Piculi nije dovoljna Srbija, sad mu je meta i – „srpski svet“

U uslovima u kojima Tonino Picula postavlja uslov da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u EU, nastavak pristupnih pregovora teško da može da bude moguć na osnovi koja bi podrazumevala konstruktivnost i političku volju EU da zaista primi Srbiju. Ispostavlja se da su potrebna mnoga razjašnjenja vezana za odnose Srbije i EU.

Ovako diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević komentariše izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i bivšeg šefa hrvatske diplomatije Tonina Picule, koji je izjavio je da Srbija neće moći da postane članica Evropske unije dok ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije i ne odustane od politike „srpskog sveta“.

Ima li smisla tražiti razjašnjenje

Pre svega, Piculina izjava potvrđuje da će on biti ličan i da ne možemo računati na objektivnost kada je on u pitanju. Ni Kosovo i Metohija u pristupnim pregovorima do sada nisu figurirali na način na koji je to Picula istakao. Međutim, odricanje od „srpskog sveta“ je novina.

„To u stvari pokazuje jasnu političku dimenziju i jasan stav na kome nastupa jedno tvrdo antisrpsko jezgro u EU, koje traži ne samo promenu sistema, nego i promenu međunarodnog položaja Srbije i odricanje od njenih državnih i nacionalnih interesa u punom smislu“, objašnjava sagovornik Sputnjik.

Picula verovatno govori sa pozicija ličnog stava, ali i stava politike iza koje stoji grupacija evrolevičara na čelu sa evrpopskim socijaldemokratama. Nisu samo evrolevičari ti koji čine tvrdo antisrpsko jezgro u Briselu. Njemu pripada i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, koja, podseća Milivojević, o dijalogu između Beograda i Prištine govori kao o dijalogu između dve države.

„Mislim da je trenutak da Srbija jasno razreši šta su uslovi kada je reč o njenom pristupanju EU, u kojoj meri se gomilaju politički uslovi, u kojoj meri je sada validan pregovarački okvir iz 2014. na osnovu koga smo i počeli pregovarački proces, kao i kakav je stav EU vezano za odnose sa Srbijom“ ističe on.

Prema Milivojevićevim rečima, iako se postavlja pitanje ima li uopšte smisla tražiti razjašnjenje posle onoga što je Picula rekao, razjašnjenje se mora tražiti, a prilika će biti upravo poseta Kaje Kalas, kao i komesarke za proširenje Marte Kos.

„Ceo Piculin nastup zaslužuje da bude razrešen na najvišem nivou u Briselu – da li to odražava stavove EU u celini, Evropske komisije, koja je nadležna za proces pregovora ili je to stav Picule kao izvestioca. Prema tome, jako je važno da tokom narednih poseta Beogradu, i Kaje Kalas i Marte Kos, jedna od glavnih tema bude razjašnjavanje Piculinog stava“, smatra Milivojević.

Picula bi trebalo da vodi računa kakve stavove iznosi zato što je izvestilac Evropskog parlamenta – njegovi stavovi trebalo bi znače i stavove Evropske komisije i drugih tela nadležnih za pregovore sa Srbijom, dodaje on.

Novi i novi uslovi

O atipičnosti Piculinih stavova govori i činjenica da se iz Brisela do sada, kao o uslovu za pristupanje „evropskoj porodici“ govorilo o „obavezujućem sporazumu“ ili o „normalizaciji odnosa“, nikada o obavezi priznanja jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

Iz tog aspekta posmatrano, Picula iznosi svoje lične stavove, jer pet članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova. Uz to, EU ima mandat da posreduje u pregovorima o normalizaciji kao statusno neutralna. Tako gledano, svi Piculini uslovi predstavljaju, ako ne lični stav, onda stav manjine u Evropskom parlamentu.

Međutim, on na taj način vrši pritisak da to počne da se smatra kao zvanični stav EU i kao uslov za Srbiju.

„Uz to i daje do znanja da je pitanje nastavka i posredovanja u dijalogu, sve manje statusno neutralno, a sve više pristrasno i sve više otvara pitanje kako će uopšte ti pregovori dalje i da traju“, ističe Milivojević.

Ukoliko se radi o zvaničnom stavu EU, nalazimo se u ćorsokaku i posredovanje EU pod velikim je znakom pitanja, dodaje on.

Što se „srpskog sveta“ tiče, trebalo bi razjasniti da li se radi o novom uslovu. Srbija nikada nije pominjala „srpski svet“ kao zvanični deo svoje politike, ali jeste obavezu da brine o Srbima koji žive van granica Srbije. To su i ustavne obaveze Srbije. Ukoliko Picula misli na ovo drugo, to je takođe nešto što udaljava EU i Srbiju.

Takva uslovljavanja imaju malo smisla jer se radi o uvodu u potpunu blokadu daljih pregovora, zaključuje Milivojević.

Izvor: Sputnjik