Poljska i Ukrajina: Uzajamne pretenzije pod protektoratom SAD

Piše: Marko Bezić

Razgovor o takvim zemljama kao što su Poljska i Ukrajina treba započeti od SAD, zato što su obe zemlje u ovom momentu javne marionete SAD. Poljska je glavni lobista interesa SAD u Evropskoj uniji, a Ukrajina je američka javna kolonija.

Americi nije pošlo za rukom da uz pomoć Majdana ostvari željene geopolitičke ciljeve u Ukrajini i sve joj je komplikovanije da sprovodi svoje interese u Evropskoj uniji. Zbog toga su Amerikanci odlučili da promene strategiju u Istočnoj Evropi i Evropi uopšte. Sada, po njihovoj zamisli, ključnu ulogu u evropskom regionu treba da odigra upravo Poljska, u kojoj je, zahvaljujući američkom novcu, na vlast doveden ruso- i germanofob A. Duda. Amerikanci planiraju da pretvore Poljsku u novu Rec Pospolitu, pripajajući joj teritorije Ukrajine koja se raspada velikom brzinom.

Kada se shvati šta od Poljske i Ukrajine traži Amerika, nije teško razumeti logiku kolizije koja se sve više ispoljava.

U Poljskoj, čiji su zvanični predstavnici na čelu sa Komorovskim i Kvasnjevskim zdušno i sa oduševljenjem podržavali ukrajinski Majdan, organizovan američkim novcem, i koji su uveravali Ukrajince o večnom prijateljstvu, odjednom su, nakon pobede istog tog Majdana, počelo je naglo da se razvija antiukrajinsko raspoloženje, a pojavili su se i pokreti koji su zathevali da Ukrajina prizna genocid nad poljskim narodom 1943-1945 godine od strane OUN-UPA („Volinska tragedija“) i da odustane od pravljenja heroja od benderovaca; sprovođenja, po zakonima Evropske unije, restitucije na teritorijama koje su do Drugog svetskog rata pripadale Poljskoj; pooštravanja propisa i normi za boravak i rad Ukrajinaca na teritoriji Poljske.

Tako su, na primer, u aprilu 2015. godine u poljskom Sejmu nazvali proslavljanje organizacije UPA „šamarom poljskoj državi“.

Početkom avgusta poljska nacional-patriotska organizacija „Falanga“ počela je sa patroliranjem poljsko-ukrajinske granice radi sprečavanja upada naoružanih ukrainskih neofašista na teritoriju Poljske.

Takođe su u leto 2015. godine Poljaci podneli 600 tužbi u ukrajinske sudove, zahtevajući od Ukrajine da im vrati nepokretnu imovinu koju su izgubili od 1939. godine na teritoriji Zapadne Ukrajine, uključujući i onu u Lavovu.

U septembru 2015. godine već su se predsedniku Poljske A. Dudi obratile porodice žrtava ukrajinsko-poljskih konflikata na bivšim istočnim teritorijama Poljske, sa molbom da se predsednik Ukrajine Porošenko liši Ordena Belog Orla, kojim ga je nagradio bivši poljski lider B. Komorovski.

U oktobru je novoizabrani senator stranke „Pravo i pravičnost“, Jan Žarin, izjavio da Ukrajinci neće postati punovredna nacija ako ne shvati da je Volinska tragedija bila genocid nad poljskim narodom, a da je Lavov uvek bio poljski grad.

I dok se u poljskom raspoloženju unutar države primećuje porast antiukrajinskih motivacija, na zvaničnom nivou dolazi do indikativnog jačanja odnosa dva suseda. Pored političke podrške Ukrajini, u cilju jačanja poljsko-ukrajinske sadarnje, Poljska susednoj državi čak pruža i finansijsku pomoć. Tokom posete predsednika Poljske A. Dude Kijevu, 16. decembra 2015. godine, postignut je dogovor o odobrenju Ukrajini kredita u visini od 4 milijarde zlota, što je približno jednako 1 milijardi evra, iz rezervi Nacionalne banke Poljske.

Nakon posete Dude Kijevu, predsednik Ukrajine Porošenko posetio je Izrael, kojom prilikom je dao nekoliko neodgovornih izjava. Tokom istupanja u parlamentu –Knesetu, on je uporedio Ukrajinu i Izrael, koji su, po njegovim rečima, podvrgnuti agresiji od strane svojih suseda – Rusije odnosno Palestine. Nadalje je Porošenko Jevreje nazvao „graditeljima“ Ukrajine i za to im izrazio zahvalnost.

Reči P. Porošenka uvek izazivaju potrebnu američku reakciju kod onih kojima su namenjene. Tako se dogodilo i ovog puta. Posle izraelskog istupanja Porošenka poljska javnost je eksplodirala. Posebno su oštre reakcije izazvala izvinjenja za učešće ukrajinskog naroda u zločinima kolohausta. Revoltirani Poljaci su počeli da upoređuju prošlogodišnju posetu P. Porošenka Poljskoj, za vreme koje je on kroz šalu odgovorio na ubijanje poljskih civila od strane ukrajinskih pobunjenika – UPA. Poljska javnost je sa još većom ljutnjom počela da traži da se Ukrajine izvine Poljacima za Volinsku tragediju, a takođe još upornije govori o restituciji „Istočnih granica“.

Krajem decembra 2015. godine u Varšavi su aktivisti organizacije „Restitucija Granica“ delili letke na ukrajinskom jeziku među imigrantima iz Ukrajine, u kojima su žestoko upozoravali da je, u skladu sa standardima Evropske unije, Kijev obavezan da pristupi rešavanju pitanja nadoknade državljanima Poljske – naslednicima vlasnika nekretnina na teritoriji današnje Ukrajine.

Novinari poljskog izdanja «Myśl Polska» podvrgli su oštroj kritici posetu P. Porošenka Izraelu, a takođe skupa sa tim i posetu predsednika Poljske Dude Kijevu. „…Berlin i Brisel će težiti ka deeskalaciji odnosa sa Rusijom, i tražiće od nje saradnju na bojnom polju, štiteći se od pretnji koje dolaze sa Bliskog Istoka. Gospodu Porošenka, Jacenjuka i Saakašvilija Evropska unija nikada nije razmatrala  kao „strateške partnere“, već, pre svega, kao pešake u geopolitičkoj igri. Danas ova gospoda predstavljaju veliko opterećenje za EU, od kojega se Berlin i Brisel žele izbaviti“.

Sada, nakon decembarske posete Porošenka Izraelu i posete Dude Kijevu, koja je bila nedelju dana pre ove posete, uzimajući u obzir pomoć i podršku koja se pruža Ukrajini, Poljaci očekuju od ukrajinskog rukovodstva kontra reakciju, a zapravo, izvinjenje za masovna istrebljivanja od strane organizacije UPA poljskog civilnog stanovništva za vreme Volinske tragedije. I svakom čoveku koji razmišlja svojom glavom, jasno je da Vlada Ukrajine može da se izvini samo ako neutrališe nacističke pobunjenike, ili još bolje – ako se od njih izbavi.