У најскорије вријеме мора отпочети борба за независност Црне Горе.Ова реченица звучи као да је од прије неких десетак или пак двадесетак година али она представља реалност садашњег тренутка.
Јер, показала се тачном констатација Зорана Ђинђића у ТВ дуелу са Славком Перовићем у емисији „Лицем у лице“, емитованој на РТС-у, из 1994 године како, парафразирам, неће бити довољно да Црна Гора само буде одвојена од Србије да би била демократска држава и добро уређено друштво. Славко Перовић је на то узвратио да ће, када се Црна Гора одвоји од Србије, они лако изаћи на крај са ДПС-ом. Касније су ,,они“ постали ДПС, a Перовић је од чувеног говора ,,Постојаће Црна Гора!“ дошао до фазе у ком ту исту Црну Гору у једној од својих пјесама назива ,,остарелом проститутком чија је историја позлаћена бижутерија око врата’’ .
У сваком случају крајњи закључак би био да Црна Гора својим одвајањем од Србије није постала добро уређена држава која рjешава проблеме својих грађана а црногорско друштво није постало демократско.
Међутим, кретања у том правцу имамо унутар црногорске опозиције. Она наилазе на бројне препреке и спотицања али крећу у том смјеру. Неко креће истински а неко ствара привид тог кретања. Како то знамо? Па тако што се поједини субјекти понашају различито не примјењујући у свим ситуацијама принципе за које се залажу. Битан закључак који,ипак,извлачимо из тренутне ситуације је да постоји реална могућност да Црна Гора постане независна, суверена, добро уређена држава која решава проблеме својих грађана.
То знамо по следећем:
Изгласавањем појединих закона и амандмана (нпр.Закон о енергетици) са опозицијом, који су се у неким случајевима косили са упоредним законима у законодавствима земаља ЕУ, водећи се прије свега реалном потребом црногорског грађанина, СДП је показао да је у стању да са опозицијом сервисира потребе становника Црне Горе у општем смислу ван идеолошких концепата. Али иако око тога да држава треба да буде добро уређена и да треба да решава проблеме својих грађана СДП номинално има подударније мишљење са опозицијом него са својим коалиционим партнером они ипак нису спремни да раскину савез са ДПС-ом.
То показује да није толика разлика у мишљењу колика је разлика у моралу. СДП није спреман да плати цијену свог политичког мишљења. Јер када треба изаћи из загрљаја већег коалиционог партнера они нису спремни на јачи трзај, што због страха од његове снаге, што због сопствених унутрашњих страсти које се само у аутократској владавини ДПС-а могу задовољавати.
Те унутрашње страсти, осим користољубља у разним видовима, обухватају и идеолошку матрицу изњихану из титоизма која се односи на појам српске кривице који се у Црној Гори снажно протежира а његови највећи гласноговорници су они који су, на овај или онај начин, блиско везани за СДП. У потоњем случају, око формирања прелазне владе, СДП је као основу мимоилажења са опозицијом навео питање чланства у НАТО пакту. Иза тога се у ствари крије идеолошки негативан однос према политичким представницима српског народа у Црној Гори.
Тако посредно СДП жели да кривицу за несмјењивост ДПС-а пребаци на плећа Срба потпуно занемарујући своје учешће у тој власти. У позадини свега тога се прво јавља неразумјевање за потребе остваривања права Срба и српске језичке заједнице у Црној Гори. Даље,негативан однос се јавља и према свима онима који показују разумијевање за потребу остваривања основних права српског народа и српске језичке заједнице. Ово је опасан задатак који је СДП перфидно задао онима који желе да буду са њима у власти.
Па се тако спољашњим притисцима црногорског секуларног свештенства (Уљаревић,Вујовић,Комненић и други) желио преуредити ДФ на начин што ће постати унитарна политичка партија.
Логичан одговор Нове српске демократије да не жели унитарност јер нема право да остави српски народ без политичког представника у парламенту Црне Горе, али да жели да ДФ настави да дјелује по већ утврђеним принцима, наишао је на незадовољство секуларног свештенства и на реакцију етикетирања и Срба и њихових политичких представника.
Дакле, нашем секуларном свештенству није довољно што су политички представници Срба дали предност рјешавању општих проблема свих грађана ове земље у односу на угрожена права српског народа и српске језичке заједнице већ би они хтјели да се од тих права потпуно одустане. Ово представља реални шовинизам заступљен у нашем друштву и добру подлогу за оне који желе да Србе прогласе кривима за то што је ДПС несмјењив. Конвертовање жртве у кривца.Оне који највише пате под теретом овог режима, они желе да прогласе кривима за његов опстанак на власти. Онда када ту кривицу прихвате и сами Срби, они ће тражити од њих да престану да буду Срби.
Политички представници другог по бројности народа у Црној Гори били би довољно добри и прихватљиви само у случају одрицања од себе,својих права и права народа ком припадају уз то да и тај исти народ позову да се и он одрекне себе и својих права.Каква зла и подла мисао лежи у свему томе.
Колико је опасна ова игра показује и то да су њен ритам прихватили и поједини опозициони посланици и да је незадовољство секуларног свештенства заразило и оне који су на изборима добили највише српских гласова.То је довело и до последњег мимоилажења у ДФ-у када је овај политички савез остао без предсједника. Једна игра која почиње од СДП-а и преговора око локалне власти у Подгорици,која се наставила преко безобразног наметања својих концепата ДФ-у од стране секуларног свештенства ,имала је као крајњи резултат одлазак Миодрага Лекића из ДФ-а.
У једном политички културном односу ДФ и Миодраг Лекић су се разишли. Поштујући мишљење господина Лекића дужан сам да примјетим да је својим напуштањем челне позиције у најјачем опозиционом субјекту максимално релаксирао Мила Ђукановића и охрабрио га да ,,погура“ Филипа Вујановића да распише нове изборе,као и да ако шире окупљање опозиционих субјеката на нашој политичкој сцени није могао да постигне као предсједник најјачег међу тим субјектима, да ће тешко то моћи да уради као предсједник нове политичке организације још увијек непровјерене снаге.
Ипак на овај или онај начин, путеви ДФ-а и Миодрага Лекића опет ће се укрстити у моменту рушења владајућег режима и у потреби успостављања независне и суверене државе која ће добро уређена,добро функционисати и решавати проблеме свих својих грађана. Па и Срба.
Марко Ковачевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Brian ti si jedan obicni pozmirep dukljanski
Sada znamo da je ova igra ponijela i danilovića.Govore kako je pzp problem.Lekić kaže formiraće subjekat da bi okupio opoziciju,kao da mu je neko branio da pravi svoj subjekat u frontu i ostane njegov lider.Uglavnom danilović sad priča priču kako bi nova trebalo da formira svoj klub i ode sa lekićem.Da se tek tako sruši front na ovu foru blic kriga.To su samo izgovori da dovede organe stranke pred svršen čin da bi je napustio.Ustaše crnogorske uspjele su da lekića vrate kod njih i pride vrbuju danilovića i oslabe srbe.Ovaj put im se mora priznati da su dobro odigrali.
Upravo izvesni brian se pridruzuje onima za koje se u ovom tekstu,koji je stvarno dobar,kaze da konvertuju zrtve u krivce.Pa su tako nova i srbi krivi jer se uci crnogorski u skolama.Upravo je to sdp matrica samo sa suprotne strane.Cim su na novu udarili i ustase i ultramegagiga cetnici jasno je da je to jedina prava politicka opcija za svjesne i normalne srbe u cg
Analitika za predskolski uzrast. Niti se u famoznih 585 mera pominje ijedno pitanje koje se tice Srba, niti su profiteri iz Nove predstavnici Srba u parlamentu crnogorske drzave. Kad su zadnji put pomenuli diskriminaciju Srba? Dritan Abazovic nass ucestalije pominje od njih.
Nova je bila i ostala najveca prevara i posast Srba, veca i od Novaka Kilibarde. Novak je casnije odstupio sa pozicija koje drzi Nova, nije se pretvarao i femkao kao njegovi naslednici Mandic i Danilovic. Kilibarda je jednom probao sa Narodnom slogom, ondasnjim DFom i tu stavio tacku. Niz nepocinstava Nove je mnogo duzi i stravicniji. Od uvodjenja crnogorskog jezika u skole i uskracivanja prava srpskoj deci na skolovanje na svom maternjem jeziku, popisa, itd…
Miroslav Vlahovic je odlicno primetio da je Danilovic ostavio ove iz Nove popisane kako nije zabelezeno na nekom nosacu video zapisa. Pogotovo ove iz Niksica, koji su ostali bez kalupa za podizanje novog clanstva.
Lekići iz crmnice su porijeklom Albanci. To zna svaki stari crmničanin. Još u crmnici ima starih Lekića, Dabovića, Boljevića… kojima je maternji jezik tj. jezik kojeg su prvo naučili bio albanski. A, ima li toga na ovom sajtu i na ovom svijetu ko misli da bi, bilo kome, bilo bolje u državnoj zajednici sa zemljom kao što je Srbija.
Takav, a da nije patološki slučaj, ne postoji.
Ovo je dobro rečeno.Lekić ide kulturno.Lekić nije ni Srbin niti neko ko ima moralnu odgovornost prema programu nove.Ali ako ode onaj za koga se govori ovih dana da će otići ne iz fronta nego iz nove,onaj koji je tvorac čuvenog slogana ,,obraz je preči“,dakle da budem krajnje precizan,ako ode Goran Danilović,onda to nema veze sa poltikom.Jer kad napustiš politiku koju vodiš 20 godina i principe te politike čiji si ključni kreator onda bi napuštanje tih principa koje se u izvjesnom smislu već desilo značilo izvjesno samoporicanje,da upotrebim izraz iz prethodnog komentara,da ne bih morao da kažem da je u pitanju klasična izdaja.
Bravo marko odlican tekst.
Смисао СДП је антисрпство. Да тога нема, не би било ни њих – то је дух који их покреће.
Дух самопорицања како га назива цијењени Мило Ломпар.
Insistitanje na konstitutivnosti bez sadrzaja u drzavi koja nikad nije postojala zbog Srba je duh samoporicanja.
Ali nemojte mi o tome da vam govorimo.
Voleti Karadzadag vise od Slavka Perovica i proglasavati se za sepskog predstavnika nije duh samoporicanja, nego sizofrenija.