• Политика

Посланици земаља које „признају“ тзв. Косово* ипак увидели погубност Резолуције ЕП

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: АП

Иако документ није обавезујући, за њега је гласала велика већина посланика земаља чланица ЕУ која осликава и став њихових влада. На нашој страни, а против резолуције било је 78 европарламентараца, углавном из пет земаља ЕУ које не признају Косово и тек понеки политичар држава које су то учиниле.

Међу њима је и шеф делегације Слободарске партије Аустрије Хералд Вилимски, који је објаснио да је гласао против, јер ЕУ покушава Србији да наређује шта треба да ради, да жели да јој наметне какву ће спољну политику да води и од Београда тражи да се прикључи санкцијама које је ЕУ увела Москви.

– У тексту се наводи и да је независност тзв. Косова* неповратна, а до ње се дошло супротно међународном праву. Ко је питао српску мањину? Да ли је било референдума међу Србима да ли желе независно Косово*? То што се дешава на Косову* не сматрамо демократским процесом. Управо сада, када траје рат у Европи, треба критиковати отцепљење дела територије једне државе. Не видимо да сада постоји такав приступ у међународној заједници када је реч о независности Косова*, а у другим деловима света се то одобрава.

Спољна политика је надлежност сваке државе и нико споља не треба да се меша у то.

Србија има историјске блиске везе са Русијом. Извештај ЕП о Србији је типична ЕУ агенда са циљем да се укаже на негативне ствари у приступном процесу.

Посланици ове партије били су и против извештаја о тзв. Косову у којем се, како је рекао, „хвали међуверски суживот на Косову, а зна се да је ситуација са Српском православном црквом драматична, па су те похвале фарса“.

Европарламентарац из редова мађарског ФИДЕС-а Андор Дели рекао је да је требало да се припази у погледу формулација које улазе у извештаје, попут оне „о узајамном признавању Србије и Косова*, којом се прејудицира коначно решење и далеко премашује оквире деловања ЕП“:

– Европски парламент није поступио са адекватном дипломатском опрезношћу. Он је више година важио за стожер проширења, а сада имамо нову ситуацију – из ЕП стижу гласови који одмажу проширење и могу да одврате Србију и остале земље кандидате да истрају у напорима према пуноправном чланству. Део о узајамном признавању који се помиње, не служи ни помирењу у региону нити доприноси убрзавању европског пута Србије. Резолуције и извештаји ЕП нису правно обавезујући, али и те како утичу на акта и извештаје осталих институција као што су Европска комисија и Европски савет.

Иначе, резолуција је донета на основу извештаја о напретку Србије на путу ка ЕУ у разним областима, од екологије до владавине права, који је представио известилац за нашу земљу Владимир Билчик. Текст је накнадно допуњен са још 40 амандмана, међу којима је онај у којем се тражи узајамно признавање Србије и тзв. Косова*.

ПИТАЈУ СЕ САВЕТ И КОМИСИЈА

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да се надала да ће део о међусобном признавању, који је додат у виду амандмана, бити избачен, јер у надлежности ЕП није дијалог Београда и Приштине и не може да мења преговарачки оквир у оквиру поглавља 35 које подразумева да дође до споразума о нормализацији односа, те је остављено да се дође до решења:

– Европски посланици имају право на свој политички став. Резолуција није обавезујућа, али јесте важна. Европска унија је статусно неутрална и не могу никога да признају, ни да отпризнају никога, то чине државе чланице. Одлуке на нивоу ЕУ доносе Европска комисија и Европски савет.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: