Посјета Ђукановића САД повод за “Други хладни рат”

Спољнополитички аналитичар из Београда Бошко Јакшић казао је у разговору за Портал Аналитика да је “нови Хладни рат” чињеница и да је Црна Гора повод његовог  почетка.

Он додаје да је након посјете црногорског премијера Мила Ђукановића Сједињеним Америчким Државама у априлу први пут у званични речник поводом украјинске кризе уведена ријеч “непријатељ” чиме је, како истиче, потврђен повратак хладноратовској реторици.

– Нови Хладни рат је већ чињеница, с том разликом да њега више не одређују сукобљене идеологије капитализма и социјализма, већ интереси који се пре свега тичу безбедности и енергије. Опасно је што се ствара један нови хладноратовски статус кво. Обама појачава притисак на Москву због кршења међународног права у Украјини и Русији прети додатном изолацијом и санкцијама, док Владимир Путин такве критике одбацује и сву одговорност за кризу пребацује на Запад. Простор за договор је засад минималан – рекао је Јакшић за Портал Аналитика.

Говорећи о почетку  хладноратовске атмосфере и реторике, Јакшић истиче:

–  Ако је атентат Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Фердинанда 28. јуна 1914. означен као почетак Првог светског рата, онда би из саопштења руског Министарства иностраних послова могло да се закључи да је 14. априла 2014. Црна Гора повод почетка Другог хладног рата. “Дубоко разочарана” Москва је поводом посете Ђукановића САД оценила да су премијерови позиви за што бржи пријем Црне Горе у НАТО били пропраћени “непријатељским изјавама на рачун Русије”. Било је то, колико пратим, први пут да се у званични речник поводом украјинске кризе убаци појам “непријатељ”. Потврда повратку хладноратовске реторике убрзо је стигла и са друге стране – казао је Јакшић.

Када је у питању други горући глобални проблем везан за бруталну терористичку организацију ИСИЛ, он напомиње да за побједу на том  фронту неће  бити довољни само ваздушни напади.

– Ваздушни удари Американаца, Британаца, Француза и арапских савезника који у Ираку трају од августа, а у Сирији од септембра имају веома ограничен успех. Војни експерти се слажу да победе над ИСИЛ-ом неће бити без “чизми на терену” али проблем је ко то може да обави. Обама је први пут од повлачења америчких борбених јединица из Ирака 2011. посало 1.400 војних експерата, најавио слање још толико, али то је више него недовољно за супротстављање исламистима који су по проценама ЦИА у јуну имали око 30.000 припадника, а данас чак 200.000 људи под оружјем – махом сунитских џихадиста и страних добровољаца – рекао је Јакшић.

Он је нагласио да су и на простору  Балкна активне ћелије за регрутовање џихадиста.

– Процена је да је на простору Србије, Косова, Албаније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине активно најмање 20 терористичких ћелија које су ангажоване око регрутовања и обуке џихадиста – рекао је наш саговорник.

Јакшић је еминентни спољнополитички коментатор, који је до одласка у пензију ове године, био уредник  спољнополитичке рубрике у Политици, четири године је био стални дописник из Рима,  пет година дописник Политике из Каира. Дуго се бавио Блиским истоком: рат у Либану, исламска револуција у Ирану, израелско-палестински сукоб…

-Британски премијер Дејвид Камерон, на недавно одржаном самиту Г20 у Аустралији упоредио је садашњу Русију са Њемачком под Адолфом Хитлером. То је, чини се, само наставак оштре реторике на релацији Запад – Русија. Због кризе у Украјини чини се да су односи између  Русије и САД, односно НАТО-а на најгорем нивоу још од хладног рата. Да ли у наредном периоду треба очекивати погоршавање тих односа?

ЈАКШИЋ: Несумњиво је да се ради о најтежој кризи у односима Истока и Запада од времена престанка Хладног рата. Рекао бих да је, пре свега на иницијативу САД, Запад покушао да тестира руску моћ после избијања украјинске кризе. Не мислим да је то био паметан тест, јер је Владимир Путин још у лето 2008, током оружаног конфликта у Грузији, показао да по цену рата неће допустити приближавање НАТО границама Русије. Европска унија се у почетку колико-толико опирала заоштравању и санкцијама, пре свега због сопствених економских и пословних интереса, али сада је јасно да је криза у фази у којој нема политичког и дипломатског решења, у којој се свакодневно говори о новим војним ескалацијама. Реторика која се последњих месеци украјинске кризе размењује апсолутно је достојна атрибута хладноратовске.

Русија и Запад од тада директно једни друге дефинишу као “непријатеље”. Оно што је опасно, је да се не ради о пропагандном рату везаном за кризу ограниченог времена трајања, већ суштински описује тренутне односе Истока и Запада.

