Павелић је био власник, патрон и нови политички отац Секуле Дрљевића
1 min read
Секула Дрљевић
Читајући последње обраћање г. Новака Аџића, констатовао сам да се почео полако дисциплиновати, те клонити опсервација личне природе као облика бјежања од суштинске полемике. Међутим, опет му је концепција текста остала иста – раштркана, јер покреће и преплиће мноштво разних тема без икаквог смисла и реда.
У таквој ситуацији, прокоментарисаћу пар тема, његових погрешних констатација, које сматрам интересантним за читаоце. На остале његове погрешне тезе ћу се осврнути када нађем више времена.
Дрљевић је сам, својом вољом, одлучио да буде ништавни слуга Павелића
У задњем јевном обраћању, Новак Аџић каже: “У посљедњим данима рата (1945) били су очигледни сарадња и савезништво др Секуле Дрљевића, Душана Кривокапића и мање групе Црногораца у НДХ са усташким режимом и усташком војском у расулу. Та сарадња ће бити активна, нарочито од половине 1944., (мада ће Дрљевић са усташким режимом сарађивати, углавном у пропагандо-публицистичком смислу још од почетка 1942. године, када је живио у Земуну, који је био под влашћу Њемаца и усташке НДХ)… Не пада ми на памет да дивинизирам (обожавам, стављам у ред Богова, оп. а.) др Дрљевића, али ни да се блатом на њега бацам.“
Заиста не знам да ли г. Новак Аџић, мимо знања јавности, обожава Секулу Дрљевића!
Да ли га ставља у ред Богова држећи његову слику у спаваћој соби, дневном боравку, тоалету и кућици за канаринца, али је очигледно да г. Аџић уопште не зна када је почела сарадња несретног Секуле Дрљевића с усташким режимом.
Јер, није тачно да дотични инкриминисани лик тек од почетка 1942. г. сарађује са Павелићем. Тачно је да је само један дан по успостављању злогласне НДХ Секула Дрљевић дошао у Загреб из Земуна, гдје је већ живио, а то је било 11 априла 1941. г.
Управо због тог незнања, постоји крупна грешка и у једном ранијем тексту Новака Аџића (“Ко је био Секула Дрљевић”), гдје је написао ово: “Није спорно да је потоњи савезник др Секула Дрљевића током другог свјетског рата био поглавник усташке НДХ др Анте Павелић. Избор његовог посљедњег савезника је његова трагична грешка и заблуда и то се не може аболирати. Изгледа да је силом прилика др Секула Дрљевић прихватио сарадњу са Павелићем, нешто слично ономе како је у вријеме НДХ поступио и Дрљевићев стари савезник др Влатко Мачек, који је то учинио у стању нужде, мада постоје и одређене разлике у томе.” Овај пасус тек показује да г. Аџић скоро ништа не зна о Секули Дрљевићу, и уопште не веже догађаје и збивања.
Наиме, током Другог свјетског рата, Павелић није био “последњи савезник Дрљевића”, већ први и једни савезник Дрљевића. Тај избор није био “трагична грешка и заблуда Дрљевића”, како каже Аџић, већ свјесна одлука одраслог политичара.
И није тачно да је “силом прилика др Секула Дрљевић прихватио сарадњу са Павелићем”, већ је првом приликом (возом, аутомобилом, коњском запрегом!?) која му се указала отрчао, полетио, појурио до Павелића да постане његова пудлица, ништавна слуга, а Павелић његов власник, патрон и нови политички отац.
Црногорски студенти из Загреба предлажу Дрљевића за фирера Црне Горе
Новак Аџић никада и нигдје није јавно изрекао неспорни факт да је Секула Дрљевић дошао у Загреб одмах по успоствљању НДХ, а да су му прије доласка усташе организовале подршку, и направиле озбиљну припрему да дође на власт марионетске државе Црне Горе.
О каквој пропагандној подршци је ријеч, говори следећи осврт др Растислава В. Петровића на тај дио историје:
“Истог дана када је створена Независна Држава Хрватска, црногорски студенти у Загребу, окупљени у Клубу академске омладине „Његош“, написали су „Проглас” који су сутрадан, 11. априла 1941. године, објавили у усташком листу “Хрватски народ” под насловом “Црногорци траже неовисну државу”.
