Похаре двора краља Николе: Како је кажњен престолонасљедник Данило (1)

(Из књиге: Јован Б. Маркуш, Повратак краља Николе I у отаџбину, Цетиње, 2001, стр. 433 – 447)

Експонати у музејима одвајкада су били неприкосновени, па се надлежни никада нијесу устручавали да опомену и казне сваког ко би се о њих огријешио. Војни министар Књажевине Црне Горе војвода Илија Пламенац 28. септембра 1886. год. казнио је сина књаза Николе, престолонасљедника Данила, јер је прекршио норме о чувању музејских предмета, пошто је из тадашњег Војног музеја узео неколико предмета. Министар Пламенац пише престолонасљеднику Данилу:

„Увјерио сам се да је Ваша Свјетлост јучер из Лабораторије дигла неколико комада оружја и наредила Вашим потчињеним да те комаде оружја пренесу, али не знам гдје.

Ваша Свјетлост зна да се ово оружје без дозволе није носило и да није на то највиша пажња постављена била да се оружје сачува, да Ваша Свјетлости не би ништа јучер могла наћи.

Зато молим изволите наредити, да се сви они комати понесу у Лабораторију и попуне упражњени клинци о којима је то оружје висило, а зато што јс Ваша Свјетлост без мог питања то учинила, изволите ми послати у име глобе двадесет талијера“.

Као и за људе, ратна и поратна времена нијесу била угодан амбијент ни за музејске експонате. Током радова на поставци новог Историјског музеја СР Црне Горе на ову чињеницу јавност је подсјетио новинар из Будве Станко Паповић. У листу „Политика“ објављен је 17. августа 1987. год. његов чланак „Неухватљиви лопови“ са поднасловом „Ко спава у кревету Кра- ља Николе?“ У чланку се поставља оправдано питање како се чува музејско и друго културно благо у Црној Гори и наводи се да на то и друга питања не могу дати одговор ни најмјеродавнији. Својевремено послије Другог свјетског рата из Цетињског музеја, односно Државног музеја – Двора Краља Николе, узето је 49 значајних предмета на реверс, међу којима фотеље и кревет краља Николе, који Музеју никад нијесу враћсни. Новинар Паповић саопштава да је у „Музејима Цетиње“ сазнао да је још по реверсима нестало седамдесетак вриједних предмета али да ни они нијесу враћени.(247)

Због мојих недовољних сазнања, чланак новинара Паповића изгледао ми је више као производ прича него стварних чињеница. Очекивао сам деманти „Музеја Цетиње“, али он се пије појављивао. Као грађанину Цетиња, а у том тренутку на мјесту предсједника градске владе, ћутање одговорних из Музеја било ми је неприхватљиво, јср украсти из цркве и музеја, смачрало сс увијек светогрђем. Званичним писмом обратио сам се „Музејима Цетиње“ и свим осталим институцијама културе на територији општине Цетињс, које су законски задужене за чување културно-историјског блага Црне Горе. У писму које је 24. авгусга 1987. год. упућено „Музејима Цетиње“ поред мотива који су ме руководили да затражим званичну информацију о експонатима пише и сљедсће: „Инсиетирамо и захтијевамо да уколико се било који експонат издат на реверс, или посуђен на ‘други начин’, напази ван ’Музеја-Цетиње’, да се исти тражи за повраћај па о било ком појединцу, или институцији се радило. Ово је благо Црнс Горе и нико није толико значајан да културно-историјска добра трајно, или за дужи иериод отуђује, и у том смислу ви сте дужни, да као институција формирана од стране СР Црне Горе бринете о ономе што је вама друштво повјерило. Уколико сматрате за потребно да вам је потребна помоћ државних органа ми вам у сваком тренутку стојимо на располагању и спремни смо, у оквиру својих, законом утврђених овлашћења, предузети све, како би културно-историјско благо било повраћсно онамо гдје му је мјесто.“( 248)

Вријеме је пролазило, а одговор Музеја није стизао. Јавно је саоиштено да су експонати узети иа реверс, и нијс тешко било тврдњс демантовати, или, потврдити колико је експоната узето на овај начин. Ћутање одговорних као да је потврђивало тврдње новинара Паповића и тјерало човјека да сам почне истраживати разлогс упорног ћутања. У ствари, разлози су били одавно познати и јасни тридесет година раније, али наше генерације за њих нијесу знале, као ни за многе друге истине.

(Наставиће се…)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: