Пет мало познатих чињеница о руском револуционару: 150. годишњица рођења Лењина
1 min read
Владимир Лењин (Фото: Мома арт)
Иако Владимир Лењин и даље остаје веома контроверзна фигура за многе историчаре, скоро сви су сагласни са тим да је он радикално променио Русију и својом активношћу и учењем утицао на цео свет.
Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције у Русији, рођен је пре тачно 150 година, али су неке чињенице из његовог живота тајна и дан-данас, а неке једноставно не знају сви, осим историчара.
Неочекивана револуција
Колико год ово апсурдно звучало, „отац“ совјетске револуције није полагао велике наде на то да ће је доживети у Русији. Тачно месец дана пре Фебруарске револуције, због које је свргнута руска монархија, он је мислио да ће само будуће генерације постати сведоци социјалистичке револуције.
У вези са овим, он је чак видео могућу „заверу англо-француских империјалиста“.
Међутим, такав став није изненађујући, јер је његов претходни покушај покретања револуције у Русији пропао пре десетак година, очигледно поткопавајући његове наде за револуцију у блиској будућности.
Безуспешни велепоседник
Када је Лењин имао само 19 година, морао је да води послове око власништва над земљиштем због ране смрти оца. Али изгледа да није имао дар да постане велепоседник, јер његови покушаји нису донели резултате. Након што је неколико сељака успело да украде коња и две краве од свог велепоседника, Лењин је одустао од покушаја да буде власник земље и заједно са породицом продао је имање и преселио се у град.
Лењин се венчао у цркви, иако је био атеиста
Упркос чињеници да је Лењин био атеиста још од 18. године и гајио идеолошки став против хришћанске цркве, званично се оженио у једној од њих. Једно од многих његових протеривања због револуционарне активности 1898. године претило је да ће га раздвојити од ванбрачне жене Надежде Крупске, јер је тада она могла да отпутује са Лењином само ако њихов брак буде званично закључен у цркви.
Будући да су били стриктно против таквог раздвајања, Лењин и Крупска су одлучили да одустану од идеолошког неприхватања брака и пристали су да „одглуме ову комедију“, како ју је описивао сâм револуционар. Њихов план је замало пропао јер нису могли да позову одговарајуће сведоке, чак ни да обезбеде прстење неопходно за одржавање церемоније. Али успели су да убеде локалне сељаке да преузму ове улоге, а један од локалних становника је направио пар прстенова од бакарних новчића.
Имао је више од 150 псеудонима
Револуционарна активност је учинила Лењина главном метом органа за спровођење закона не само у доба царства, него и у периоду прелазне владе после Фебруарске револуције. Као резултат тога, био је приморан да користи много лажних докумената, псеудонима и надимака, да би се скривао од власти. Међутим, то није увек било успешно.
Према грубим проценама, укупно је имао око 150 псеудонима, од којих је један био Лењин, а његово праве име је Владимир Уљанов. Порекло псеудонима „Лењин“ је још увек загонетка за све. Међутим, једна од теорија наводи да овај псеудоним потиче од назива реке Лене, која се налази у близини његовог родног места. Поред тога, према извештајима, имао је и други надимак који су користили његови пријатељи у комунистичкој партији — „Старик“.
Три покушаја атентата…после револуције
Зачудо, револуционарна активност никада није представљала претњу Лењиновом животу, али након што су Совјети дошли на власт, за само две године преживео је три покушаја атентата. Конкретно, пуцали су на њега 1. јануара 1918. године, али је остао нетакнут јер је стрелац промашио.
Током следећег покушаја исте године није имао толико среће. Чланица Социјалистичке револуционарне партије Фани Каплан пуцала је у њега три пута док је излазио са митинга 30. августа. Метак је погодио револуционара у руку и врат, али упркос чињеници да је друга рана била потенцијално озбиљна, брзо се опоравио и два месеца касније се вратио свом послу.
Још једном се Лењину срећа насмешила у септембру 1919. године, када је група анархиста дигла у ваздух зграду партије у Москви, где је Лењин требало да одржи говор. Срећом по њега, закаснио је. Експлозија је одјекнула пре него што је ушао у зграду.
(Извор: Спутњик)
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Komunizam je odnio više života no nacizam ( ponavljam, nacizam a ne fašizam). Komunističku ideologiju treba strogo zakonski zabraniti, žalosno je što se za zločine ( pošto zločini ne zastarjevaju) poslje pada komunizma nije sudilo krvnicima tipa Kapičića, Koče Popovića i ostalim ljigama. A kako će se i suditi kada je na vlasti tada bio neokomunista i Jugosloven Milošević na kojega je uticaj imala njegova zla žena.
Нацисти њемци, аустријанци, хрвати итд су, по теби, убили мање људи од фашиста италијана и шпанаца?!? Биће да си побркао радио станице.
Napisao sam gore…..“ ( ponavljam, nacizam a ne fašizam).“, da bi dokazao kako ne treba miješati nacizam sa fašizmom ( što mnogi čine, pogotovo soroševi plaćenici) jer je fašizam daleko, daleko manje zločinačka ideologija od nacizma. Što se tiče nas prekodrinskih Srba, ruku na srce, Talijani su odigrali u većini slučajeva pozitivnu ulogu.
Što se tiče ustaša, oni su po mom mišljenju bili daleko gori po Srbe od nacista: bili su Hrvati, a što se tiče komunista pobili su više Srba od Nijemaca. Samo po ulasku u Srbiju jesni ’44. godine oko 59 ooo. No njihovi zločini su neistraženi iz prostog razloga: njihovi potomci koji su od crvenog titoističkog smeća munjevitom brzinom metastazirali u žuto globalističko smeće ( tipičan primjer Nenad Čanak ili sin zločinca Vidaka Dračkovića, Vuk) su na vlasti.
Na Kozari je u kratkom vremsnakom periodu ( 10. jun- 31.jul ’42.god.) i na ograničenom geografskom prostoru pobijeno preko 60 ooo srpskih civila, među njima oko 12 ooo đece mlađe od 14 godina.. Napadalo je oko 28 ooo uataša i 12 ooo Nijemaca na 3. 500 srpskih ( ponavljam: SRPSKIH) partizana iza kojih je bio zbijeg od 80 ooo civila. Od starijih, preživjelih svjedoka sam čuo: Nas nijesu ubijali Nijemci, Nijemci su ubijali samo u borbama. Na su ubijale naše komšije. Ovim ne amnestiram Nijemce, ali želim reći istinu.
Ниси се добро изразио у претходном коментару па је испало да мислиш да су фашисти гори од нациста.
Око осталог се слажем са тобом, осим са оним да њемци нису чинили злочине ( у много мањем обиму него хрвати и њихово цвијеће муслимани али ипак јесу). Усташки покрет је по свим одликама нацистички, осим што су им главна мета Срби а не Јевреји као Њемцима. Јевреје су убијали једноставно зато што су то захтјевали Њемци.
Томе сатанисти је било име Абель Мойсеевич Бланк
и то је знао Сталин и сакрио као највећу тајну.
Смрт марксизму-лењинизму и свим -измима.
Слобода, Правда и Братство, са Божијом Помоћу!
Највећи убица Православних Хришћана у историји.Убица и зчочинац, слуга сатанин, учитељ лажи, лажац, преварант, обмањивач, пион сатанских крвних линија који је спровео њихове планове, “ принијети нечастивом милионске крвне жртве, натопит земљу људском крвљу, да би они владали и богатили се“ и још га и сада држе у есенцији.
Пи далеко се казало.
Recimo,mene interesuje kako je on iz Svajcarske gdje se nalazio, oklopnim vozom za vrijeme punih ratnih dejstava i kroz sve linije fronra stigao do Rusije?Mislim ja je odgovor na ovo pitanje i na pitanje ko mu je to omogucio istovremeno i odgovor na mnogobrojna pitanja i posledice koje su nastale poslije ovog putesestvja.
Bizmark,Њемци.
Znam,kao sto znam i da ga je u Petogradu docekao Staljin.I,da od prvih 226 vodja Revolucije samo su 19-torica bili Rusi,ostali pripadnici Mojsijeve vjere.Pametnome dosta,zar ne?