• Насловна
• Топ 0

Кад жртва постане кривац: Црногорско правосуђе окренуло леђа доказима, а пригрлило наратив

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Фото: ИН4С

Иако је читаоцима познато да је ИН4С годинама у својеврсном сукобу са контроверзним „медијским послеником“ Зораном Бећировићем, ова редакција неће избјећи да пажљиво и до краја испрати судски поступак који се против њега и других води пред подгоричким Основним судом.

Ријеч је о предмету у коме је једна од главних актера државна тужитељка Ромина Влаховић, а пресуду изрекао судија Илија Радуловић. У питању је случај који по свему судећи не само да не одражава дух правде и једнакости, већ у великој мјери одсликава деценијску агонију правосуђа у Црној Гори.

Наиме, у поступку који се води због наводног напада на новинарку „Побједе“ Ану Раичковић, тужитељка Влаховић је тражила казну затвора од годину и по дана за Зорана Бећировића, његовог сина Луку, као и за Младена Мијатовића, док је за Љубишу Дукића, због претходне осуђиваности, тражила чак двије и по године затвора.

Иако тужилаштво тврди да је „несумњиво утврђено“ да су поменути извршили кривично дјело, бројне недосљедности у исказима свједока, видео-снимци који приказују брутално премлаћивање Мијатовића од стране сина оштећене Уроша Гаговића, као и занемаривање тих доказа од стране тужитељке, указују на озбиљан институционални пропуст — или пристрасност.

Са стране ИН4С-а, овај случај је посматран без предрасуда: оштећена је новинарка, премда из медија који нам није наклоњен, а оптужени — наши честити противници. Али чињеница да је Младен Мијатовић, након што је претрпио више удараца од стране Гаговића док је беспомоћно лежао на поду, добио затворску казну, док је његов нападач из поступка изашао као „жртва“, разоткрива драстичан ниво непрофесионалности или пак притиска који је извршен на суд.

По свједочењу очевидаца, Мијатовић је добио серију удараца у главу, а један од њих је новинару ИН4С рекао: „Да сам ја добио трећину тих удараца, остао бих мртав на мјесту“. Ипак, систем је реаговао обрнуто: Мијатовић је кажњен, а снажни Гаговић — боксер по струци — слободно одшетао из суднице, заједно са мајком.

Судија Илија Радуловић, од кога се очекивала правична процјена свих елемената случаја, изгледа је подлегао утицају јавности и медијског спина, те је већ током процеса показана наклоњеност једној страни. У завршници, пресуда којом се кажњава тешко претучени Мијатовић додатно компромитује повјерење у судску независност.

Разумијемо и подржавамо повећани сензибилитет суда и јавности према безбједности новинара. Али тај сензибилитет не смије бити злоупотријебљен да би се правни процеси претварали у политичке или корпоративне освете. Нарочито када постоје докази да је случај послужио и као средство за самопромоцију оштећене стране.

Скандалозна је и чињеница да државна тужитељка Ромина Влаховић није предложила ниједну мјеру против Гаговића, иако се на видео снимцима јасно види да је нанио седам удараца човјеку који је већ био на поду, док медицинска документација указује на лаке, али конкретне повреде.

С друге стране, тужитељка се безусловно ослања на исказе који су у међувремену постали контрадикторни — чак и између саме Ане Раичковић и њеног вјереника Тома Араповића, као и сина Уроша Гаговића. Бећировићеви браниоци су указали да се овдје ради о „замјени теза“, гдје они који су нападнути, завршавају на оптуженичкој клупи.

Поред тога, и сам Бећировић је указао да је жртва медијске харанге и унапријед пресуђеног случаја, те да тужитељка Влаховић није прибавила све доказе прије подизања оптужнице. Упркос томе, судски процес је настављен као да је све већ унапријед познато и договорено.

У питању је преседан који би, уколико буде потврђен пресудом, могао постати правило у једној „бесудној земљи“, у којој више не важи ни да је жртва онај ко лежи на поду и трпи ударце, већ онај ко има медијски простор и институционалну заштиту.

Када видео снимак не важи: Суд поклонио вјеру измијењеним исказима, а игнорисао оно што се заиста види

Оно што овај случај чини не само спорним, него опасним преседаном за будућност правосуђа у Црној Гори, јесте то што је судија Илија Радуловић — приликом образлагања пресуде — изричито навео да је „поклонио вјеру исказу Ане Раичковић“, иако је управо тај исказ током поступка био вишеструко мијењан, често у супротности са претходним изјавама, али и — што је кључно — у нескладу са видео-снимцима који су били доступни и суду и тужилаштву.

„Суд је поклонио вјеру исказу Ане Раичковић која је у односу на већи дио догађаја заиста детаљно и јасно представила шта се све дешавало критичном приликом и исказ је у битноме утврђен прегледањем видео снимка. Њен исказ је потврђен и видео снимком који је сачинила својим телефоном а из којег се могу утврдити ријечи које су јој окривљени изговарали.“, казао је судија.

Овај цитат, међутим, представља апсолутну неистину уколико се узме у обзир да се видео-снимак не поклапа са исказом оштећене, већ управо супротно.

Такође, видео-снимци потврђују да Ана Раичковић у једном моменту сама узима телефон, удаљава се и враћа у простор у коме се вербални инцидент већ завршава. Њен „детаљан“ опис догађаја укључује и дијелове које није могла видјети, што је чак и сама признала на једном од рочишта, али је у завршници опет тврдњу повукла.

Умјесто да те неусклађености буду разлог за одбацивање исказа оштећене као непоузданог, судија је то искористио као централни доказ.

У наредном тексту, ИН4С ће објавити детaљну хронологију промјена исказа Ане Раичковић — укључујући тачне датуме, ријечи и упоредну анализу са видео-материјалом који ће, уколико суд не реагује, остати као запис једног институционално диригованог процеса. Биће постављено питање: Да ли се у Црној Гори више вјерује монтираном наративу него непобитном видео-доказу?

Такође, отворићемо и шири контекст: зашто је тужитељка Ромина Влаховић — већ позната по спорним поступцима и чудним тужилачким селекцијама — одлучила да игнорише кључне елементе овог случаја, и како то да судија Радуловић, иначе познат по пасивности, сада показује изразиту наклоњеност само једној процесној страни?

Правосуђе које се ослања на емоције, јавни утисак и политичко-медијску симпатију, а не на чињенице и доказе, није ништа друго до инструмент насиља у правној форми. ИН4С неће устукнути пред том чињеницом без обзира ко је жртва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: