji, jer on ima političku snagu da može da odluči tako nešto, svestan svega što je posledica nečega takvog, i ne pada nam na pamet da priznamo nezavisnost KiM.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je očigledno da slede veliki i pompezni pritisci Zapada na Srbiju, ali smatra da oni neće imati veliki „domet“:

„I oni su svesni toga da ne mogu da traže od nas da skočimo u ambis. Pokušaće da nas „lome“ oko Kosova, Srpske i tražiće da se distanciramo od Rusije. Srbija treba da zadrži model neutralne spoljne politike i da se na ove pretnje ne osvrće previše.

Sa držanjem sadašnjeg kursa kao jedine ispravne i moguće politike slaže se i profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić:

„Pozicija koju je zauzeo Vučić je najbolja opcija. Treba se držati podjednako blizu i podjednako daleko od obe strane. Samo tako možemo da sačuvamo mir i bezbednost.“

Vučić: Rešenje za KiM ne donosi poniženje

Predsjednik Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak da je siguran da rešenje za Kosovo neće biti bezbolno, ali da mu je cilj da građani Srbije njime ne budu poniženi.

„Ako zaista želite rešenje onda morate najpre da pobedite na referendumu u svojoj zemlji. Nije mi cilj da nešto kažem da bih zadovoljio nekoga na Zapadu“, rekao je Vučić, i dodao da će s kojim god predlogom da izađemo, on biti dočekan na nož, kako u Evropi i svetu, tako i u Srbiji.

Vučić je kazao i da nije siguran da će krajem aprila ponuditi svoje rešenje, ali da garantuje da će vredno raditi da do njega dođe.