• Колумне
• Поглед

Подвиг оца Димитрија међу љутим поскоцима

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Стањевићи су манастир Митрополије црногорско-приморске СПЦ из 1338. године, а манастирска бурна историја везна је владарску лозу Петровића, али и Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Манастир Стањевићи

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Стањевићи су манастир Митрополије црногорско-приморске СПЦ из 1338. године, а манастирска бурна историја везна је владарску лозу Петровића, али и Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

У новијој историји ове велике светиње , за коју се везују  и приче  о црногорској државности, доминатно место  припада покојном оцу Димитрију Благојевићу и његовом  монашког подвигу. Да није било упорности, луде храбрости и способности монаха Димитрија овај манистир у којем је Његош писао „Лучу микрокозму“ а свети Петар Цетињски „Стегу“ , вероватно би дана данашњег био у рушевина пуном поскока, којој би било немогуће изблиза  прићи.

Манастир се налази поред села Побори у реону општине Будва, на 600 метара надморске висине, а аутор овог текста Предраг Савић, имао ту част да 1994. године приствује почецима обнове ове велике светиње. Тада се мансатира ишло једино џипом, па онда неколико километара пешке по камењару пуном оструга, глога, дрењине и другог трња.

Као ктитор манастира помиње се велики војвода Никола Стањевић. Док је војвода Ђурађ Ћурашевић Црнојевић, деда Ивана Црнојевића, подигао у близини данашњег манастира тврђаву Ђурђевац дворац на брду Ђурђевцу, војно утврђење са храмом посвећеном Светом Георгију.

Манастирска бурна историја везана је за светородну лозу Петровића. Цркву Свете Тројице подигао је владика Данило 1710. године по повратку из Русије, од новца који је тамо прикупио. Дворац уз који је саграђена црква Данило је претворио у конак.  

Око 1780. године у манастиру отворен свештеничка школа коју је похађао Свети Петар Цетинјски, који  је у овом  манстиру  напсиао 1798. године чувену Стегу (Законик општи црногорски и брдски),. У периоду од 1710. до 1839, пошто је био разорен Цетињски манастир, Стањевићи постају седиште Митрополије, духовни али и световни центар Црне Горе. После Данила овде су боравили владике Сава, Василије, Свети Петар Цетињски, Његош.

Мање је, такође, познато да је Његош у овом манастиру писао „Лучу микрокозму“, религиозно-филозофски спев изузетне вредности. У Стањевићима је за свештеника рукоположен Доситеј Обрадовић, у Стањевиће је, сакупљајући народно благо, стизао и Вук Караџић, а 1839. године манастир Стањевићи је уступљен Аустрији и од тада почиње процес њиховог руинирања. Црногорци и Брђани су  1862. године бомбардовали Стањевиће и побили комплетну војну посаду.  Отада па све до 1994. године  Манастир је у рушевинама, а већина писаца који це баве историјом овое светиње прећуткује чињеницу  да су Црногорци  бомбардовали манастир, који је био претворен у војно упориште.

Обнову је, са благословом Митрополита црногорско-приморског, Амфилохија, започео јеромонах Димитрије (Благојевић). Када је јеромонах Димитрије  затражио благослов да се настани на Стањевићу у манастиру, који би био средиште црногорске државности и српске духовности, митропилит црногорско приморски г.  Амфилохије се нашао у чуду. Према запсима из  књиге „Светлости православља“, аутора овог текста,  Митрополит  је питао монаха да ли  довољно  луд да се упусти у такав посао, пошто на Стањевићима ни љути  поскок не може дуго да опстане. Отац Димитрије је смирено и смерно одгворио да јесте и добио благослов. Прво је уместо козје стазе  пробијен макадамски  пут, доведена струја, па онда од мора разбацаног камена почела обнова… Помагали су му добри људи и  привредници Црне Горе добровољним  прилозима. Отац Димитрије сваки динар вешто искористио за овбнову.

После упокојења оца Димитрија 2004. године посао на обнови манастира наставио  је игуман  Јефрем Дабановић са братством. Данас импозатни манастирски  комплекс чине: црква Свете Тројице, црква Светог Ђорђа, манастирски конаци и зграда за економске намене.

Извор: Тамо далеко

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: