Pohare dvora kralja Nikole: Briljantni Bećković pod pseudonimom dr Janez Paćuka (2)
1 min read
Matija Bećković
(Iz knjige: Jovan B. Markuš, Povratak kralja Nikole I u otadžbinu, Cetinje, 2001, str. 433 – 447)
Svojevremeno js profesor Risto J. Dragićević, nekadašnji ugledni upravnik Državnog muzeja – Dvora Kralja Nikole, povodom jubileja – godišnjice osnivanja Muzeja objavio članak u časopisu „Istorijski zapisi“ (248) koji se između ostalog bavio uzimanjem muzejskog materijala u raznim periodima pa i poslije Drugog svjetskog rata.
Tada, 1957. god. ovaj članak, u stvari putokaz za dalja istraživanja, nije imao odjeka u široj javnosti zbog (stručnog) profila časopisa, a posebno zbog delikatnosti teme za iznošenje.
Od 1957. godine pa do tih dana ni iz jednog pera muzejskih radnika i drugih stručnjaka za zaštitu kulturnih dobara nije se pojavio nijedan novi stručni tekst ili novi pokušaj valorizacije kulturno-istorijskog blaga u nekadašnjem Dvoru kralja Nikole.
Ovo u stvari ukazuje na to da je cenzura dobro funkcionisala svih ovih godina. Međutim, uvijek po pravilu nešto mora da izmakne kontroli i pojavila se 1967. godine jedna satirična pjesma u desetercu mladog pjesnika Matije Bećkovića, koji se potpisao pseudonimom dr Janez Paćuka.
Ova pjesma pod nazivom „Pohara cetinjskog muzeja – Ili – Isto to samo malo drugačije“ izazvala je pravu buru u Crnoj Gori, ali i u drugim krajevima Jugoslavije. Pjesma je objavljena u časopisu „Svet“ i glasi ovako:
„Zakukala crna kukavica
Iz muzeja grada cetinjskoga.
To ne bila crna kukavica
već to bio Dragićević Risto.
Pišti Risto po praznu muzeju,
briše suze mnogim reversima.
Jest hiljadu trista osamdeset,
Gospo moja, ljutoga reversa!
Pita vila Dragićević Rista:
Ko pohara dvore Petrovića?
Ko nagrdi lavre Nemanjića?
Ko pokupi toke i kaftane?
Ko pokrade sedla i kolane?
Ko obuče zelene dolame?
Ko razgrabi čalme i marame?
Gole sablje, ljute jatagane?
I vitice, – ženske pletenice?
Gde su bili znaci vjere tvrde
Sada vise žalosne potvrde!
Gde visiše sablje na kajase
Tu reversi zid muzejski krase!
Gde dokazi bjehu slavnih dana
i tragovi junačkijeh rana,
hartija je sad parafirana!
Gde bi sablja Milutina kralja
Koja pola Carigrada valja
Eno sada poternice vise!
Gde bi barjak što se ne predaje
Stoji nalog kome se izdaje!
A najviše među potpisima
Ministara za kulturu ima!
Naročito ministra Andrije!
Naredbe ga krase i hartije!
Straža čuva ministra Andriju,
al ne čuva muzej od Andrije!
A nameštaj što bijaše ođe
Uze Miloš kad pod Lovćen dođe!
Što stolica bješe Njegoševa,
Hoklica je sada Miloševa!
A iz drugih papira vidi se:
Gde su mnoge mitre i mantije,
Gde su sablje paše Bušatlije,
Gde su toke Miljanova Marka,
Gde ordenje ljudi i junaka!
Što propusti Pircio Biroli,
Što ni jedan paša ne dozvoli,
Što otesmo od azijskih tmuša,
Odbranismo od prodanih duša,
ne mogosmo od zla domaćsga!
Što čuvasmo kad ne sačuvasmo?
Kamo sreće da ništa nemasmo!
Sve odneše naše izdajice,
Sram ih i stid bilo od stražnjice!
Što nam danas sred naše slobode
svo ordenje na broševe ods!
Sve što ima stara Crna Gora –
posta meta njihovog komfora!
Sa freskama poče trgovina,
Ko da im je pusta očevina!
Potpisnici reversa postaše,
Tuđega se blaga dokopaše!
I svakoga svoga obrukaše!
Te iz tuđih tanjira ručaju,
Kašikama tuđim zahvataju.
Po tuđijem tepisima gaze,
Svakom svome uzeše obraze!
Prađedovske kosti da ožive,
trag im ne bi osto od odive!
Kaži Risto svakog po imenu,
Nek crn obraz nose u plemenu!
Crnogorski krem i filatelisti,
Kolekcionari, nobl i nudisti,
Što svačija više vredi zbirka
Nego handžar Aleksića Mirka!
A stanovi kojima se diče
Ponajviše na manastir liče!
Za kubure zlatne sa Fundine,
Dadoše im gvozdene furmine!
Za ceferdar bistri – čokoladu,
da počaste crnogorsku vladu!
Nek vlasnici tuđih stvari čuju,
Šta im svete gusle poručuju:
Ko ostavi Petroviće gole,
Učiće se u osnovne škole!
Šta dočeka jadna Crna Gora,
a potomke svoje kleti mora!
A tužilac što je sada javni,
da ih juri pos’o mu je glavni!
Što ranije, da ne puca bruka
pozdravlja vas
dr Janez Paćuka
Kada je vlast otkrila da je Matija tvorac ove pjesme on postaje nepoželjna osoba u Crnoj Gori. Od tada počinje i traje „odbrana“ Crne Gore od Matije, ne zbog njegovih rojalističkih uvjerenja nego zbog javno saopštenih istina. Njegov grijeh je ova briljantna rugalica slabostima tog vremena kojoj se smijala cijela javnost, a pravosuđe ćutalo.
(Nastaviće se…)
Pročitajte i Pohare dvora kralja Nikole: Kako je kažnjen prestolonasljednik Danilo (1)
Nemam visoko mišljenje o Matiji Bećkoviću odavno. Mislim da je dugi niz godina njemu jedini cilj pronalaženje udobnosti u okupiranoj Srbiji sa idejom da se ne zamera nikome. Oprostio bih mu što se nije ogradio od ćerke koja je deo građanerske „druge Srbije“, ali kao akademik morao je da se ogradi od anti-srpskih i anti-državnih izjava prvog čoveka akademije Kostića. Sećate se onog „Srbija da se dostojanstveno odrekne Kosova“. Njemu je to očigledno sve regularno. Da ne pominjem da je u rojalističkoj organizaciji Krunski Savet, gde se sjatio sve sam „demokratsko“ – europejsko – atlantističko – ljotićoidno – nedićoidni element, na čelu sa „prestolonaslednikom“ koji sa Srbima i Srbijom nikakve veze nema, i koji je deo britanskih struktura, inače je blizak rođak britanske kraljevske porodice koja je osvedočeni neprijatelj Srba (direktni potomak kraljice Viktorije). Obzirom na to šta su Karađorđevići uradili Srbiji, praktično je ukinuli (kao i Crnu Goru), ubedljiva većina Srba je protiv obnove BILO KAKVE kraljevine, a od one manjine pola njih koji jesu za monarhiju očima ne može da vidi Aleksandra II, koji je veliki prijatelj sa Bećkovićem.
Iz svega što ste nabrojali svašta mogu da shvatim, ali ne i zašto nemate visoko mišljenje o Matiji Bećkoviću.
Ne razumem? Jasno sam rekao šta mu zameram, dakle ćutanje na izjave predsednika akademije, Krunski savet gde patriote ne možeš ni mikroskopom da nađeš a izdajnike možeš vrlo lako, šta će on u tom društvu? I generalno njegovo ćutanje dugi niz godina. Šta on to ima da izgubi danas, pa da mora ovako da ćuti? Zato bi me zanimala njegova imovinska karta, ne garantujem, ali verujem da bilo zanimljivo to videti. Cenim ga kao pesnika, i nekad davno kao hrabrog disidenta, patriotu, ali to više ne važi, ni jedno ni drugo.
A kako mu ide sa Vucicem!
Sjećam se ove Matijine pjesme koja je izazvala veliku buru u javnosti i priča da će se sve riješiti i vratiti u muzej. Bilo je čak u novinama i nekih za to vrijeme interesantnih imena političara koji su stavljeni na stub srama i obećanja da će se sve riješiti ali avaj , stanje do danas nepromijenjeno.
Od 1967 godine , upravo prije nekoliko dana je neko u Cg smogao hrabrosti da ukaze na lopovluk , pardon otudjenje nacionalnog blaga , bravo junaci , za vas je ,, medo,, sa starog aerodroma institucija .