Početak vakcinacije na Svetoj Gori

6 thoughts on “Početak vakcinacije na Svetoj Gori”

1. KARANTIN: POGLED IZ SVETOG PISMA
   Protojerej Oleg Stenjajev

   Pre nekoliko meseci, ubrzo posle Vaskrsa, koji je ogromna većina hrišćana zbog poznatih razloga dočekala kod kuće, otac Oleg je u jednoj od svojih beseda detaljno govorio o tome kako se prema karantinu odnosi Sveto Pismo i kako pravoslavac treba da se ponaša za vreme sličnih epidemija. U ovim novembarskim danima stariji ljudi su ponovo primorani da stalno borave u svojim kućama i odlasci u hram su ograničeni kao pre. Zato se ispostavlja da je beseda o.Olega o problemu kao što je karantin ponovo postala nasušno potrebna.
   https://media.pravoslavie.ru/350048.p.jpg?mtime=1604743915
   Doživeli smo takvo vreme da ovogodišnji Vaskrs dočekamo u vrlo stešnjenim uslovima, koji po nečemu čak podsećaju na sovjetsko vreme kad svi oni koji su to želeli ni iz daleka nisu mogli da dospeju u hram.

   Ali kakav je bio rezultat svega toga? Jer Gospod nikad ne dozvoljava da se desi zlo ako ne namerava da ga preokrene na dobro. Na kraju smo dobili to da su vernici počeli da slave Vaskrs kod kuće. Kad se ljudi okupljaju u hramovima da bi slavili Vaskrs to nije toliko rašireno. A za ovaj Vaskrs ljudi su palili sveće u kućama, stavljali su ih n sims, molili su se, i naše kuće su se pretvorile u hramove.

   Đavo, naravno, uvek teži ka tome da se zaustavi bogosluženje na planeti, posebno Sveta liturgija. Zašto to pokušava da ostvari? Sveti oci su govorili da Beskrvna Žrtva – Sveta liturgija – prekida idolopoklonstvo i obuzdava đavola. Naravno, bogosluženje nije uspeo da prekine, zato što su sveštenici služili liturgiju i prinosili su Beskrvnu Žrtvu. Međutim, lekari i uticajni svetski ljudi su insistirali na tome da ljudi sve ovo vreme ostanu kod kuće zbog karantina. Teško je osporiti ovu činjenicu.

   Celu planetu su trenutno obuzeli užas i panika. Svi se plaše ove epidemije. Nešto slično se dešavalo i u srednjem veku kad je harala Crna smrt – kuga, i kad je u nekim zemljama od nje pomrlo čak i do dve trećine stanovništva. A pošto je u današnjem svetu saobraćaj veoma brz, narod leti avionima, ljudi su se za kratko vreme zarazili na celoj planeti. I to je, naravno, nevolja. Vrlo je moguće da neko koristi ovu nesreću u svoje ciljeve – političke, društvene i ekonomske – neki ljudi mogu imati svoje koristoljubive planove.

   Ali mi, hrišćani, znamo kako da se ponašamo u situacijama kad nastane epidemija. Na sve što se dešava treba da reagujemo s tačke gledišta Svetog Pisma. Biblija je Gospodnje uputstvo za upotrebu. A šta u Svetom Pismu vidimo u odnosu na ovakve pojave?

   Kao prvo, znamo da je Biblija prva knjiga na planeti koja je definisala pojavu kao što je karantin. Od davnina je za ljude koji su bolovali od zaraznih bolesti, pa čak i za one za koje se sumnjalo da boluju, obavezno bio određen karantin. O tome nam govori Knjiga Levit koja spada u Petoknjižje. Petoknjižje je Zakon Božji, a Gospod je rekao: „Nisam došao da prekršim zakon, već da ga ispunim“ (up. Mt. 5, 17).

   Dakle, Zakon Božji propisuje da ako postoji sumnja da čovek ima zaraznu infekciju, on treba da se izoluje. U najstarija vremena su sveštenici bili i vidari, odnosno, ljudi koji su znali kako se leči. Sveštenik bi pregledao čoveka i ako bi video neke sumnjive simptome, poslao bi ga u karantin na nedelju dana. Čovek je trebalo da opere svoju odeću i da ni sa kim ne opšti. Sveštenik bi ga ponovo pregledao nedelju dana kasnije i doneo presudu: zdrav je ili: treba da ostane u karantinu još nedelju dana. I tako tri nedelje. Ako se čovekovo stanje ne bi popravilo za tri nedelje i ako bi bilo očigledno da se radi o zaraznoj bolesti, on je dobijao status nečistog i morao je da nosi crnu odeću sa zvončićima da bi u mraku najavljivao svoj dolazak. Prilikom ulaska u neko naselje morao je da viče iz daljine: „Nečist sam, nečist!“

   Hrišćani su priznavali ovaj Mojsijev zakon o karantinu. U Jevanđelju po Marku se govori o tome kako je Hristos iscelio čoveka od gube i kako mu je rekao: „Idi, pokaži se sveštenicima“ (up. Lk. 17, 14). Šta to znači? Na osnovu knjige Levit, 13. glava, sveštenik je mogao da ukine karantin. A nije morao da ga ukine. I kad je Hristos slao ljude kod sveštenika On je postupao na osnovu Zakona.

