Павловић: СПЦ старија од Црне Горе и „црногорославља”
Mанастир Острог
Српска православна црква старија је од црногорске државе, а границе српског православља шире су од простора бивше Југославије, па и Балкана, каже историчар Момчило Павловић, уз оцјену да Мило Ђукановић и његови следбеници манипулишу историјским аргументима и ревидирају историјске одлуке у покушају да створе „црногорославље”.
Павловић каже да правно уређење односа између цркве и државе није питање којим треба да се бави предсједник државе, што је у овом случају Мило Ђукановић, и додаје да власт у Подгорици води перманентну антисрпску политику са тенденцијом да се „одсрбе” припадници српског народа у Црној Гори.
Тежња ка стварању „црногорославља”, о којој је писао још Секула Дрљевић, траје од тренутка када, према оцјени Павловића, Ђукановић није успио да направи политичку каријеру у Београду, а сада је, каже, „појачана” ударом на СПЦ коју је црногорски предсједник у више наврата означио као „последњи стуб великосрпства”.
„СПЦ на тим просторима није од јуче, старија је од црногорске државе, а посебно од комунистичког модела стварања црногорске нације и државе. Ма какве границе и државни оквири постојали, светиње у Црној Гори, Сјеверној Македонији или на КиМ су духовна и материјална баштина СПЦ”, каже Павловић за Танјуг.
Као спорну види аргументацију Ђукановића да је СПЦ од 1986. до 2000. године бесправно отуђила имовину црногорске државе у периоду када Црна Гора покушава да установи свој катастар.
„То је период када Црном Гором, углавном, суверено влада Мило Ђукановић и када је помоћу авио снимака извршен упис у катастар непокретности. Да ли тај регистар важи само за СПЦ или је општи”, пита Павловић , а као један од спорних примјера уписа имовине у катастар црногорске државе спомиње дворац краљице Марије Карађорђевић у Милочеру који, како каже, није изграђен од државног новца, већ од мираза који је донела када се 1922.године удала за краља Александра.
Павловић оцењује да „изазивачко” манипулисање историјом не пружа довољно аргумената Ђукановићу, већ да иде у прилог СПЦ подсећајући да је Црна Гора до 19. века била теократска држава на чијем је челу био владика.
„Нико не спори да је Црна Гора држава и да може да дефинише своје државне циљеве, али је спорна перманента политика ‘одсрбљавања’ оних који не желе да буду нови Црногорци, а којима се отима идентитет и који се због свог осјећања сматрају грађанима другог реда у Црној Гори”, каже историчар.
Као кључну манипулацију историјским аргументима види покушај Ђукановићеве власти да ревидира историју и укине раније донете историјске одлуке, попут одлуке црногорске скупштине да се 1. децембра 1918.године присаједини Србији.
Тај датум, каже, за данашњу Црну Гору уопште није битан, а српска војска се оптужује да је окупирала Црну Гору што, истиче Павловић, није историјска чињеница.
„Није било ниједне битке у којој су Црногорци пружили српској војсци, већ су, напротив, из Котора и других мјеста, стизале молбе да што војска што прије дође”, каже Павловић.
Додаје да 1920. коју Ђукановић, такође, спомиње као годину до које је црквена имовина била у државној својини, нема везе са Црном Гором, већ да су тада уређени односи између СПЦ и Васељенске патријаршије око одређених канонских права.
Павловић каже да је тешко прогнозирати у ком правцу ће се одвијати протести у Црној Гори, али да њихова масовност говори о вољи народа која, како каже, мора да се узме у обзир.
Увјерен је да су Ђукановић и „међународни спонзори” његове политике свјесни ситуације и истиче да питање око имовине треба решити дијалогом, а спорни закон заменити општим актом који би се, истиче историчар, односио на све вјерске заједнице, не само на СПЦ.
„Србија у овој ситуацији нема велики потенцијал и била би оптужена да се мијеша у унутрашње ствари Црне Горе, али мора да води рачуна о српству ма гдје се оно налазило и жељело да искаже свој идентитет, па и у Црној Гори”, закључује Павловић.
(Политика)
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kada se udruže elementarno nepoznavanje sopstvene istorije i politički pragmatizam i voluntarizam poslednje vrste onda imamo na djelu jednu jednu isfrustriranu i partikularnu državnu politiku koja je zapravo politika jedne partije!?
Po definiciji takvo stanje silovanja demokratije partokratijom za rezultat ima “ zarobljenu državu“!
Posebno je traumatično razumjevanje istorije i istorijskih tokova iz prostora dnevne politike! To je jedna posebno ponižavajuća situacija gdje politička elita državotvorno samorazumjevanje svodi na jeftini politički pragmatizam!
U direktnom kontekstu posebno su uznemurujuće bezumne političke invektive kojima se cilja imovina SPC! Kao i diletantska tumačenja sa samog politickog vrha, čak i nerazumjevanje elementarne periodike, na šta s pravom upozorava i Pavlović, kada podsjeća da je CG do skoro samog početka19. vijeka bila teokratska država! Tako da ne samo da crkvena imovina nije mogla u nastanku i in contunuum da bude državna, nego je država bila crkvena!!!
A graničenje crkvene imovine 918.godinom je bezmalo blasfemično, u svakom slučaju sulude je pravne argumentacije, sramotno je i uvredljivo!
Što se čisto pravnog aspekta tiče stvar je naravno kristalno jasna. Primjedbe koje se navodno odnose na knjiženje crkvene imovine između 86. i 2000.godine su potpuno besmislene!
Sve i da su crkve knjižile navodnu tuđu neku imovinu, svejedno čiju, one su je uknjižile. Put do osporavanja je samo jedan, i u ostrvskom i u kontinentalanom pravu, svejedno, jedino je u šerijatskom ponešto drugačije – a to je uvijek i jedino parnica u redovnim sudskom postupku! Pri čemu tužilac, čak i onaj koji poseduje nekakav dokument sa snagom ozbiljnog dokaza o svom vlasništvu, i svejedno bi tužilac mogla biti i država, posebno mora da vodi računa o institutu održaja, ako mu nije ne samo da izgubi spor, nego i da plaća sudske troškove u sporu za koji je morao da zna da će ga izgubiti!!!
Najkraće, sa pravnog stanovišta, laicizam i voluntarizam crnogorske države je nezabeležen u pravnoj istoriji Kontinenta modernog doba. Bruka.
Posebna je priča odnos države prema crkvenoj imovini. Nevjerovatan je naum da se crkvena imovina SPC preknjiži automatski, ili bilo kako drugačije na državu! Još je čudnija reakcija zvaničnice SAD koja biva ne zna da je u njenoj zemlji to izričito Poveljom o pravima čovjeka ZABRANJENO! Američkoj državi je zabranjeno da ima u vlasništvu crkve, rečenom Poveljom je posebno zabranjena “ državna crkva“!
S kraja, naprosto je riječ neviđenom skandalu, o bezakonju koje institucionalno generiše sama država(!?), a još je za veće čuđenje odsustvo međunarodne reakcije, kako ovako nešto skoro da nije ni zamislivo u većini zemalja svijeta!