Пејовић: Када историју пишу мржњом задојени политичари
Јово Пејовић
Пише: Јово Пејовић
Када се усуде да нову историју једне државе пишу мржњом задојени политичари, не треба да чуде све чешћи коментари: ”Ни мање земље, ни већих заблуда”, “Ни мање земље ни већих подјела”, “Ни мање земље ни већих срамота.” Све више на политичкој сцени Црне Горе свједочимо распиривању националне и вјерске мржње у режији политичких партија које свака на свој начин атакује на сваку помисао о помирењу. Није спорно да су на територији бивше нам заједничке државе, па самим тим и Црне Горе, у бројним ратовима који су вођени у свим народима постојали појединци који су чинили злочине. Спорно је само што сви нијесу једнако одговарали и што су злочини поражених преувеличавани, а побједника сакривани.
Историја је све то биљежила, али су историчари то тумачили сваки на свој начин. Оно што је заједничко за све, и тада и сада, јесте да се туђи злочини увеличавају и осуђују, а своји злочини и злочинци славе као хероји народа. Лишени сваке реалности у оцјени тих времена, грађани су изложени свакодневним манипулацијама, како од стране политичких лидера тако и медија, који свако на свој начин заступа страну која му доноси више политичке користи. Највећи број грађана више воли да живи у заблуди него да сазна истину, не само о другима него и о себи. Тако ћете данас наћи велики број оних који знају све о историји Црне Горе, а који не знају набројати три кољена у својој породичној лози. Зато суд народа и о људима и о догађајима увијек касни, а неријетко никада не стигне. У експанзији пласирања полуистина и лажи, обичном грађанину је тешко повјеровати у истину. Нарочито када знамо да се о неким истинама није смјело говорити. Морало се чекати деценијама да јауци из јама и логора смрти којих је било на све стране допру до ушију оних који трагају за истином. И не би требало много да им ране извидамо, довољно је да се сви свима људски поклонимо и покајемо. Када су политичари у питању они су се мијењали на основу тога колико су им промјене доносиле личне користи, не водећи рачуна о прошлости својих предака.
Никада у свијету није било више злочина него у времену у којем живимо. Свјетски моћници су жртве злочина прогласили за злочинце, а у државама Европске Уније фашизам се вратио на велика врата. Ако је оваква Хрватска примјер који треба слиједити на путу ка уласку Црне Горе у Европску Унију онда је фашизам увелико завладао Европом, а Црна Гора кренула погрешним путем. Данас је Црна Гора талац Хрватске на њеном путу ка уласку у Европску Унију, а наши званичници слијепи путници на том путу. Оно што је неспорно – грађани Црне Горе су деценијама уназад играчке у рукама једних те истих политичара који из сјенке користе распиривање вјерске и националне мржње за личну промоцију себе и својих политика, али прије свега стицања личних привилегија.
Зна ли неко некога од њих да лоше живи, јер да су се борили за интересе грађана као за своје не би данас у Црној Гори било сиромашних. Нијесу само ратни злочини – злочини. Злочини су и крађа државе и стварање организованих криминалних група које свакодневно сију смрт. И уништавање будућности генерацијама које долазе. Злочинци су и они који су своје грађане послали у смрт, па се од њих одрекли да би се додворили Западу. Злочинци су и они који осуђују невине, а кривце проглашавају невиним. Злочин је и Олуја коју славе у Хрватској, али и прогон Срба са Косова и Метохије. Злочин је славити злочин свог народа над другим народима ма о коме се радило. Знали су наши стари да је Божји суд најправичнији, па и кад закасни, зато су се њега највише плашили, јер су на личном примјеру учили да су сви остали судови или политички или корумпирани или неправедни.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
