Пише: Мишо Вујовић
“На мртвога вука и зец диже пимпека”, рекао би прост народ. Међутим, о јунаку ове приче и његовом садржајном житију препуном супростављених лица у арогантној и осорној физиономији владаоца, написао сам на стотине текстова, његову политичку биографију од 1988.до2006. сабрао у књигу “Господар глади”, претходно је штампана “Црња и Гора”, а минулих година “Дневник посртања” и “ Час истине” у којима сам се такође бавио разним габаритима личности Мила Ђукановића, који је мој рад назвао “барјачењем против Црне Горе”.
Пишући овај осврт, као човек који је готово десет година апстинирао од политичких тема, са поштовањем морам апострофирати улогу портала ИН4С, на челу са Гојком Раичевићем, чији је допринос у рушењу последњег диктатора Европе заиста немерљив. Прогон Гојка Раичевића од стране Ђукановићевог режима трајао је годинама и многи од данашњих аутора Инфорса, имали су потребу да се својим ставовима солидаришу и пруже подршку Гојку и његовом тиму. Ово кратко подсећање са посебним уважавањем посвећујем управо њему и редакцији овог српског слободарског портала, који је, и поред своје јасне националне одреднице у заштити интереса српског народа, као аксиом носио истину, правећи критичке осврте на одређене појаве и појединце, који су са таквим успехом опонирали Ђукановићу да би поред такве опозиције владао доживотно.
Али, понекад и Бог умеша прсте. Те није ни чудно да се прва демократска влада формира у манастиру Острог и да та влада изнедри Јакова Милатовића који је 2.априла ове године до ногу поразио до сада неприкосновеног Ђукановића.
Тридесетог августа 2020. побеђен је страх. 2.априла 2023.године просветљен је мрак. Пао је Он. Последњи диктатор савремене Европе. Човек опсесивно заљубљен у себе, сервилни слуга, охоли господар, државник који је располутио државу, распиривао националну мржњу, фабриковао афере, присвојио све што се могло уновчити…
Дошао је на таласу српског националног буђења као јуноша Слободана Милошевића.
“ Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији када повампирене снаге фашизма у Хрватској покушавају да униште све оно што је створено од 1945. Поносан сам што у овом тренутку могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина Југославије”, усхићено изјављује 1992. године.
Однела га је антисрпска хистерија на којој је годинама јахао. “Смакао” га је српски свет као део руског света.
Претио је доласком неке нове Црне Горе, на коју ће се сви морати навикнути. Био је у праву:
Дошла је управо друга, супротна од његове, Црна Гора у којој привикавање (одвикавање) следи њему и његовој хоботници.
Мило Ђукановић је више од три деценије неприкосновени господар живота и смрти у овој некада најсрпскијој држави.
Дочекали су га песмом: “Са Ловћена вила кличе здраво Мило побједниче”, сада га испраћају песмом:
“Нек’ се чује до небеса нема више де-пе-еса”
Осим тајних рачуна, скривене имовине готово да неме тајне о њему. Он је обележио постброзовску епоху Црне Горе која је у једном веку књажевину заменила краљевином, краљевину бановином, бановину републиком и на крају самосталном државом 192. чланицом УН. Цела његова владавина протекла је у “борби” са државним непријатељима, почев од Словенаца и Хрвата, муслимана и Арбанаса и на крају Срба и Руса. У овом задњем обрачуну објавио је рат цркви и Богу, називајући свете мошти Светог Василија лешином.
Приватизовао је државне ресурсе пљачком и непотизмом, шверцујући дуван, опијате и осталу акцизну робу, овај виртуени демагог и политички акробата, стекао је енормно богатство.
На политичку сцену ступа, као млади скојевац члан најужег омладинског руководства СКЈ, оштром критиком старијих другова због прекорачења употребе силе на Жутој Греди: „То понижење вам радници никада неће опростити“, припретио је усукани младић са надимком Бритва.
