Поповић: Призивањем ММФ-а Црна Гора ће изгубити економску самосталност
1 min readДемократска Црна Гора одржала је данас прес-конференцију на којој је Зденка Поповић, потпредсједница Демократа и посланица у Скупштини Црне Горе предочила да је, упркос изјавама министра финансија да Влада не размишља о аранжманима са међународним финансијским институцијама, заправо испоставила захтјев за позајмицом од ММФ-а и да је, у складу са Оснивачким уговором ММФ-а извршен мониторинг економске политике од стране мисије ММФ-а, па је чак и припремљен извјештај који је представљен Одбору директора ММФ-а на разматрање и одлучивање.
Потпредсједница Демократа је на прес-конференцији указала на проблеме које је констатовала мисија ММФ-а, као и на мјере које је мисија ММФ-а предложила за фискално прилагођавање.
Први на удару биће здравство и школство
Како је Поповић истакла, оно што би требало да забрине све грађане Црне Горе је чињеница да би прихватање препорука ММФ-а значило и губитак свих инструмената макроекономске и економске самосталности.
„Од Црне Горе се тражи смањење јавне потрошње, што значи да ће први на удару бити школство и здравство, а смањиће се број запослених у јавном сектору и на тај начин ће се повећати социјално раслојавање и сиромаштво. Тражи се повећање пореза, акциза и осталих накнада са државног и локалног нивоа. Дакле, ММФ би контролисао нашу привреду и економију,“ нагласила је посланица Поповић.
Она је навела да је управо то разлог због којег је министар финансија најавио рестриктивнију јавну потрошњу и подизање изворних прихода, јер су се све Владине мјере поклопиле са предложеним мјерама мисије ММФ-а. Поповић је упитала да ли на тај начин Влада покушава од стручне и укупне јавности да сакрије да су сви макроекономски показатељи нарушени и да Црна Гора нема економске снаге да води економију без помоћи.
Министар већ најавио повећање пореских стопа
Поповић је подсјетила да је министар најавио повећање пореских стопа, повећање акциза на цигарете, алкохол и негазирана пића, увођење двије стопе ПДВ-а. Садашња стопа ПДВ-а на основне животне намирнице би се додатно умањила, а увећала би се пореска стопа на остале производе на које се досад примјењивала јединствена нижа стопа.
„Оно што је потпуно јасно је да није испуњен основни циљ фискалних мјера да се текући издаци државног буџета финансирају из текућих прихода, без задужења, јер је чињеница да јавни дуг расте. Тај раст је посебно изражен за прва три мјесеца 2017. године. Ово поткрепљујем чињеницом да је јавни дуг на дан 31. 12. 2016. године износио 2,35 милијарди евра, а 31. 3. 2017. године 2,42 милијарде евра. Дакле, за прва три мјесеца јавни дуг је повећан за 70 милиона евра, а средства су утрошена за финансирање јавне потрошње,“ нагласила је Поповић.
Tebe umjesto Kristine Lagard
Slatko me nasmija