Москва показује да не верује Западу и зато оптужује Вашингтон да и даље покушава да доминира светом као у временима после престанка Хладног рата, рушења Берлинског зида и распада СССР-а који је Јељцинову Русију оставио на коленима. Подсећа се на прекршено америчко обећање које су Џорџ Буш Старији и секретар Џејмс Бејкер дали Михаилу Горбачову да се НАТО неће ширити на исток према Русији. Потом је речено да је то био само усмени договор.

Неповерење је од тада повећано у мери у којој је Русија постала моћнија. Зато Москва одлучно захтева да буде равноправан партнер међународних односа са САД, на шта Америка није спремна. “Еуфорија и тријумфализам ушли су у главе западних лидера”, упозорио је недавно последњи совјетски лидер Михаил Горбачов.

–  Савјетник украјинског предсједника Петра Порошенка рекао је да је Кијев постигао споразум током недавно завршеног самита НАТО-а у Велсу о добијању оружја и војних савјетника од пет земаља чланица савеза. Такође у Велсу лидери земаља чланица НАТО усвојили су план о формирању јединица за брза дејства које ће бити стациониране у источној Европи. Да ли се то може протумачити као притисак на Русију и какву реакцију треба очекивати од Москве?

ЈАКШИЋ: Несумњиво да НАТО појачава притисак и на исток шаље своје војне капацитете оптужујући Русију да припрема да присаједини источну Украјину. Три бивше совјетске републике са Балтика већ су у НАТО, као и бивши сателити Кремља: Пољска, Мађарска, Република Чешка, Словачка, Румунија и Бугарска. Снаге НАТО за брзо развијање, које се вероватно бити смештене у Пољској, додатно доприносе расту тензије због које ће САД вероватно одустати од плана да смање број америчких војника у Европи.

Москва узвраћа развојем нових нуклеарних капацитета и разматра размештање авиона по региону Крима који би могли да носе тактичко нуклеарно оружје, док руски авиони све чешће надлећу Црно, Балтичко и Северно море, као и Атлантик. “Да желим, руске трупе би могле да буду за два дана не само у Кијеву, већ у Риги, Виљнусу, Талину, Варшави или Букурешту”, цитирао је у септембру немачки “Зидојче цајтунг” Путинове речи упућене Порошенку. Притисци су обострани.

-Чини се да се једна криза свјетских размјера у Украјини привремено стишала, макар када су у питању војни сукоби, а разбуктао се проблем са ИСИЛ-ом. Британски премијер Дејвид Камерон казао је да би кампања против ИСИЛ могла да потраје годинама. Какав развој догађаја треба очакивати у наредном периоду везан за ту ситуацију?

ЈАКШИЋ: Да ће борба до “уништења” ИСИЛ-а трајати потврдио је и најпозванији – амерички председник Барак Обама, који је окупио међународну коалицију за борбу против исламиста који по Сирији и Ираку контролишу територију величине Британије, изворе нафте који је чине најбогатијом терористичком организацијом у историји, а полако од Ал-Каиде преузимају лидерску улогу међународног џихадизма.

Ваздушни удари Американаца, Британаца, Француза и арапских савезника који у Ираку трају од августа, а у Сирији од септембра имају веома ограничен успех. Војни експерти се слажу да победе над ИСИЛ-ом неће бити без “чизми на терену” али проблем је ко то може да обави. Обама је први пут од повлачења америчких борбених јединица из Ирака 2011. посало 1.400 војних експерата, најавио слање још толико, али то је више него недовољно за супротстављање исламистима који су по проценама ЦИА у јуну имали око 30.000 припадника, а данас чак 200.000 људи под оружјем – махом сунитских џихадиста и страних добровољаца.

Проблем је што се ирачка армија, махом састављена од шиита, распала у време ИСИЛ-ове јунске офанзиве и заузивања другог највећег ирачког града Мосула. Наоружавање Курда такође је недовољно, а они су једино заинтересовани за очување аутономије свог региона на сверу Ирака. Слична ситуација је и у Сирији где Запад ни по коју цену не жели да удружи напоре са армијом председника Башара ел-Асада. Обама је одобрио 500 милиона долара за обуку и наоружавање “умерених” Асадових побуњеника, али план ће се реализовати тек 2015.

Једини начин заустављања ИСИЛ-а је да САД раде заједно са председником Асадом и Ираном. То је проблематична и опасна стаза, али не видим друге реалистичне алтернативе. У сваком случају борба ће потрајати.

-С обзиром на то да је Ал Каида, према тврдњама многих аналитичара, малтене продукт ЦИА-е, да ли су и у случају ИСИЛ-а „прсте уплеле“ стране обавјештајне службе прије свих ЦИА за вријеме рата у Сирији подржавајући поједине екстремистичке фракције које су жељеле да збаце Асадов режим?

ЈАКШИЋ: ИСИЛ је велики промашај америчке администрације. Измичући пажњи председника Обаме који је исламисте колико почетком ове године називао “првом поставом колеџ кошаркашког тима који би да игра у НБА лиги”, они су стратешки планирано капиталисали на нефункционалном режиму у Ираку и грађанском рату у Сирији.

