Poluga

Piše: Emilo Labudović

„Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu, i podići ću Zemlju“, rekao je davno Arhimed. „Dajte nam samo jednu srpsku glavu i slomićemo Srbiju“, poručuju ovih dana ekstremisti i planeri njene „majdanizacije“. A oslonac te poluge zla odavno je zabetoniran u dubokom mraku zapadnog političkog podzemlja, njihovih, nekada tajnih, a sve više javnih, obaveštajnih službi.

Oni koje razum još drži među normalnima, znaju cijenu srpske glave, sa bilo koje strane da padne. One druge – baš briga, jer oni ovo valjanje zla srpskim ulicama gledaju sa bezbjednog odstojanja. Kao rijaliti program, tipa „Elite“, „Zadruge“, „Velikog brata“. Oni već imaju dovoljno dugu polugu da domaše Srbiju, potrebna im je samo srpska glava pa da joj „slome kičmu“ i bestragaju u nekom njenom „Majdanu“! Kao što je onda u Bosni bila dovoljna glava srpskog svata na Baščaršiji pa da se, umjesto svatovskog, povede krvavo kolo etničkog razračunavanja.

Razgovaraju, oči u oči, Amerika i Rusija i rešavaju probleme. Srbija nema sa kime da razgovara jer je „druga strana“ želi uništenu, poniženu i krvavu. Taman kao Aljbin Kurti i Bakir Izetbegović, kojima srpskih glava nikad dovoljno. Srbija i ne umije da razgovara sa sobom. Lakše joj to ide sa drugima. Srbija ne umije da oprosti sebi. Lakše i olako prašta drugima. Srbija ne umije da povrijedi druge. Srbija sebe povređuje najjačom snagom mazohizma. „Oj, Srbijo, tajno među njivama…“!

Zna li iko na tom tamo svijetu cijenu srpske glave? Znaju li srpske glave koliko same koštaju? Ima li u nekim srpskim glavama dovoljno mozga da izvedu taj račun? Ili je dovoljno samo da padne prva, a onda… jovo nanovo. Kao nekad, i kao uvijek!
Spasi nas, Bože, od nas samih!!!