Победа правог Никшића
1 min read
Војин Калпачина
Пише: Војин Калпачина
Хвала Господу и Св. Василију Острошком што нас упутише на прави пут. Сада знамо како даље у Никшићу и Црној Гори. У изборној ноћи добих сјајну поруку. „Ево стиже најновија пошта од српскога града Оногошта ноћ уочи васкршњега поста да је Мила свима било доста„! За нас који анализирамо победу свако на свој начин, што је нормално за Црногорце, треба да знамо да је основни циљ наставити са победама (наредни је Херцег Нови) и радити на саборности. Поштујем наравно мишљење свих победника, али постављам себи и другима питање шта и како даље? Договоримо се око суштинских ствари упркос различитостима.Ту лепезу различитости приписујем пристрастно нашој оштроумности, свестраности, проницљивости, мулиталентованости, лепоти…
Кажу да је никшићки корзо најлепши на свету. Нигде на тако малом простору нема толико лепих девојака и момака, у физичком и метафизичком смислу. Честитајући победницима волео бих да што пре формирају локалну власт, обавезно уз учешће Дританове партије. Волео бих да први потез нове власти буде именовање трга Св.Василија Острошког. Знам да ће се томе противити чувени „антифашисти“. Да ли могу антифашисти бити они који су за химну прогласили ону у којој постоје стихови фашисте? Да ли ми који би за химну хтели ону коју је написао песник Краљ Никола можемо бити антифашисти? Упоредите само те две химне па ће вам све бити јасно.
Губитник оптужује Здравка да је био на сахрани непријатељу наше државе владици Атанасију. Лепо му рече мудри професор: „Ко губи има право да се љути“. По мом суду изборни резултат говори о исправности политике коју води владајућа коалиција. Дритан је добио мало, али ипак више од претходних избора. Како је лепо видети отреситог, паметног момка како бриљира у Бриселу. Његов израз лица пуног веселости говори о величини и ширини борца за праве ствари. На сваком кораку од те не баш нама наклоњене Европе добија похвале. Иако га оптужују за сарадњу са тајкунима из бившег режима и не зна за шта још све, ја имам утисак да и у тим контактима, ако их има, он извлачи корист за нашу ствар. Брат Здравко, такође, мислим ради најбоље што зна и може у оквиру могућег, мада бисмо ми волели брже. Ето сад је најавио најбољу сарадњу са Србијом, али ја бих волео да та сарадња буде пре свега по питањима важним за обичног грађанина. И он добија признања са највиших адреса. Злогласни новинари Отвореног студија Глас Америке питали су званичнике у Вашингтону о изборима у Никшићу и добили, за њих, рагочаравајућу одговор. Између осталог су рекли: „Честитамо Црној Гори и Никшићу демократске изборе, а велика излазност говори о процвату демократије у Црној Гори“. Превазиђени агитпроповци из времена бесмисла да схвате да је Запад окренуо леђа лажима пропале идеологије и губитничкој опцији. Губитници причају да су они победници избора а мудри народ им рече: „Да Бог да увек тако побеђивали“.
Али нећемо о њима. Вратимо се анализи нашег резултата. Што се мене тиче, важнији од свега је укупан збир процената наших странака. По мени кључан је и даље распоред у три колоне чији предлагач је добио највећи раст за своју коалицију у којој су и два велика професора, Кривокапић и Лекић. Ништа није случајно па ни то да је њима подршку дала Митрополија Црногорско Проморска и мудри Владика Јоаникије. Сјајни Алекса Бечић одлично води Скупштину и учествује у укупном политичком деловању нове власти, а његов говор на сахрани Митрополита Амфилохија је скоро раван Матијином. Треба ли веће признање од таквог поређења. Све ово о чему сам правио анализу непогрешиво је препознао поштени народ са литија, награђујући на изборима протагонисте актуелне власти. Народ нико не може надмудрити кад нема голе силе и уцене као у претходних 23 године. Ето и томе је дошао крај. Демократском фронту, такође, честитке али и питање зашто са 37% падоше на 27%. Не тражећи длаку у јајету, нека добро изанализирају резултат и да без пуно приче помогну младом градоначелнику Марку Ковачевићу и коалицији која мора бити у пуном саставу као на државном нивоу. Држите се стално победничке формуле у три колоне. Обратите пажњу на тврдње политичких противника како је за пад рејтинга крива блискост са Вучићем. Бојим се да је то истина јер Србија, поред Русије, јесте главна адреса за сарадњу. Али Србија није само Председник него пре свега мудри народ највеће земље у региону. Надам се да ће Здравко ићи у шире облике сарадње, пре свега на економском плану.
Оптимизам улива трио Марко Ковачевић, Момо Копривица и професорка Бећановић. Уз подршку државне власти сигуран сам у успех новог владајућег трија у граду чији је заштитник Св. Василије Острошки. Ти млади људи ће блистати на новом послу као што блиста млади Абазовић у Бриселу. У два дана имао је толико плодних договора држећи предавање у Европском Парламенту уз бриљантно знање енглеског језика као матерњег. Све је опчинио својим шармом, чак је испословао и вакцине за Црну Гору, мада они немају ни за себе довољно док им Русија не отвори фабрике за производњу вакцина у Европи. Дритан је к’о оно умиљато јагње што две мајке сиса. А сетите се само губитника који није знао ни једну енглеску реч. Тридесет година је вукао са собом гомилу преводилаца. Није било тог професора који је њега могао научити страним језику. Или му је била слаба база Кумровачке школе или је можда било до професора???
За мене је изузетно важна чињеница ових избора резултат СДП која је остала испод цензуса. Друго крило те нај антисрпскије партије Брајовићевих социјалдемократа остало је у блату губитникове партије. Сетите се колико нам је зла нанела та про-хрватска странка. Логичан крај тих узурпатора права нашег народа. Нико никада од њих није имао ни једну лепу реч за српску ствар. Они су од 1990 до 1997 године оптуживали и губитника као највећег зликовца међу Србима, да би 1997 године прешли у његово јато, опростивши му злочине за Дубровник и друге облике тадашњег политичког деловања у великосрпском пројекту, како су они називали борбу српског народа за слободу. Али нека се они сада теше и гуше у губитничким сузама посматрајући успон нове демократске власти. Сваки човек који се имало разуме у психологију и читање душе може да види шта говоре изрази лица губитника, а како светле лица оних који уживају у победи. Уздржимо се од искључивости, не судимо, знамо ко једини суди. Ми смо грешна бића која теже покајању. Будимо браћа у вери и људскости. Молимо се Богу и држимо се Русије, како нам поручи Његош. Чувајмо се короне. Молимо се Богу да буде туристичке сезоне. Надајмо се закону о двојном држављанству због практичности и интереса обичних поштених грађана. Мафији то није битно. Они имају своје законе које им је држава организовала – Организовани криминал. Ако волите хумористичке емисије укључите ТВ ЦГ. Сав простор и даље има најгора бивша власт, од које је гора једино садашња опозиција, како рече Горан. Нама су све смешније њихове испразне приче, поготово што претендују на паметовање и дељење савета. На њихову жалост оставили су их бивши ментори а посебно их игноришу мислећи људи у нашем народу. Нека иду у шуму за вођом који рече да ће Црну Гору бранити од нас као герилац. Нека му се продружи ражаловани амбасадор из Ватикана пошто му председник, после одређеног копрцања, уредно потписа указ о разрешењу. Не знам да ли нам ражаловани још прети да ћемо се провести као четници у битци на Неретви.