Настанку сунитског ИСИЛ-а највише су допринели корупцијом нагрижени секуларни режими у Багдаду и Дамаску предвођени шиитима. У Ираку је режим дугогодишњег америчког миљеника, доскорашњег премијера Нури ал-Маликија, игнорисао мањинске суните доприносећи њиховом револту. То је исламистима давало широк простор, иако је ефикасност успона ИСИЛ-а зависила и од других фактора: подршке локалних сунитских племена, економске снаге, приступа гориву и води, верском ауторитету који је заводио новопрокламовани калиф Абу Бакр ал-Багдади.

У Сирији је сувише касно схваћено да џихадисти преузимају контролу над разним побуњеничким групама које су Запад, Турска и конзервативне монархије Залива подржавале новцем, обуком и оружјем.

– Што се сад може урадити да се поправи ситуација са ИСИЛ-ом јер се чини да Запад и Русија  имају различита становишта и када је у питању рјешење овог проблема?

ЈАКШИЋ: Запад и Русија формално су на истој страни када се ради о процени опасности од исламиста. Запад јер страхује од џихадиста који ће се вратити кућама, Русија такође од разних Чечена и других ИСИЛ-оваца који отворено прете руском режиму. Разлика избија на површину када се одређује одговорност.

САД, Турска и већина арапских земаља искључиву одговорност сваљују на Башара ел-Асада. Сиријски председник, Иран и Русија узвраћају да је Запад помагањем разним побуњеничким групама у Сирији омогућио да исламисти неконтролисано ставе трећину Сирије под своју контролу. Сада се заборавља да је Асад од почетка побуне упозоравао на опасност од екстремистичких група.

Не само Русија, већ и растући број аналитичара позива западне и арапске нације да превазиђу непријатељства према сиријском режиму и посвете се приоритетном циљу уништавања ИСИЛ-а, али чини се да је њихов идеолошки отпор према Асаду јачи од страха због исламиста.

-Како је упозорено из ЕУ, број грађана Европске уније који су се придружили џихадистима у Ираку и Сирији драматично је порастао. Спекулише се да је из региона Балкана у ИСИЛ отишло неколико стотина људи. Да ли то на неки начин може утицати на дестабилизацију региона?

ЈАКШИЋ: Упркос Резолуцији Савета безбедности 2178 која од чланица УН захтева да спрече да појединци за које се верује да су “страни терористички борци” прелазе границе држава-чланица и њихову регрутацију, привлачност ИСИЛ-а нагло је почела да расте после њиховог јунског блитз криег и проглашења калифата, феудалног облика муслиманског система владавине у којем је врховни владар законити наследник Посланика Мухамеда.

Највише страних бораца ИСИЛ-а долази са Блиског истока, из три европске државе са највећим бројем муслимана (Британије, Француске и Немачке), са Балкана и држава бившег Совјетског Савеза. Амерички Стејт департмент процењује да се око 12,000 странаца из више од 50 земаља бори у редовима исламиста.

Истовремено, само су наивни могли да помисле да је џихад делеко од Балкана. Показало се да радикални ислам има своје следбенике међу муслиманима региона, а од када су делови Балкана стављени на ИСИЛ-ову мапу калифата, порастао је и број исламских регрута са овог подручја.

Процена је да је на простору Србије, Косова, Албаније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине активно најмање 20 терористичких ћелија које су ангажоване око регрутовања и обуке џихадиста.

Подаци ЦИА кажу да је из БиХ отишло чак 350 муџахедина, укључујући и жена чији задатак није да носе “калашњикове” већ да помажу “светим ратницима”. Близу 200 исламиста отишло је са Косова – што није изненађење јер је акт о проглашењу калифата преведен на енглески, француски, немачки, турски, руски и – албански. Исламисти од муслимана из Албаније и са Косова очекују да се убаце у муслиманске заједнице Западне Европе како би пропагирали вехабизам, пуританску школу ислама из Саудијске Арабије.

Активности исламиста на територији Србије интензивирала се последњих пет-шест година, нарочито од како је српска полиција открила вехабијски терористички логор на планини Нинаји и после хапшења групе новопазарских вехабија. Најпознатија међу овим организацијама је ел-Фуркан која делује у Новом Пазару и шире по Санџаку. У Србији је као бомба деловало откриће да су четворица муслимана из Новог Пазара и један из Београда ратовали по Сирији за ИСИЛ и Фронт Нусра.

Црногорци који ратују по белом свету нису дуго били предмет пажње власти у Подгорици, али и Црна Гора покушава да им законски стане на пут. Установљено је да је за две године, до октобра 2014, на ратиштима у Сирији учествовало 13 држављана Црне Горе, од којих се десет вратило, један је погинуо, а двојица су још ратовала.

Из Албаније се за Сирију и Ирак упутило до 140 исламиста, Македоније до 20 и Бугарске један. Потценити њихову опасност значило би затворити очи пред опором истином да Балкан није поштеђен од радикалног ислама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: