Petronijević: Zapad svaljuje krivicu na Srbe zbog sopstvenih zločina

Srpski advokat Goran Petronijević branio je prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osuđenog na 40 godina u Haškom sudu. U intervjuu za RT, advokat je govorio ko je odgovoran za smrt hrvatskog generala Slobodana Praljka, kao i o pokušajima zapadnog sveta da ponovo ispiše istoriju jugoslovenske krize, odnosno da svali krivicu na Srbe. Petronijević je takođe govorio o ratnim zločinima takozvanog premijera Kosova Ramuša Haradinaja, rizicima zbog delimičnog priznanja Kosova kao države i stvarnim razlozima za stvaranje Haškog tribunala.

-Gorane, u jednom od intervjua govorili ste o Haškom sudu kao kaznenoj strukturi. Nedavno je hrvatski general Praljak počinio samoubistvo u sudnici. Mislite li da je i on postao žrtva ovog sistema?

-Sam sistem Haškog tribunala je nehuman i negativno utiče na psihofizičko stanje ljudi. Mnogi su umrli tamo, ozbiljno se razboleli, a neki su počinili samoubistva ili su umrli pod sumnjivim okolnostima.

General Praljak, nesumnjivo je jedna od žrtava ovog tribunala i takav sistem godinama iscrplji ljude. Zato što suđenje traje duže od običnog suda. Podsetiću vas da je Vojislav Šešel oslobođen nakon 13 godina zatvora. Proces je trajao 13 godina protiv njega.

– Šta bi mogli reći o pokojnom generalu?. Mnogi ga simpatišu, ali se borio na strani Hrvata. Da li je tačno da on nije bio najveći krivac za zločine?

– Da ostavimo po strani ono što je učinio ili nije učinio, da li je dokazana njegova krivica ili ne. Ja lično ne verujem u „istinu“ koju Tribunal predstavlja kao dokazanu. Generala Praljka sam lično poznavao. Upoznali smo se u zidinama Haškog tribunala.

I mogu reći da je bio vrlo obrazovan i neverovatan čovek koji je imao odlične odnose sa svima. Naročito sa gospodinom Karadžićem. Oni su bili prijatelji pre rata, i pre svih ovih događaja u Tribunalu. Da govorim o tome da li je general Praljak bio ratni zločinac, ne mogu, jer nisam učestvovao u njegovom suđenju ili odbrani. Ali ne verujem u pravdu Haškog tribunala.

– Kako je izvršio samoubistvo i zašto Tribunal ne govori o ovome?

– Najverovatnije se Praljak unapred pripremio za samoubistvo, razmišljajući o detaljima. Krivci mogu biti straža ili neko ko ga je posetio. Glavna greška leži na samom Tribunalu, na samom sigurnosnom sistemu.

Pored toga, ambulantna kola su stigla tek nakon 1 sata i 15 minuta, a ne kako je zvanično saopšteno – za 30 minuta. To su tačne informacije koje sam dobio od Haga.

– Tribunal je osudio generala Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora. Poznato je da je odbrana tražila da se odloži objavljivanje presude u vezi sa zdravstvenim stanjem Mladića. Da li znate kako se sada oseća, da li ima informacija o njemu?

– Odbrana generala Mladića zatražila je odgodu objavljivanja presude zbog njegovog zdravstvenog stanja – ozbiljno je do tačke da je besmisleno voditi proces. Preživio je nekoliko moždanih udara koji su izazvali oštećenja na mozgu. U većini slučajeva, on nije mogao pratiti tok suđenja.

– Verovatno, da se postavi pitanje o tome zašto se Srbima uglavnom sudi, nema smisla. Sve u svemu, u Rusiji je očigledno da se radi o pokušajima da se slomi Srbija. Po Vašem mišljenju, da li je Zapad uspio ispisati istoriju ili u svetu i dalje znaju istinu o tome šta se dešavalo?

– Zapad je preuzeo ulogu istorijskog sudije na Balkanu, a to traje proteklih 30 godina. Još duže – 100 godina. Nedavno se aktivnost zapada oštro intenzivirala. Najveći interes za njih predstavljaju Srbi – najmnogobrojniji i jak narod. Pravoslavci, koji su u bliskom odnosu sa Rusijom.

Dakle, pritisak koji se vrši na Srbe ima za cilj da se preispita istorija u smislu da se smanji uloga Zapada u stvaranju svih država koje su se pojavile na ruševinama stare Jugoslavije. U njima Zapad ima ogroman uticaj i zato je praktično okupirao Balkan, izuzev Srbije.

– Da li će Srbija biti u stanju da prevaziđe ovo namerno ocrnjivanje njene istorije? Da li je to moguće u kontekstu kursa koje su vlasti zemlje preuzele, odnosno prema evropskim integracijama?

– Mislim da je sada nemoguće u uslovima medijskog progona – govore, Srbi su loši momci, ratni zločinci. Prema rezultatima rada Haškog tribunala i drugih sudova, Srbi su proglašeni krivim u 80% slučajeva. Ukratko, Zapad je odredio Srbe za krivce.

Biće veoma teško srpskom narodu da se opere od ove prljavštine, koju je Zapad napravio. Činjenica što su Srbi sa tom prošlošću deo procesa evropskih integracija znači da će im se u budućnosti dati sekundarna uloga, uloga radne snage. Ovo je u slučaju da nas prihvate, Srbe u Evropsku uniju, u šta ja veoma sumnjam. Mislim da će se Evropska unija pre raspasti.

– Početkom 2016. godine, Radovan Karadžić, Vaš klijent, osuđen je na 40 godina zatvora. Da li ste u kontaktu s njim? Šta radi u zatvoru i da li se nada da će ikada biti pušten?

– Podneli smo ustavnu žalbu protiv odluke suda, koja će se razmotriti u smanjenom sastavu Tribunala. Često se čujemo, ponekad dva puta nedeljno. On je u dobrom psihofizičkom stanju: radi, čita, piše. Čekamo zasedanje, koje se očekuje da će biti u prvoj polovini 2018. godine, a odluka neće biti doneta do 2019. godine. Očekivanja su optimistična.

– Jedan od najozloglašenijih, Ramuš Haradinaj ne da nije samo slobodan, nego takođe je na dužnosti „premijera“ Kosova. Nedavno je Interpol ukinuo nalog za njegovo hapšenje. Istovremeno, većina svedoka u njegovom slučaju je ili ubijena ili su odbili da svedoče. Prema Vašim saznanjima, da li je umešan u te zločine za koje je optužen?

– Ramuša Haradinaja znam lično, jer sam bio sudija na Kosovu 1998-1999 u gradu Peći i lično sam provodio istražne radnje zločina Haradinaja nad Albancima, Srbima, Romima i drugim nacionalnostima.

Kroz njegovu krivicu, ubijeno je mnogo ljudi – bilo lično, ili njegovim naređenjem ili principom odgovornosti. Haradinaj je dobro obučeni terorista koji je na Zapadu obučen za događaje na Kosovu. Njegovim oslobađanjem i puštanjem na slobodu u Haškom tribunalu, kao i uklanjanjem sa liste Interpola, stvoren je presedan dvostrukih aršina, čime se pokazalo da se zakon primenjujnje različito u odnosu na Srbe i predstavnike drugih nacionalnosti.

– Zar Evropa ne rizikuje sopstvenu bezbednost, omogućavajući formiranje na Balkanu strukture poput Kosova? Naročito sa aspekta porasta terorističkih aktivnosti. Zar se neće dogoditi da će Kosovo izazvati glavobolju za evropljane – na primer, u vezi sa pokušajima izgradnje velike Albanije?