У прогласу црногорских студената се каже: „Да би се олакшао положај Црногорског народа у овим судбоносним и хисторијским тренуцима и да би му се омогућило да до краја скине са свог врата ропски јарам који му је био наметнут 1918. године присилним припајањем Србији од стране властитих савезника, Привремени акциони одбор Црногораца у Загребу, главном граду слободне Хрватске Државе, апелира овим на савезничке пријатељске војске Њемачке и Италије да се при запосиједању црногорског државног територија понашају као да су у пријатељској земљи и да са заробљеним Црногорцима поступају као са припадницима пријатељског народа те да им што прије омогуће повратак у домовину.
Молимо пријатељске и савезничке радио станице да овом апелу даду што већи публицитет и да га у више наврата понове. Живјела слободна Држава Црна Гора! Живио вођа Црногорског народа др Секула Дрљевић! Живјела слободна Држава Хрватска! Живјели наши моћни савезници.”
Нема никакве сумње да је овај проглас „црногорских студената“ у Загребу срочио Савић Марковић Штедимлија, у сагласности са Дрљевићем.
То значи да је Секула Дрљевић преко Загреба истакао кандидатуру за маленог фирера будуће фашистичке Црне Горе, прије него што су је Италијани чак и окупирали. Факт да је она објављена у усташком листу “Хрватски народ” свједочи да је то била и жеља Павелића, јер се без његове дозволе то није могло објелоданити.
А све то говори да је Павелић умислио да са мјеста поглавника НДХ може постављати себи лојалне пацове који ће управљати марионетским државама у сусједству.
Секула Дрљевић трчи у Загреб, дан послије успостављања НДХ
Фрапантна је брзина реакције усташког врха. У исти дан када је створена НДХ (10. априла 1941.г.) усташе су преко “црногорских студената” инаугурисале Секулу Дрљевића за вођу будуће НДЦГ, а то је чак седам дана прије капитулације Краљевине Југославије.
Такозвани црногорски студенти, са Штедимлијом иза завјесе, у свом “Прогласу” кличу “својим моћним савезницима” (Трећем рајху и Мусолинијевој Италији), молећи их да њихови нацистички и фашистички медији, преко својих радио станица, што више понављају њихов став и дају му публицитет.
Управо 11. априла, на дан када је објављен Проглас црногорских студената, дан послије успостављања НДХ, Дрљевић је из Земуна, гдје је живио, дошао у Загреб да “завршава започети посао”.
Публицитет му је дао усташки лист “Хрватски народ” који је 13. априла 1941. године објавио следећу вијест: “Јучер је у Загребу допутовао вођа црногорског ослободилачког народног покрета г. Секула Дрљевић, бивши министар и народни посланик…
Сада је дошао моменат када ће се моћи остварити тежње и права Црногораца који на челу са својим вођом др. Дрљевићем траже неовисну Државу Црну Гору. У Загребу се већ приступило формирању Привременог одбора за ослобођење Црне Горе, на челу којег ће стајати др Дрљевић са својим најближим сурадницима.”
Можете ли замислити да се у усташком Загребу, у којем су приликом уласка њемачких трупа ружама засути њемачки војници- да су на руже нацисти мирисали до пада Берлина, формира “Одбор за ослобођење Црне Горе”?!
Ослобођење, од кога?! Црногорски студенти су у свом Прогласу објаснили да ће то “ослобођење” да ураде “савезничке и пријатељске војске” Мусолинија и Трећег рајха, “запосиједањем црногорског државног територија”.
Можете ли замислити те смијурије, “ослобађање”- не окупацијом, далеко било, већ запосједањем?!
Тај одбор је “ослободио Црну Гору” тако што се Секула Дрљевић обрео на Петровданској скупштини, 12.јула 1942.г. на Цетињу, све уз помпу 120 италијанских музичара и домаћих учесника тога фашистичког карневала који су “истакли на Двору краља Николе црногорску државну заставу, а њој су »чиниле почаст« са десне и лијеве стране двије италијанске заставе”, како ту параду застава описује »Глас Црногорца« (бр. 9 од 13. јула 1941. године).
Дрљевић: Бесмртна дијела Дучеа, генијалног творца фашизма?!
У свом штиву о Секули Забрљовићу (“Ко је био Секула Дрљевић”), Новак Аџић се осврће на идеологију дотичног лика и закључује следеће:
“Али, Др Секула Дрљевић није био фашиста и нациста, по идеолошким увјерењима, већ црногорски суверениста и националиста одбрамбеног типа… Оцјене, супротне томе, представљају неодрживе идеолошко-политичке квалификације, које немају додира са научним приступом и методологијом проучавања историјских чињеница, догађаја и актера.”
