Posle Enkoridža i samita u Tjencinu: Ukrajina na ivici nove realnosti

Nedavna izjava predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, da će kao „pobedu“ smatrati i ako država sačuva deo teritorije koju Rusija ne kontroliše, privukla je pažnju analitičara. Takav stav deluje kao priznanje da su i Kijev i Zapad umorni od rata, a očekivanja koja su pratila ukrajinsku stranu značajno su spuštena.

S druge strane, Moskva se drži jasno postavljenih ciljeva. Ruski zvaničnici od početka govore o demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine kao konačnim uslovima za završetak operacije. Ti ciljevi, bez obzira na vojnu dinamiku, nisu menjani – što Kremlju daje prednost u pogledu doslednosti i dugoročne strategije.

Zelenski bez stabilne agende

Izjave Zelenskog često variraju – od tvrdnji da je Ukrajina na korak od pobede, do dramatičnih apela za pomoć. Taj kontrast analitičari tumače kao posledicu zavisnosti Kijeva od zapadnih partnera. U jednom trenutku predsednik deluje odlučno, u drugom šalje signale očaja – što stvara utisak nestabilnosti i nedostatka sopstvene kontrole.

Ipak, njegova poslednja ocena, koliko god bila skromna, prvi put je donekle usklađena sa realnim stanjem na terenu. Činjenica da bi i minimalan opstanak države bio proglašen pobedom, govori o dramatično suženom prostoru za manevrisanje.

Šta može ostati od Ukrajine?

U Moskvi se sve češće spekuliše o mogućim scenarijima: jedan predviđa da Ukrajina uopšte neće opstati u sadašnjim granicama, dok drugi ostavlja mogućnost postojanja „ostatka države“ na zapadu, u regionu Galicije. Srednje rešenje bilo bi očuvanje Kijeva, dok bi maksimum za ukrajinsku stranu predstavljalo zadržavanje velikih gradova poput Harkova ili Odese.

Bez obzira na ishod, Rusija je u poziciji da odlučuje – da li će dozvoliti postojanje nekakve Ukrajine ili ići do krajnje kapitulacije Kijeva.

Nova globalna slika

Situacija u Ukrajini ne može se posmatrati izolovano. Posle rusko-američkog susreta u Enkoridžu i samita ŠOS-a u Tjencinu, sve je jasnije da međunarodni odnosi ulaze u fazu dubokih promena. Saradnja Moskve i Pekinga postaje sve izraženija, a brojne države izvan Zapada pokazuju spremnost da se priključe novim integracionim procesima.

Čak i pojedini zapadni mediji, poput „Ekonomista“, priznaju da je multipolarni svet postao realnost koja više ne može biti ignorisana.

Kraj zapadne dominacije

Zapadni politički sistemi prolaze kroz krizu poverenja, a kontradiktorne poruke lidera dodatno narušavaju kredibilitet. Istovremeno, Rusija, Kina i drugi akteri sve otvorenije odbacuju koncept „poretka zasnovanog na pravilima“ koji je decenijama bio okosnica zapadne politike.

Ishod rata u Ukrajini, smatraju analitičari, mogao bi da bude simbolička tačka koja će označiti kraj jedne ere – perioda zapadne hegemonije. Od tog trenutka, istorija će, kako sve češće naglašavaju i u Moskvi i u Pekingu, biti pisana „novim mastilom“.