Pola veka sukoba Izraela i Palestine: Evo kako se odvijala tragedija „Svete zemlje“
Prvi premijer Izraela Ben Gurion napisao je: „Podržavam podelu palestinske zemlje jer kada postanemo sila, mi ćemo podelu ukinuti i proširiti se po čitavoj Palestini“
Godine 1947. Ujedinjene nacije odobrile su jevrejskim imigrantima da se nasele na 55 odsto teritorije Palestine, iako su činili samo trećinu populacije ove zemlje.
Jevrejska agencija, koja je predstavljala privremenu vladu do proglašenja državnosti Izraela 1948. godine, odmah je počela da sprovodi strategiju „čišćenja arapske populacije“. Taj plan ostao je upamćen u istoriji pod nazivom „Plan Dalet“. Do 14. maja 1948. godine kada je zvanično proglašena nezavisnost Izraela, većina Palestinaca je proterana, što od strane vojske, što od paravojnih jedinica.
Tokom Palestinskog rata 1948. Izrael je zauzeo dodatnih 23 odsto Palestine, a do 1967. godine i preostalih 22 odsto. Palestinci koji su ostali u „Svetoj zemlji“ praktično su zatvoreni u Pojasu Gaze, Zapadnoj Obali i istočnom Jerusalimu.
Prvi premijer Izraela Ben Gurion napisao je: „Podržavam podelu palestinske zemlje jer kada postanemo sila, mi ćemo podelu ukinuti i proširiti se po čitavoj Palestini“.
Gurionove reči su se ostvarile – Izrael se zaista proširio po čitavoj Palestini.
Od tada do danas, Izrael drži Palestince koncentrisane u malim, izolovanim regionima, iz kojih da bi izašli Palestinci moraju da prođu veliki broj vojnih kontrolnih punktova, provera i pravi mali birokratski pakao. Kako Izrael kontroliše sve granice, vazdušni prostor i prirodne resurse, palestinska ekonomija je u pepelu, a dugogodišnja okupacija izazvala je jedino siromaštvo, mržnju i konflikt.
Tokom Palestinskog rata, oko 700.000 Palestinaca je raseljeno, a čak 13.000 ih je izgubilo život. Danas, potomaka palestinskih izbeglica ima na milione. Na svetu ima oko 12 miliona Palestinaca od kojih oko 4,8 miliona živi na palestinskim teritorijama – 2,9 miliona na Zapadnoj obali i 1,9 miliona u Pojasu Gaze. Oko 5,6 miliona Palestinaca se vode kao izbeglice, a 29 odsto njih živi u izbegličkim kampovima od kojih je 10 u Jordanu, 9 u Siriji, 12 u Libanu, 19 na Zapadnoj obali i 8 u Pojasu Gaze.
Svakog 15. maja Palestinci obeležavaju praznik Javm an Nakba što u prevodu znači „Dan katastrofe“. Ovaj datum veoma je bolan za Palestinu jer podseća na proglašenje države Izrael i masovne deportacije Palestinaca koje su se tada odigrale.
Oni koji su dovoljno stari da se svega sećaju, melanholično pokazuju svojoj deci i unučićima crno bele fotografije svojih rodnih kuća, sela i gradova, rođaka ubijenih u okršajima sa Izraelcima, milicijama i bandama.
Tragedija „Izabrane zemlje“ najbolje se vidi kada se jedan uz drugi stave palestinski poklič „Vratićemo se!“ i izraelsko „Dogodine u Jerusalimu“.
Oba naroda mogu da kažu da imaju neosporno istorijsko pravo na ovu zemlju; oba imaju svoj jezik, pismo i religiju koja se razvijala na tom prostoru. Ali šta to vredi kada su odvojeni zidovima i bodljikavim žicama, i dalje nego ikada od zajdničkog života.
Da bi ikada bio postignut mir, Izraelci i Palestinci moraju da nauče da koegzistiraju, ali da bi se to dogodilo okupacija mora da se okonča.
Za kraj, pogledajte ovaj kultni VIDEO koji na najbolji način prikazuje tragediju „Svete zemlje“ i Bliskog istoka:
kako da koegzistiras sa nekim ko te protera i uzme ti zemlju? da li bi na prvom mestu to mogao da uradi pisac teksta, ili srbi na kosmetu i koga na kosovu prepoznajemo kao palestince, ko je rasut po izbeglickim naseljima…ako postoji nacin za koegzistenciju, molim vas ozivite je. meni se cini da je ona davno u vecnim lovistima i da je menja njena sestra po macehi zvana varijanta oni ili mi… Pozdrav iz Sombora.