Почиње 9. Белдокс од 12. до 18. маја

Пројекцијом домаћег филма У потрази за сном Младена Митровића, 12. маја у Великој дворани Сава центра почиње 9. Белдокс, фестивал најбољих документарних филмова из читавог света, који ће до 18. маја представити више него интригантна остварења.

Прича филма коме је припала част да отвори Белдокс, уз коју се публика смеје и плаче у исто време, поставља питање: Колико далеко би свако од нас отишао у потрази за сном? Филм је реализовала продуцентска кућа Фабрика снова из Београда у сарадњи са босанскохерцеговачким и хрватским копродуцентима, Балкан Арт Центар из Сарајева и Фактум из Загреба, уз подршку Филмског центра Србије и Министарства културе Републике Србије, а УНЕСКО га је подржао препознавши га као један од својих миленијумских пројеката. У потрази за сном сниман је у 12 земаља.

Белдокс затвара најновији филм Мајкла Мура „Кога следећег напасти?“ 18. маја, који након премијере у Торонту, те приказивања у Канади, Њујорку, Чикагу, Берлину, Луксембургу, Филаделфији и Новом Зеланду, стиже и пред београдску публику. Контроверзни Оскаровац провокативан је као и увек, и то у урнебесној комедији у којој не преза ни од чега, како би одгонетнуо шта је заправо потребно да Америка поново буде велика! Мур тако објашњава Пентагону где би требало да се догоди следећа инвазија и спрема управо једну нову у име Америке…

У деветој години постојања, фестивал Белдокс доноси многе новине. Најпре, места одржавања проширена су за неколико дворана. Након отварања које ће сада већ традиционално бити у Сава центру, фестивал се наставља у Дому омладине Београда, Дворани културног центра Београда, Југословенској Кинотеци, затим у биоскопу Фонтана и први пут у Будви у реновираном Cadmus Cineplex биоскопу, чиме Белдокс ове године пробија границе свог деловања.

Филмови су распоређени у неколико категорија од којих су две задржале свој такмичарски карактер. Наравно у питању су Међународни и Српски такмичарски програм, а први пут ове године, у домаћој селекцији биће, поред Гран прија за најбољи филм, додељене и две струковне награде – за најбољу монтажу и најбољу камеру у документарном филму.

Селектор Међународног програма, као и омаж програма посвећеног чувеном документаристи Роберту Флаертију је Грег Ди Кјур, филмски теоретичар и аутор, док домаћу селекцију потписује Дарко Лунгулов, филмски режисер.

Међународни програм врви од документаристичких „посластица“. Филмски сладокусци ће тако уживати у филмовима који голицају и провоцирају, говоре о ефектима прошлих времена на садашње друштво. Из Русије нам стиже „Руски детлић“, филм о радиоактивном човеку, жртви чернобиљске нуклеарне катастрофе, који одлучује да открије мрачну тајну. „Бољшој Вавилон“ (Велика Британија), јесте прича о хаотичном стању у једној од највећих балетских компанија, након бруталног напада на њеног директора. Номинован за Оскара „Земља картела“ (САД, Мексико) води нас на границу на којој никад нема мира – границу између Америке и Мексика – где се паралелно припремају два покрета осветника. Ту је и победник „Санденса Сонита“ (Иран, Немачка, Швајцарска) илегални имигрант у Техерану, која се бори да постане уметница иако је њена породица већ одредила њену цену за богату продају. „Закон Мотлијеве“ (Данска, Авганистан, САД) прича је о некадашњој лепотици која ставља свој живот на коцку да би бранила Американце и Европљане на суду у земљи нестабилности. Један једанаестогодишњак у филму „Зуд“ (Пољска, Немачка) труди се да преброди све тешке задатке које му поставља степа као природно станиште, али и његова традиционална породица. Прича о техно ди-џеју у Техерану долази из швајцарске продукције у филму Рејв у Ирану, а о шездесетосмашима се говори у хрватском филму „Генерација 68“. Остатак међународног програма чини једнако узбудљиве приче: чешки филм Америка у коме стотине људи живи по принципима Дивљег Запада, аргентински „Сала Алберди“ о бунту који прераста у протест у једном културном центру и холандски „Чудна љубавна афера са егом“, једно посебно истраживање нарцисоидне културе.