   Zakon je onima koji bi dodirnuli nešto nečisto, na primer, pokojnika, zabranjivao da slave Pashu. U tom slučaju je postojala opasnost da čovek može da se zarazi od leša. Tim pre Pashu nisu slavili oni koji su se nalazili u karantinu. Za takve ljude se Pasha odlagala mesec ili dva. Isto tako se odlagala Pasha za one koji su bili na putu, negde među paganima. Oni tamo nisu mogli da proslave Vaskrs u pravom smislu.

   Zapovesti nisu date za smrt, već za život. Evo, na televiziji su prikazali neke fanatike koji su za vreme karantina lizali rešetke na grobnicama u Iranu. To su pravi fanatici, oni su pokazali fanatizam svoje vere. Kasnije su se svi oni koji su lizali ove rešetke razboleli, a neki od njih su umrli.

   U Izraelu religiozni Judejci odbijaju da odu u karantin i okupljaju se u gomilama – tamo se veći deo njih zarazio i rizikuju da izgube sve svoje ugledne starce, zato što pre svega umiru ljudi u starijim godinama.

   A mi znamo da ne treba iskušavati Gospoda. Kad je đavo kušao Hrista odveo Ga je na krov hrama. Zašto baš na krov hrama? Hram je sveto mesto i tu treba da postoji izuzetna Božja zaštita.

   „Skoči, – rekao je đavo, – Tvoja se noga neće saplesti o kamen.“ Opet kamen je kraj podnožja hrama – i to je sveto mesto.

   Šta je Hristos odgovorio na to? Rekao je: „Napisano je: ne iskušavaj Gospoda Boga tvog“ (Mt. 4, 7).

   Zbog toga se mi ne rukovodimo fanatizmom nekih bolesnih ljudi, čak ne ni onim preporukama koje nam nude svetski ljudi – i kod njih se zapaža neka psihoza, i oni mogu imati svoje ciljeve vezane za ovu epidemiju. Mi se rukovodimo Svetim Pismom, a ono uči da treba da pristanemo na karantin, da treba da se uzdržimo od opštenja s ljudima. To je Zakon Božji i mi ćemo ga se pridržavati.

   Uzgred rečeno – hrišćanstvo nije religija hrama. Judaizam je religija hrama. Oni sad nemaju hram – mogu imati hram samo na planini Morija – i sad ne mogu da prinose žrtvu, ni da kade.

   U hrišćanstvu uopšte nije tako. hrišćani su prva četiri veka živeli bez hramova. Prve bazilike su počele da se pojavljuju tek u IV veku. A u nekim krajevima sve do IX veka nije bilo nikakvih hramova. Hrišćanstvo je nastalo kao religija bez hrama. Međutim, mi sve tajne možemo da obavljamo bez hrama. Zbog toga nismo nimalo oštećeni. Najstariji hrišćanski hramovi su domaće crkve. Pročitajte poslanice apostola Pavla u kojima on piše: pozdravljam domaću crkvu tu i tu, ili onu i onu. Sama reč „crkva“ nikad ne označava hram, zdanje. Grčka reč „crkva“ – eklesija – označava „sabranje“.

   Mi znamo da će u poslednja vremena hrišćani izgubiti sve svoje hramove. Kao što je Crkva počela da postoji u katakombama, tako će se i završiti. Zato što u danima antihrista neće biti mogućnosti za otvoreno služenje službe i mi ćemo se vratiti iskustvu rane Crkve.

   I ne treba da zaboravljamo da Bog svako zlo okreće na dobro, inače ne bi dozvolio da nam se desi.

   Protojerej Oleg Stenjajev
   Zabeležila je Jelena Deško
   Sa ruskog Marina Todić

   11/7/2020

   2

   Odgovori

2. Daj molim Vas koji znate sve obajsnite to o karentenu i đe je to Crkva u istoriji protov medicine,ne lupajte gluposti ,ako vam nije pozanto ćutite!

   3

   Odgovori

   1. Ko si ti daješ sebi za pravo da ućutkuješ?! Spusti se malo na zemlju.

      1

      Odgovori

3. Ja u ovo ne vjerujem !

   3

   3

   Odgovori

   1. Vjeruj. Ovo je bojni otrov.

      2

      Odgovori

4. Kakvo koronobesije,kakva histerija globalista pred kojom padaju i duhovnici po svojoj naivnosti!

   3

   5

   Odgovori