Pljuvanje u vis

Piše: Mišo Vujović

Ni Sava Kovačević ovako nije jurišao u proboj na Sutjesci, kako smo učili iz čitanki istorije, kao poslanici na mandatara prilikom iznošenja ekspozea. Od svega su, jedni, najviše izneli istorijskih laži, optužbi, drugi prljavog veša. Razlike u pljuvanju u vis nije bilo osim u kapacitetu pojedinaca. Mandatar je bombardovan od svojih ko Kraljevina Jugoslavija od saveznika. Digla se kuka i motika na njega i njegov ekspertski tim.

U prvom redu sa maskom sedeo je on. Prešjedik i don! Po prvi put na gubitničkoj strani u parlamentu gde je suvereno vladao tri decenije.

“Svi u finu materinu“, govorilo je njegovo ukočeno lice pod maskom. Naslušao se svega o sebi minulih godina. Sada nije bio meta. Ali se polemisalo o njegovom nasleđu. O sabranim nedelima u više tomova. O nakaznim putokazima jedne elementarne nepogode koju oslikava i duh parlamenta, šizoidno podeljenog na patriote i izdajnike.

Sa pažnjom je pratio planove mandatara o sedam stubova rašrafljivanje njegovog životnog dela, o slobodnim građanima jednakih šansi, ali i borbi protiv onoga što je najbolnije – kriminal, korupcija, nepotizma.

Tu je on neštedimice dao sebe. Žrtvovao se kao Hrvati za Jugoslaviju.
Ekspoze usamljenog mandatara predvideo je demontažu korumpiranog sudstva, tajnih službi, ućutkanig tužilaštva…

Mandatar je dosledno ponovio ekspoze suvog grla, svestan da je topli zec ili špalir postavljen sa obe strane. Udarali su po njemu kao na pridošlice na Golom otoku.

Čulo se svašta i ništa. Fraza do fraze, praznoslovlje iz praznoglavja. Vraćanje u prošlost, posrbljavanje Crne Gore, klerikalizacija države, rukoljublje mandatara, prišili su mu da je mentor četništva i mračne prošlosti, pomenuta je nezaobilazna Podgorička skupština, afera ambasador…

Ječali su kao ranjenici drpsovci zabrinuti za Crnu Goru bez njihovog upravljanja javnim i tajnim finansijama.

Svi po direktivi ko napujdani psi. Čast izuzecima, sa diplomatskim manirima poput Ćakija Lekića. Umereno i gospodstveno je saopštio šta misli o budućoj vladi, koja neće biti pritiskana odozgo. I to je pomak u strogoj partokratskoj hijerarhiji gde su šefovi stranaka mali bogovi.

Optužbe su se smenjivale nova većina okrivila je staru za propast, dok je nova manjina izražavala bojazan da će nova vlast sve da upropasti. Kao da je nešto ostalo ne devastirano od DPS-a. Od morala do finansija.

Medo je tražio dopunu, liberal pobunu, Ervin ogradu od četništva, poklonjenje Srebreničkim žrtvama…

Napolju su urlale komite, a jauknuli su i Beogradski Crnogorci saopštenjem da su na udaru asimilacije obespravljeni i ojađeni u Srbiji. Začudo da Teutinu zemlju Iliriju, “okupiranu” od Srba niko nije pomenuo kao što niko ne ume da objasni kako su im đedovi bili toliko neuki i neznaveni, zaslepljeni Njegošem i kosovskom mitomanijom.

Ekspoze je hipotetički projektovan, a tek u februaru se sprema adekvatna strategija nakon uvida u pravo stanje stvari odnosno dostupnosti, sada nedostupnih podataka, obećava mandatar.

On je je ubeđen da ga čeka velika zamka postavljena od strane odlazećih:
državni udar u javnim finansijama, kolaps zdravstva, scenario spržene zemlje… Nepokolebljiv je u uverenju da će zaživeti država po meri malog čoveka, slobodnog građanina, ravnopravnog u svim segmentima života. Od šaltera u domu zdravlja ili opštini do učešća na velikim državni tenderima. Mandatar je najavio temeljnu reformu zakonodavstva, suspenziju Zakona o slobodi veroispovesti.  Nova opozicija optužuje da će na sceni doći do posrbljavanje naroda , da je asimilacija neminovnost, da je teokratija na vratima…

Prigovoreno mu je da se siva ekonomija, nije smela preumiti kao i poreskom dug,te pomoć privredi zbog pandemije Kovida.

A napadali su ga bez imalo stida oni koji će ga podržati. Govorili su o njemu slikajući sebe. Ali ima se šta prigovooriti i njemu i njima. Svi su od početka svesni da vreme radi za gubitnike, te da se šteta svakom danom uvećava. Zar je trebalo tri meseca igrati po živcima građana. Ovim sukobom su sami sebe delegitimisali, intezivno sukobljavajući sopstvene stavove. Svesni ili ne i on i oni da kolektivni entuzijazam posustaje.

I pitanje je kako bi se sutra razočarani birači opredeljivali. Gubitnika bi bilo mnogo.

Apsurdnost trenutka je da će za vladu glasati i oni ubeđeni u njen kratak rok i nesposobnost eksperata, pojačanih komesarom Dritanom, čuvarom lojalnosti NATO -u i integracijama Crne Gore u EU.

Mandatar se pokazao kao energičan i nepoustljiv, ako je i njegov kabinet takav ima nade, ali ako se obistine neke optužbe o pojedinim kandidatima, mandatara neće biti potrebno saplitati. Sve je u njegovim i Božjim rukama, da primiri ili razagna stado.