Poruka ešalona poltrona
Dragan Koprivica
Piše: Dragan Koprivica
(pjesma posebno bila aktuelna do 2020. g.)
Diko naša, pre’sjedniče, svenarodni miljeniče,
sa Lovćena vila bunca: „S Tobom ćemo do vrhunca..!“
Pa oko Tvog slavnog trona dična grupa, nas, poltrona,
sljedeće Ti poručuje, da se čuje i počuje:
Tu nema šta da se krije – poltrona bješe i prije,
al’ smo spremni sad istaći: k’o nas, niđe nećeš naći!
Poltron, pravi, nije lasno biti..! Za poltrona valja se roditi!
A to dobro i mi, i Ti, znamo – za to, samo, Tebe i trebamo..!
Spremni smo Ti, i sada, i vazda, jer Bog takve sve nas, redom, sazda,
da radimo i dodatno na sebi – jer, ko poltron bio ne bi Tebi..?!
Mi – Tvoje smo suvo zlato, pa nek smo i ljudsko blato,
bacili smo ideale mnoge, a sa njima i obraz pod noge…
Bacićemo i sebe kad treba – bar za onu suvu koru ‘ljeba,
pa ovakve, Ti, svoje poltrone, ne daj nikom ni za milione..!
Jer na nama, priznajmo bez stida, i počiva sva Ti piramida!
Radićemo i dodatno na sebi – jer ko poltron bio ne bi Tebi..?!
Za poltrone izbor širok imaš – s nama možeš svašta da naštimaš,
bilo ljeto, bila ljuta zima – blagoš Ti ga s Tvojim poltronima..!
Svi u Tvoja uskočismo kola – sve kupeći mrvice s Tvog stola!
A radićemo i dodatno na sebi – jer, ko poltron bio ne bi Tebi..?!
Poltroni smo Tvoji, viša kasta – Tvoj poltron je onaj kome basta..!
Poltronska nam škola ponajbolja – a ti čini s nama što Te volja..!
Sve nas, redom, i dodatno pazi – kad zatreba, i šakom pomazi..!
A radićemo i dodatno na sebi – jer, ko poltron bio ne bi Tebi..?!
Pa nek zvone sa zvonika zvona – sve u slavu Tvoga ešalona
Tvojih gordih, biranih poltrona iz elitnog Tvoga eskadrona..!
Branićemo u sve Tvoje dane – da ni muva na Tebe ne pane,
a pritom će svaki od nas znati – za svašta se vješto ogrebati…
…Al’, kad jednom budeš već sklon padu – prvo od nas nadaj se svom jadu..!
Jer najbolje to znaš ti, sam, fino – poltroni su ni voda ni vino…
Pa, kad pođeš Ti, popljuvan, kući – svi, mi, suze srećno prosipljući,
kleknućemo prvi, srećna lika, ispred slike novog pre’sjednika…
E oćemo, i milo i čilo – ka’ da Tebe nikad nije bilo..!
No, Ti nećeš na to reć’ ni „Jao..!“ – jer si sve to i očekivao…
Sam znaš, ođe ne može bez Vođe – pa, kad jedan prođe, drugi dođe…
Tako vazda bilo, tako mora sred ovijeh naših crnih gora..!