Вријеме је да мало проанализирамо тај “научни приступ и методогију проучавања” Новака Аџића, којом се он размеће по порталима. Дакле, видјели смо да је усташки Загреб пројектовао Секулу Дрљевића за будућег фирерчића Црне Горе. Само то је довољно да се он сврста у нацисте, и то најгорег типа.
Остаје да видимо, какав је став и мишљење Дрљевић имао према носиоцима идеологије нацизма и фашизма- Хитлеру и Мусолинију, да би нам ствари биле потпуно јасне! Не треба даље ићи од говора којег је одржао на Петровданској скупштини, тако да ћу издвојити онај дио говора гдје се Дрљевић осврће на вође европског фашизма.
У том говору, Секула Дрљевић каже:
“Црногорски Саборе! Радо испољавам часну дужност, да позовем Сабор, да свој рад почне захвалношћу онима, који омогућише сазивање овога Сабора и успоставу независне Црногорске Државе…
Црногорски народ је поносан што је успостава слободне Црне Горе спојена са бесмртним дјелима Дучеа, генијалног ствараоца Фашистичке Империје и са дјелима славне и побједоносне италијанске војске…
Дуче и његов вјерни сарадник, његова Екселенција гроф Ћано, специјално су нас обавезали, што су за Високога Комесара у Црној Гори изабрали Његову екселенцију конта Мацолинија. Ми хоћемо да вјерујемо, да је његова и његових уважених сарадника доказана љубав према Црној Гори вјерни израз љубави италијанског народа према црногорскоме народу…
Прошли свјетски рат завршен је Версајским диктатом. Као његова неминовна посљедица настала је пометеност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата, коју је прекинуо долазак на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма Бенита Мусолинија.
Касније, узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф Хитлер идентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са погледима Бенита Мусолинија. Оба Велика Европљанина нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе. Нијесу их схватили они, на чију су адресу њихове опомене биле упућене. И тако је дошло до данашњег рата.
Творевине Версајског Диктата срушиле су једна за другом побједоносне армије Сила Осовине. Нестало је и Југославије, и тиме је створена могућност, да буде исправљена неправда учињена Црној Гори године 1918. и да Црна Гора, као независна држава, буде укопчана у и њихове непобједиве армије.”
Величанствено дјело задовољштине
У том надахнутом говору Дрљевић је споменуо и трагедију породице Звицер, вјероватно са намјером да гане све италијанске фашисте, и изазове огорченост Адолфа Хитлера на патње устаника против окупације, и њихових породица ?!
Ипак, основа је да је у свом говору Секула Дрљевић трањао о “бесмртним дјелима Дучеа”, називајући га “генијалним ствараоцем Фашистичке Империје”, и “генијалном творцем и вођом фашизма”.
Када говори истовремено и Хитлеру и Мусолинију, он их назива “Великим Европљанима”, који “нијесу престајали упозоравати на нужност стварања нове Европе”, па на крају финишира истицањем да тај феноменални “нови европски систем” изграђују “два европска генија савремника!”
А тек констатација Дрљевића, да је окупирана Црна Гора као „независна држава укопчана у непобједиве армије” Хитлера и Мусолинија!? Први пут чујем да се независна држава може „укопчати“ у двије непобједиве армије страних држава! Збиља, а како се може „ископчати“ из тих армија независна држава, господине Аџићу, ви то вјероватно знате?
Секула Дрљевић је овим говором и хвалоспијевима, опет одскочивши са кости пострадале породице Звицер као са трамплина, изравно полетио у „јужни сектор“ Хитлера и Мусолинија, и то без вазелина.
А споменути Петровдански сабор се, у свјетлу догађаја, експонирао као несумњиви бал вампира, који је Дракулама у Риму и Берлину упутио своје поздраве и телеграме среће.
Наиме, Дучеу су са Петровданског сабора упућени изрази захвалности, како кажу: ”за ово величанствено дјело задовољштине”, а упутили су и специјални телеграм “Вођи Трећег Рајха, г. Адолфу Хитлеру”, који гласи: “Црна Гора, која је, у акционој сфери Фашистичке Италије, данас успостављена као Суверена и слободна држава, упућује своје мисли Вама, Фирер, у жељи да Осовина и нови европски поредак достигну скору сретну побједу.”
