Писмо патријарха Павла лорду Карингтону: Срби страдају због вјере и имена
Патријарх Павле
„Будимо мудри и безазлени и опстаћемо међу вуковима“, ријечи су нашег блаженопочившег патријарха српског Павла.
О његовој благости и узвишености, написани су бројни текстови, записи, предања.. ово је само прилог, како је један пастир који је чувао своје стадо, знао и да уђе у борбу са вуковима.
Подсјећамо на писмо патријарха Павла лорду Питеру Карингтону, октобра 1991, некадашњем британском мировном преговарачу:
„По други пут у овом веку српски народ је суочен са геноцидом и изгоном са територија на којима је вековима живео. Први пут се то догодило током другог светског рата, под тзв. Независном Државом Хрватском, преко 700 000 Срба заклано је и уморено. Са поновним проглашавањем независности Хрватске и изричитим признањем њеног представника Фрање Туђмана да је тзв. НДХ њена претеча у том наводно непрекинутом хиљадугодишњем континуитету хрватске државности, започело је ново, а по могућим последицама можда и погубније страдање Срба у Хрватској.
Ти наши сународници, исте вере и крви, суочени су са следећим кобним избором: или ће се оружјем у руци изборити за опстанак у истој држави са матицом српског народа, или ће бити присиљени да се из те нове НДХ пре или после иселе. Трећег нема. Зато их српска држава и српски народ морају заштитити свим легитимним средствима, укључујући и оружану самоодбрану српских живота и свих српских крајина. Територије на којима је српски народ вековима живео и на којима је априла 1941. имао етничку већину пре геноцида извршеног над њим од стране хрватских квислиншких власти, не могу остати у саставу било какве независне Хрватске, већ се морају наћи под заједничким државним кровом са данашњом Србијом и свим српским крајинама.
Време је да се схвати да жртве геноцида и његови негдашњи, а можда и будући, виновници не могу више живети заједно. После другог светског рата нико није присиљавао Јевреје да живе заједно са Немцима у истој држави. Срби су, међутим, били присиљени да живе заједно са Хрватима, додуше у оквиру Југославије…
Границе те Хрватске нису ни историјске ни етничке, него одређене вољом Јосипа Броза Тита, вође комунистичке револуције у Југославији, а Хрвата по народности. Оног тренутка кад су Хрвати прогласили независност такве Хрватске, Срби у Хрватској су, користећи то исто право народа на самоопредељење до отцепљења, одлучили да живе у крњој Југославији, односно у држави у којој ће бити матица српског народа. У противном, пре или после били би изложени затирању свог националног идентитета, своје вере и имена, а можда и прогонству и физичком истребљењу. Онима који су вековима унијатили и покрштавали, а у другом светском рату и физички затирали Србе само због тога што су Срби и православни, више се не може веровати.
Српска православна црква овим се не залаже само за историјска и демократска права српског народа већ жели да стане на страну правде и истине, универзалних и хришћанских принципа, на којима би морали да се заснивају односи међу људима и народима.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Светлост свету
„Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 15. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима. “ (Јеванђеље по Матеју, Гл.5.15)
Црква стара у ноћ утонула
Само мали пламен из кандила
Лелуја се и игра сенкама
Обасјава фреске светитеља.
Испред фреске Божијег Крститеља
Који стоји с вратом пресеченим
Један старац клечи у молитви
Са сузама лицем орошеним.
Док се нижу молитве из душе
Замириса црква од тамјана
Старога је српског патријарха
Обасјала тад светлост нетварна.
Сва се црква светлошћу засија
Херувима песмом испуни се
“Слава Богу”, прошапута Павле
А Цар Славе пред њим појави се.
Са зидова Свеци се спустили
И пред њима Мати Спаситеља
И заједно с патријархом Павлом
Пред Христом су пали на колена.
Па заједно са херувимима
Крену Светих небеско појање:
“О Господе, спаси људе своје,
Благослови Твоје достојание”.
Патријарху испуни се душа
Блаженоме радошћу небеском
И потече поток суза среће
По његовом лицу светитељском.
Тад Цар Славе тихо проговори
“Старче Павле, српски родитељу
Земљом ходаш, а на небу живиш
Српске цркве живи светитељу.
Молитве ми непрекидне дижеш
Праведничким сузом окађене
Исплаканом због српске судбине
Историје крвљу заливене.”
“Створитељу”, проговори Павле
“Ти што владаш целом васељеном
Твоме оку ништа није скрито
Видиш с неба мрава под каменом.
Видиш Боже српску трагедију
Како данас, тако од Косова
Крв Србије распете на крсту
Сузе њених кћери и синова.
Присети се косовске пољане
Покривене од витешких тела
Загрљених себра с племићима
И спаљених градова и села.
Присети се српских девојака
У хареме турске одведених
И младића силом потурчених
Ил на коцу страшном уморених.
Сећаш ли се ђакон Авакума
Који душу на коцу испусти?
“Срб је Христов, радује се смрти”
Ове речи последње изусти.
Видиш Боже поклане збегове
Српску нејач сабљом посечену
Мајке што над мртвом децом плачу
До темеља Србију спаљену.
Види Боже своје свете цркве
Неверничким огњем сажежене
Немањића светих задужбине
У пепео и прах претворене.