У домаћим филмовима, аутори се очито све више труде да се приближе светским стандардима, што доказује програм у коме се налазе три наслова, која су већ сада ушла у програме фестивала највиших категорија – филм Огњена Главонића „Дубина два“, који је са огромним успехом приказан на Берлиналу, потом филм Младена Ковачевића „Зид смрти“ и тако то коме престоји премијера у званичном програму Visions du Réel фестивала и филм „Четири пасоша“ Михајла Јевтића, о четири пасоша и једној земљи, који се нашао у програму фестивала у Трсту. Главонићев филм обрађује тешку тему о најмасовнијој гробници у Батајници, којим се бави и филм „Недодирљиви“, чија ће домаћа премијера такође бити на Белдоксу. Светске премијере имаће још шест наслова који се такмиче за награде – „Воли вас ваша Сеxyмаја“ Ивана Мандића о блогерки која се упустила у воде проституције, Најважнији дечко на свету Тее Лукач, о фану Џастина Бибера који и сам покушава да оствари своје снове у шоубизнису, „Хотел двојка“ Марка Мамузића о бескућницима и најелитнијој београдској трамвајској линији, „Друга линија“ Ненада Милошевића, о маргинализованој неоавангардној културној и уметничкој сцени с краја 60-их и током 70-их година у Новом Саду, Контраиндикације Тамаре вон Стеинер и Јадранка Бранка Лазића о чувеној кантауторки Јадранки Стојаковић. У категорији су и „Маске“ Бранкице Драшковић, о уметничким маскама Слободана Тишме и „Дјеца Дениса Бојића“, о родитељима који су током рата у Босни изгубили по троје деце.

Сем филма Недодирљиви, пратећи програм српских филмова који се не такмиче за награде чине и наслови „Абдул и Хамза“ Марка Грбе Сингха, „Кап“ у продукцији За медије номинован за годишњу награду за истраживачко новинарство и Тапавица Огњена Ракчевића (светска премијера).

Два посебна програма ове године су Биографски документарци и Бугарски документарни филмови. Програм биографских филмова чине документарци о Габријелу Гарсији Маркесу, Хани Арент, Златану Ибрахимовићу… док ће “домаће боје бранити” филм о Милошу Црњанском. Фестивал припрема и један филм изненађења у овој категорији, о коме ће тек бити речи. Посебан омаж програм Белдокс посвећује чувеном документаристи Роберту Флаертију. Том приликом биће уприличена највећа ретроспектива његових филмова и прва интегрална ретроспектива на 35мм траци у Европи, те ће сходно томе програм бити у Југословенској кинотеци. Први пут том приликом, биће приказана и дигитално рестауриран филм Моана, као и друга дела овог јединственог синеасте.

Белдокс ће угостити у Индустрy програм, намењен филмским професионалнцима у овој области. Из Копенхагена тим поводом долази Пол Пауелс, (Paul Pauwels), председник Европске документарне мреже, који ће учесницима програма, ауторима и продуцентима, у две одвојене сесије говорити о пичингу – како да представе своје пројекте комисијама у Европи – и о могућностима европских копродукција за српске продуценте документарних филмова.

Као и досад, бројни гости, филмски професионалци из области документарског филма, посетиће Белдокс. Засад, потврђена су гостовања протагонисте филма „Руски детлић“ Федира Александровича, као и аутора Марте Минорович (Зуд), Сузане Регине Мојрес (Равинг Иран), Јана Фоукала (Америка), Ненада Пуховског (Генератион 68) и Аде Ушпиц (Дух Хане Арент).

Фестивал Белдоцс су подржали Министарство културе и информисања РС, Секретаријат за културу града Београда, Филмски центар Србије, Швајцарска амбасада, Гете институт Београд, Израелска амбасада у Београду и Украјинска амбасада у Београду.

И у деветом издању, Белдоцс обећава много интригантних документарних филмова из читавог света.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: