Петар Божовић уочи извођења „Луче“: Његош се данас руга људској глупости и немоћи
1 min read
фото: В. Данилов
Атријум Рeктората Унивeрзитeта у Бeограду и овог лета ће бити простор стваралаштва за бројне реномиране позоришне уметнике. Један од њих је Хаџи Петар Божовић, свакако најбољи познавалац дела Пeтра II Пeтровића Њeгоша међу глумцима.
„Његошева `Луча микрокозма` је највеће поетско религијозно дело у српској литератури, филозофски написано и у једном даху за време великог Васкршњег поста. То је око 40 дана. У `Божанственој комедији` до Раја води Вергилије, у васионском сновиђењу владику Његоша до божјег престола води Архангел Гаврило. Ово грандиозно дело сам драматизовао и уједно тумачим мисли великог песника“, каже Божовић за Спутњик.
Упоредо са његовом интерпретацијом чувеног текста на сцени ће се чути духовна музика коју изводи Прво певачко београдско друштво. Реч је о најстаријем хору у Србији чији је покровитељ патријарх српски Порфирије.
Иако је безброј пута казивао одломке из Његошеве поезије, драмски уметник истиче да сваки пут изнова научи нешто ново о црногорском владики и тумачи његове речи на другачији начин.
Његошеву шкрињу откључавају и срце и мозак
„Несмотрено је мислити да све знамо. Не знамо ни о мањим умовима, а не о Његошу. То је једна велика шкриња мисли која се не да видети баш на први, други или трећи поглед. А и неке ствари које су нам у младости биле непријемчиве и нисмо лако прелазили преко њих, данас су нам далеко ближе и у њима налазимо нешто скровито. Препуштамо се својој непромишљености коју вероватно само мозак може да има, а то нисмо видели голим оком и срцем. А за Његошеве мисли потребно је и око и срце и мозак и, највише, душа“, каже глумац.
Божовић се осврнуо и на чувени Његошев стих „…тајна чојку човјек је највиша“ и констатовао да се после скоро 180 година мало тога променило у међуљудским односима.