Буђење радничке класе кроз протесте о обесправљености Срба и Црногораца на КиМ, осмишљено је у Београду где се са неколико парола изговорених у Косову пољу, устоличио Слободан Милошевић који реинтегрише готово одметнуте аутономне покрајине Косово и Метохију и Војводину у састав Србије. Свестан надмоћи предсавника сецесионистичких република у Председништву СФРЈ и ненаклоњености црногорског руководства његовим „националним реформама“, Слободан Милошевић уз већ уиграну екипу митингаша успева да свргне стару номенклатуру Црне Горе и доведе на власт своје пулене Момира Булатовића, Мила Ђукановића и Светозара Маровића, младе људе без професионалног и животног искуства за управљањем најмањом југословенском републиком.
“Јавно сам ти рекао као пријатељу да се гнушам твог односа према људима који су “криви” за твоју промоцију. Ту пре свега мислим на Марка Орландића, Видоја Жарковића, Радована Радоњића, а касније Стипу Шувара и Вукашина Мићуновића”, писао је пре три деценије и кусур Сеад Авдић у Монотору.
Као што је издао своје партијске очеве, Ђукановић ће због сукоба око поделе плена од шверца дувана, исто то учинити Слободану Милошевићу, под изговором извлачења Црне Горе из „самоубилачког“ загрљаја Београда. Као и увек Ђукановић је на време променио газде, а време у ком је владао остаће упамћено по фрустрацијама, из којих су се рађали разни облици дискриминације грађана , велике шверцерске афере, пљачкашке приватизације, нерешена убиства како људи из подземља тако и високих државних функционера, рат кланова, приватизација државе, криминализација система, раздор међу грађанима, подела на патриоте и издајнике…
Све то персонификује време власти неоствареног оца нације и оствареног шефа мафије, око кога окуражена држава затвара обруч правде и полагања рачуна народу.
Ђукановић се показао као одличан пливач у мутној води, велемајстор у заокруживању лоповског система, још као приправник на острву комунизма показао је изузетан политички дар за прикривање, манипулацију, политички маркетинг, брендирна одела и папрено скупе сатове, раскошан живот, разне врсте допинга. Био је веран свакој идеји до последњих капацитета профитабилности.
У Ђукановићево време “Његош је постао плагијатор”, “Срби фашисоидан народ”, Свети Сава “геноцидни Сава Немањић”Његошев Горски вијенац “теоријска подлога за геноцид над муслиманима”, “српска црква платформа за велику Србију”, “српски свет као део руског света и наставак Начертања”, “Митроплија Црногорско- приморска узурпатор”.
Клео се у братство – јединство и социјалистичку Југославију, заклео се Савезној републици Југославији, партнерству са Русијом, љубави са Србијом, посвећености миру и једнакости…
Сада ће у миру, надамо се уз помоћ надлежних органа, имати времена да рекапитулира своје “подухвате” обувајући ципеле једног од првих политичких затвореника своје власти, Аћима Вишњића, које га чекају у Спужу и у њима прошета слободном територијом какву је осмислио за српски народ и своје политичке противнике.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Био је кукавац све осим човјек . Само му је то хвалило . Није Србкиња родила овакву ВЕГУ одкад овај народ постоји .
Nije Srpkinja nego Crnogorka.Milo je najveci Crnogorac kojeg je majka Crna Gora iznjedrila.Bice upisan zlatnim slovima na koricama njene istorije.
Nije Milo sve kriv.
Upitajmo se, kakav smo mi narod kada smo ga držali trećinu vijeka na grbači i nijesmo se mnogo ni bunili. Jer da smo se ljudski pobunili, kao zreo i slobodouman narod, davno bi ga se riješili i šteta bi bila manja.
Zato bar pola naroda u CG, je krivo za Milaševu dugu vladavonu, a zna se i ko su oni.
Каже Библија да је власт од Бога, дакле онаква какву смо заслужили. Оног дана када нас је Мило гурнуо у НАТО а нисмо реаговали, себе смо гурнули у Пакао. Јер НАТО је једносмерна улица без краја у коју се лако улази али никако се не излази. То потврђује избор МИлатовића јер НАТО држава не може имати на челу антинато странку, то се још нигде није догодило, јер они имају безброј метода да то не дозволе почев од коруптивних до претњи и на крају реализације претњи. Дакле МИЛО = МИлатовић
као што се већ види.
Svaka Vam je na mjestu, gospodine.
