Podrška kolegama advokatima u Crnoj Gori – ili da li neko pokušava da špijunira advokate i građane?

Piše: Miroje Jovanović

Kolege advokati iz Crne Gore imaju i imaće moju punu podršku u nastojanjima da kroz obustavu rada zaštite svoja prava i prava svih građana koje zastupaju.

Ovo najpre zbog toga što je Advokatska komora Crne Gore u julu 2017. godine, bila jedina advokatska komora, koja je osudila Katnićevo špijuniranje advokata u procesu za tzv. montirani „državni udar“.

Građani bi pre svega trebali da znaju da bi tzv. fiskalizacijom advokatskih kancelarija, organi vlasti dobili POTPUNI UVID U ČITAVE SPISE PREDMETA, što je samo po sebi skandalozno i zabrinjavajuće.

Uz dužno poštovanje svih ostalih profesija i delatnosti, advokatura zbog svoje specifičnosti, ima posebne obaveze prema građanima, u smislu (između ostalog) potpunog čuvanja tajnosti informacija, podataka, spisa i saznanja, te samim tim ne predstavlja tržišnu uslugu.

Kroz postupak fiskalizacije advokatskih kancelarija, zapravo se pokušava „ući“ u iste, i na mala vrata uspostaviti sistem kontrole rada a ne poslovanja advokata.
Budući da je spornim zakonom o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga propisano da poreski inspektor može izreći meru zabrane obavljanja delatnosti do 90 dana, navedenim rešenjem bi se vlastima omogućilo da, inspekcijskim pritiskom, i bez znanja i odobrenja nadležne komore, onemogućavaju, sprečavaju ili otežavaju rad advokata.

U tom smislu Zakon o fiskalizaciji u prometu proizvoda i usluga je suprotan je, u odnosu na advokaturu, samom Ustavu, te međunarodnim dokumentima koji su na snazi više decenija.
Kada se u nazivu zakona navede «u prometu proizvoda i usluga», jasno je da se ovo ne može odnositi na advokate, budući da advokati ne pružaju usluge, nego pravnu pomoć, saglasno članu 21. Ustava Crne Gore.

Dakle, sam naziv zakona je, ukoliko se želi primeniti na advokate, suprotan Ustavu – ili neko možda ne razume šta je to advokatura, ili pak želi da advokate prikaže kao nekakve trgovce uslugama, koji navodno ne izmiruju svoje poreske obaveze redovno.

Međutim, navedeni zakon je, u odnosu na advokaturu, suprotan i ključnim međunarodnim dokumentima, pa se tako u Osnovnim principima o ulozi advokata UN (usvojeni su na Osmom kongresu Ujedinjenih nacija o sprečavanju zločina i postupanju prema prestupnicima 7. septembar 1990.) kaže:

„1.Vlade će osigurati da advokati
(A) mogu da obavljaju sve svoje profesionalne funkcije BEZ ZASTRAŠIVANJA, PREPREKA, UZNEMIRAVANJA ILI NEPRAVILNOG MEŠANJA;
(B) mogu da putuju i konsultuju svoje klijente slobodno i u svojoj zemlji i inostranstvu; i
(C) neće patiti ili biti ugroženi krivičnim gonjenjem ili ADMINISTRATIVNIM, EKONOMSKIM ILI DRUGIM SANKCIJAMA za bilo koju radnju preduzetu u skladu sa priznatim profesionalnim dužnostima, standardima i etikom.
Takođe, Preporukom R (2000) 21 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o slobodi obavljanja profesije advokata (usvojena 25. oktobra 2000. godine) propisano je:
„… Želeći da promovišu slobodu obavljanja profesije advokata u cilju jačanja vladavine prava, u kojem advokati učestvuju, posebno u funkciji zaštite individualnih sloboda;
Svesni potrebe za pravičnim sistemom sprovođenja pravde koji GARANTUJE NEZAVISNOST ADVOKATA U VRŠENJU SVOJIH PROFESIONALNIH DUŽNOSTI BEZ IKAKVOG NEPRAVIČNOG OGRANIČENJA, UTICAJA, PODSTICAJA, PRITISKA, PRETNJI ILI UPLITANJA, NEPOSREDNIH ILI POSREDNIH“.
Stoga je nužno uvažiti ustavne odredbe, međunarodne dokumente, i sugestije kolega advokata iz Crne Gore, te kroz inkluzivni dijalog usvojiti predložene izmene zakona, i time pokazati diskontinuitet sa prethodnim vlastima, koje su vrlo često vršile pritisak na advokaturu, što je uostalom čitava javnost mogla da prati u živom TV programu.
Još jednom, puna podrška kolegama u Crnoj Gori u nastojanju da se kroz obustavu rada kao legitiman vid borbe odupru pritiscima.

Miroje Jovanović, advokat iz Novog Sada