– Kosovo nije evropski projekat, već je američki. EU takođe ne deluje nezavisno, već s pogledom na anglosaksonski faktor, to jest, Vašingtonska EU, a ne evropska. Činjenica je da se same zemlje EU sve više suočavaju sa ovom činjenicom, koja je okupirana i nemaju sopstveni glas. Objasnimo ovo primerom kompjutera – tastatura i miš su u Vašingtonu, hard disk je u Londonu, a ekran i štampač su u Briselu.

Koje nezavisne odluke može doneti Evropa? Ovo se odnosi i na Kosovo. Stvaranje islamske zemlje u Evropi, stvaranje centra za terorizam i trgovinu drogom je projekat Vašingtona, kroz koji će u svako doba biti u stanju da se stvori talas tenzija i destabilizacija Evrope.

– Po Vašem mišljenju, zašto Zapad toliko ne voli Srbiju? Koji je razlog za ovaj odnos?

– Jedan od razloga je stav Srbije i Srba prema Rusiji, našim vezama: ekonomskim, kulturnim, religijskim. Drugi razlog je da mnogi drugi narodi žive ovde, dok su sami Srbi nešto preko 60%. A u odnosu na manjine i svoj narod, Srbija može poslužiti kao primer čak i Evropskoj uniji.

Ali uz to, u svojoj dugoj istoriji Srbija je pokazala svoju odlučnost i hrabrost, bivajući u svetskim ratovima na pobedničkoj strani i ulazeći u ove ratove na strani pobednika u budućnosti, a ne kao Bugarska i Italija, koje su menjale stranu u toku neprijateljstava. Tako je Srbija pokazala da ju je nemoguće okupirati. Srbija ne toleriše okupaciju, a Srbin ne toleriše lance.

– Zašto je tribunal oslobodio Vojislava Šešelja? Da li je to neka vrsta taktičkog poteza da se stvori izgled fer procesa?

– Vojislav Šešelj pušten je nakon 13 godina zatvora u Haškom tribunalu. To je najveća nepravda, jer on nije trebao biti tamo. Ovo je presedan, kada se zbog izjava i verovanja nekome sudi u Tribunalu.

Šešelj je bio u pritvoru, ne zbog izvršenja krivičnog dela i ne zbog vršenja zločina po njegovom nalogu, nego zbog patriotskih govora. U tome nema ničega kriminalnog, nema krivice i ne bi trebalo da se sudi uopšte. Njegovo puštanje iz zatvora služi kao opravdanje za Tribunal – to jest, kažu, ima Srba koje smo oslobodili.

– Mnogi stručnjaci kažu da Haški sud više izgleda kao sudilište a neki smatraju da je ovo kazneno telo, odnosno da se jednostavno nema potrebegovoriti o pravdi u Hagu. Kakav je Vaš stav prema Haškom tribunalu?

– Od momenta osnivanja ovog suda on je nelegitiman, jer osnivanje nije zasnovano na odluci Generalne skupštine UN-a i Saveta bezbednosti. Dakle, sigurno se može smatrati parasudskim organom, čiji je osnivač izvršni organ, a ne zakonodavni organ. A to je i njegov nedostatak, jer kada je nastao, povređeni su međunarodni principi za uspostavljanje pravosudnih institucija.

Što se tiče aktivnosti Tribunala, ja ću dati jedan primer: Remzija Klarka – bivšeg američkog državnog tužioca i čoveka sa ogromnim pravnim iskustvom – od početka svog rada, upozorio je da je takav način stvaranja tribunala preduslov za izvršenje onoga što se od njega traži…

Ogroman broj mrtvih, onih koji su ostali bez krova nad glavom, koji su izgubili svoju porodicu i prijatelje – sve to za rasparčavanje Jugoslavije u male kontrolisane države, zbog mogućnosti postepenog okupiranja balkanskih zemalja od strane Zapada i NATO-a. Stoga glavna uloga ovog tribunala leži u mogućnosti sakrivanja krivice velikog dela međunarodne zajednice, uključujući SAD, Vatikan i Nemačku, u započinjanju ratova na Balkanu i svaljivanju krivice na Srbe.

Izvor: http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=106720