И на крају.Клик,бум,трас .Чича Мило срам те било.Шта учинио си Ти од живота свог убио те бог…
Мало ко од новинара , као Мишо Вујовић, има права да говори о највећем велеиздајнику и највећем лопову у историји Црне Шуме. Јер, Мишо је о томе и говорио и писао кад се мало ко од наших колега могао на тако нешто усудити, кад га је то, рекао сам ту скоро, могло коштати главе! Срећна је околност да је Поглавник, на задовољство многих, данас, најружнија политичка прошлост Црне Горе.
Зато бих се држао прве Мишове реченице : да се мртвом вуку реп не мјери! Треба га помињати као маргиналца и у случају крајње нужде – да оставимо млађим генерацијама наук: како се могло управљати, а како, нажалост, није ни у бунилу требало манипулисати Црном Гором. Поздрав пријатељу!
Po predanju, u jezeru u blizini grada Lide, u Palestini, živjela je ogromna aždaja, koja je mještanima obližnjeg grada Virita stvarala velike neprilike. Aždaja je često izlazila iz jezera i proždirala ljude koji bi se našli u blizini jezera. Imala je otrovan zadah od koga su se ljudi razbolijevali i često umirali. Žitelji ovog kraja su se obratili svom vladaru za pomoć, a on im reče da će se problema s aždajom riješiti ako svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dijete. Narod je to prihvatio i svakog jutra je po jedno dijete bilo ostavljano kraj jezera i ubrzo i proždirano. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvu aždaji. Dok je uplakana djevojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazuje Sveti Đorđe, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tada i aždaja izlazi iz jezera a Đorđe pojuri ka aždaji i zabode joj koplje u čeljust, prignječivši je za zemlju. Po Đorđevom naređenju, djevojka vezuje svoj pojas aždaji oko vrata i vodi je prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo, a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena Presvetoj Bogorodici i Svetom Đorđu.
Sto covjek moze samom sebi da ucini to nemoze niko. Vlast, moc, novac, su doprinijeli da prikriveni karakter ovog zulumcara, kleptomana i kriminalca dodju do punog izrazaja. Nekontrolisana vlast, sprega sa tajnim , javnim sluzbama i njegova upotrebna vrijednost prema stranim centrima moci ucinjeli su svoje. Narod se nije pokazao dovoljno budan i kritican da u korijenu sasjece neke stvari i ova spodoba sa bandom je uhvatila korjenje i tiranisali nas decenijama.
Osvjescivanje i budjenje naroda je stvorilo oluju koja ga je zbrisala iako je on nama prijetio sa olujom.
Nikad vise da nam se ne desi Milo niti njemu slicni.
Slazem se da je portal IN4S odigrao znacajnu ulogu u mobilisanju i osvescivanju, kao i mogucnost da su mnogi obespravljeni i potlaceni mogli putem komentara da se oglase i daju svoj doprinos. Pozdravljam ih sve, posebno Nikolu Zeca, Djikana i mnoge druge. Neka nastave, borba nije zavrsena.
… Zdravo bio Čvorak, brate!
I sam znaš što mislim: dobro je da vas ima braće koji se nijeste, ne date se vragu – svoji, neka vam je nazdravlje!
… Moja ste braća!
Čast je mene, Čvorak.
Drž’ se Čvorak, rodila ga majka!
… Kamen mu glavu!
Sve bih mu oprostio da ono nije otud onog kama đe je srpstvo s koljena ustanulo … Srpski oni Spartanaci!
Klanjao mu se jednako i Zapad, i Istok!
A ono se Nečastivom dalo, zar! Zar i on, potomak im! ??
… E, bruku našu katunsku, e to mu ne mogu oprostiti!
Kad ga je uopšte i bilo, do nas je …
Ne bilo nas kakvi smo, danas! Zar i mi Katunjani!??
Pih … na nas!
Pređe nam se u grobu povrću, svrtka im nema od poluđela im potomaka!
Koji ozdo kama jednako klikuju: Sloboda, ali smrt! Ako smo Srbi …
Ali tako – ali nikako!
Da ako se jednog dana prisjetimo koji smo, bili smo …