Похвала храбрости Србије
Драган Копривица
Србин вазда нешто мора да изгуби,
јер Европа Србина нимало не љуби,
зато што Србија крај европског трона
никад није играла улогу полтрона…
Па Европи вазда беше стало
браћа Срби да се згусну мало,
да на већој тада буду цени –
кад не буду пуно разређени…
То Србији стално каче исту значку
дежурнога кривца – и ту ставе тачку,
па Запад комплетан редовно се ждере:
како свести Србију на „разумне“ мере…
Западњаци би је, спокојни у лицу,
зачас радо стрпали у малу бочицу,
па да буде то, што од ње, најзад, оста,
оно западњачко: „оптимално доста“…
А и тад би рекли, сви, спокојна лика:
„Србија је, знате, још мало велика..!
А то нам је криво, и недопустиво,
јер Србија нам је крива док је жива..!“
Ето, тако и сад Запад намерава –
од Србије, једне, створит’ пет држава…
И све то би хтео лепо да уради,
и у све да још се дебело угради..!
Али Срби Западу на то кажу чило:
„Није вино сада пошто је прије било…“
Mnogi Srbi Zapad ne mogu da smisle
ali po njemu evo ti isti sada vise.
Čiste ulice kopaju kanale
za nekakve dnevnice male.
Djeci strana imena daju
za svoje običaje skoro i da ne znaju.
I ovaj bi profo otišao tamo
samo kad bi engleski znao.
Ali samo ruski jezik zbori
i zato ga strina kori.
Iako voli Rusiju i Sibir
nikako da ode tamo da nadje mir.
Briga me za Istok i Zapad
ja volim samo na hranu napad.