Видиш нашу једноверну браћу
Што крв српску носе на рукама
Видиш с њима и комшије наше
Со сипају по нашим ранама
Видиш Српске војнике смрзнуте
У Албанским снежним планинама
Шумадију, Мачву, Поморавље
Преплављене српским гробницама.
Памтиш ли Крф и острво Видо
И од смрти страшније безнађе
Кад су Србе у Плаву гробницу
Одвозиле савезничке лађе.
Мислили су српски страдалници
Од те судбе да страшније нема
Ни слутити тада нису могли
Да од страшног страшније се спрема.
О Господе, душа ми крвари
Над ужасом српскога полома
Јасеновцем, крвавом кланицом
И сведоком ужасног покоља
Јасеновац, Глина, Пребиловци
Остадоше сведок за времена
Уз Јајинце и уз Шумарице
Људске душе страшног помрачења.
Напунише нељуди људима
Јаме, реке и друга стратишта
Пале цркве и у њима Србе
Српска села опет су згаришта.
Ал највише пеку братске ране
Братске мржње и страшних подела
И кидиса Србин на Србина
Брат на брата, Каин на Авеља.
Безбожничом идејом опити
Из туђинске чаше што попише
Срби Срби у јаме бацају
Пасја гробља браћом напунише.
Српску цркву опет разапеше
Калуђере, српске свештенике
У логоре воде, убијају
С њима храбре Краљеве војнике.
Одведоше на сремску кланицу
Цвет Србије, њену дивну младост
Увело је у сремској равници
Српско цвеће, будућност и радост.
Са Косова Србе протераше
Њено живо срце извадише
И на поља крвавих божура
Неверници тад се населише.
Пола века безбожном идејом
Из Србије душу испијаше
Расуше се Срби свуд по свету
И пустињом Мисирском луташе
И поново точак историје
Поломи се над главом Србима
Понови се опет српски полом
Стари џелат с новим злочинима.
И поново горе српска села
Избегличке крећу се колоне
По Крајини, Босни и Косову
Исти стари џелати их гоне.
И поново гине српска младост
Бранећи се од светских тирана
Да ли има краја злочинима
Има л’ краја српским несрећама?
О Господе, ти све знаш и можеш
Ово мало стадо ти одбрани
Смилуј му се а и помилуј га
Спаси Боже народ изабрани.”
Сажали се тада благи Господ
На вапаје праведног пастира
Две му сузе падоше са лица
Заблисташе као два бисера.
“Знаш ли Павле” рече Господ њему
Кад Јевреји веру оставише.
Одаше се греху и неверју
На њивама глади хлеб тражише.
Тад падоше у Мисирско ропство
И служише фараона злога
Кад Мојсије на чело им стаде
Сетише се и вере и Бога.
Ја им тада и море раздвојих
Да отиђу земљи коју желе
Ал ме они опет одбацише
Место Бога моле Златно теле.
Четрдесет лутали година
По Мисирској пустињи страдаше
И дођоше Земљи обећаној
Вековима којој се надаше.
Свети Сава, ваш мудри учитељ
Дао вам је Божију веру праву
А Немања, његов мудри отац
Дао вам је царство и државу.
Да живите у слози и срећи
Вером правом да се крштавате
Да будете ви народ Божији
У црквама Мене прослављате.
Али Срби Саву не слушаше
Одбацише они његов завет
Растурише неслогом државу
И срушише Немањин аманет.
Братомржњом себе оденуше
Похлепа се зацари у њима
Опустеше православне цркве
Почеше се клањат туђинима.
Сатана се тада обрадова
Јер брат брату вади очи живе
И многи се греси размножише
Сеје коров на Божије њиве.
Тад на Србе несреће дођоше
Изгубише државу и царство
Купају се у сопственој крви
Завладаше глад и сиромаштво.
Страшна судба над главом им стоји
Пострадања кроз многа столећа
Рађају се страшне трагедија
И свака је од претходне већа.
Ал’ запамти, стари патријарше
Ја ћу дати спасење Србима
Јер су овом својом трагедијом
Окитили небо са Светима.
Јер у Моме небескоме царству
Србин има многе заступнике
Србин има своје свете претке
Праведнике, свете мученике.
Они што за свету веру пострадаше
Што су за крст крв своју пролили
Што страдаше од коца и каме
За Србе су милост измолили.
Србин има Саву и Немању
И Лазара, светог мученика
И његову христолику војску
И још много Христових војника
И сви они на коцу страдали
У црквама светим запаљени
Силовани, глава одсечених
С анђелима сад су загрљени.
Мученици страшног Јасеновца
Из Јадовна и Пребиловаца
Сурдулице и Плаве гробнице
Сад су ђердан од српских светаца.
Мученичке цркве изгореле
Побијени дивни свештеници
Калуђери и мудре владике
Све су ово свети мученици.
Најсветији у овом ђердану су
Српска деца што се тек родише
Бомбама им тела раскидаше
На каме их оштре набадаше.
Они стоје с десне стране моје
Непрекидно За Србе се моле
Јер Бог слуша молитве праведних
Који светом душом Бога воле.”
Благослови Господ патријарха
И нестаде с песмом херувима
Вратише се Царству небескоме
И патријарх Павле оде с њима.
Док имају патријарха Павла
За Србе је то велика срећа
Док се за њих овај светац моли
Гори српско кандило и свећа.
A i nije bio neki čojek. Blagosiljao je neke nesreće iz toga svoga stada koji su bili ratni zločinci.