Politički atak Amerike na Ankaru: Iza svega se kriju opasniji uzroci od jednog sveštenika

Odnosi SAD i Turske došli su do usijanja nakon što je turski predsednik Erdogan odbio da pusti iz zatvora američkog sveštenika Endrua Bransona, kojeg Ankara tereti za umešanost u vojni udar u Turskoj pre dve godine.

Američki predsednik Tramp poručio je da SAD neće sedeti „skrštenih ruku“ na ovaj potez Ankare, a prethodno je udvostručio carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Turske.

Ankara je odgovorila dupliranjem tarifa na pojedine američke proizvode, poput putničkih automobila, alkohola i cigareta, kao odgovor na američke napade na tursku ekonomiju.

Prema rečima Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, trenutni odnosi dvaju saveznika mogu se uporediti sa stepenom zaoštravanja njihovih odnosa pre dve godine.

Tada su, podseća, nakon neuspelog puča vlasti u Ankari na nekoliko sati blokirale tursku vazduhoplovnu bazu Indžirlik, koju koriste snage SAD i NATO-a.

„Ovo sada je možda i veće zaoštravanje, jer na neki način predstavlja nastavak krize koja je bila delimično zalečena. Iako jedna ovako velika sila poput SAD svaki napad na svog građanina doživljava kao jedan mali napad na sebe, jasno je da odnosi ove dve zemlje ne mogu toliko da trpe samo zbog slučaja Branson i da se ovde zapravo radi o drugim stvarima. Pre svega o turskom angažovanju u Siriji, odnosu Ankare sa Teheranom, kao i o naoružanju. Dakle, reč je o mnogo većim i širim interesima koji se tiču geopolitike, vojne industrije i generalne spoljne politike SAD“, rekao je Janković u emisiji „Sputnjik intervju“.

On dodaje da je Turska, nevoljnim sukobljavanjem sa SAD, došla u situaciju da mora da smanji svoje pretenzije na uticaj u Siriji i sada je ranjiva na više frontova.