Вербални деликт или морална гњида
На крају с намеће питање: ако је, по Дрљевићу, Хитлер- “европски геније” и “Велики Европљанин”, Мусолини- исто то, и додатно: “генијални творац и вођа фашизма” и “генијални ствараоц фашистичке Империје”, по којем то “научном приступу и методологијом проучавања историјских чињеница, догађаја и актера” Новак Аџић тврди да Секула Дрљевић није био нациста и фашиста?
Можда Аџић мисли да је Дрљевић кликтао и писао хвалоспјеве генијалности стварања фашизма, истовремено сматрајући да је фашизам нешто лоше? Да ли Аџић сматра да је Дрљевић Хитлера и Мусолинија сматрао генијима, великим Европљанима, а истовремено презирао њихову идеологију?
Интересантна је позиција Аџића да се максимум за шта Дрљевић може бити осуђиван налази на нивоу вербалног деликта. И то почињу озбиљне разлике у ставу о Дрљевићу. Јер, величање Хитлера и Мусолинија, фашизма и нацизма, г. Аџић назива вербалним деликтом, а јавност оцјењује да је Дрљевић био морална гњида.
Очигледно је да је Секула Дрљевић био фашиста и нациста, сињи кукавац и Павелићева канаваца. Његов развојни политички пут, екстремизам који је демонстрирао од шовинистичких пјесмица до скакања по костима жртава зарад политичког профите, га је закономјерно водио у провалију. Из те провалије га Новак Аџић вади, али га не извади!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
http://croative.net/?p=35369
Istine su razlličite u zavisnosti sa koje strane se ona posmatra. Ovo je jedna od strana koju vi, pretpostavljam, nikada nijeste vidjeli i koju zasigurno nećete priznati. Ipak, ako pročitate nešto će se u vama promijeniti. Ovo vam dajem na uvid, ne da bi ste ovo prihvatili kao istinu jer vi ste vlasnici istine, već vam ovo plasiram tek toliko da malo porazmislite i da se zapitate (makar u dubini svoje duše) da li ste u svemu u pravu.
„… ако је, по Дрљевићу, Хитлер- “европски геније” и “Велики Европљанин”, Мусолини- исто то, и додатно: “генијални творац и вођа фашизма” и “генијални ствараоц фашистичке Империје”, по којем то “научном приступу и методологијом проучавања историјских чињеница, догађаја и актера” Новак Аџић тврди да Секула Дрљевић није био нациста и фашиста?“
Pa i vladika Nikolaj Velimirovic je za Hitlera tvrdio da je genije (najveci poslije Sv. Save)? Po kojemu kriterijumu je za g. Grubaca jedan nacista i fasista a drigi svetac SPC?
Razlika između Nikolaja Velimirovića i Sekule Drljevića je u tome što Nikolaj sa simpatijama govori o Hitleru sredinom tridesetih godina u vrijeme mira, dok ga Sekula veliča u ratno vrijeme, kad je čitava Evropa bila u ratu. Nikolaj Velimirović početkom rata biva interniran kao ratni zarobljenik i čitav rat provodi kao zarobljenik u logorima u Njemačkoj, a Sekula rat provodi kao saradnik fašista u NDH, marionetskoj državi, koja je bila pod direktnim Hitlerovim patronatom.
Da je Nikolaj Velimirović bio saradnik Njemaca proveo bi rat u slobodi, radeći zajedno sa nacistima na uspostavljanju njihovog režima, a ne kao njihov robijaš.
Inače, tridesetih godina prošlog vijeka je Hitler bio simpatisan od strane velikog broja intelektualaca širom svijeta. On je tada Njemačku posrnulu privredu izveo iz krize. Sve do pred kraj tridesetih godina dok nije postalo jasno da Hitler sprema osvajački rat, bio je simpatisan od strane velikog broja intelektualaca izčitave Evrope.. Ja cijenim da se i Nikolaj Velimirović prevario u procjeni, kao i mnogi u iz tog vremena.
Za razliku od Nikolaja Sekula do kraja rata ostaje privržen ustašama i Hitlerovoj Njemačkoj. Razlika je između dvojice pomenutih ogromna.
Razlika između Nikolaja I Sekule je u tome što je Nikolaj pisao afirmativno o Hitleru sredinom tridesetih godina, kada je Hitlera simpatisao veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Evrope. Kasnije, kada je postalo jasno da Hitler sprema rat, Nikolaj je promijenio mišljenje i kao takav proveo čitav rat kao njemačk zatvorenik u logorima u Njemačkoj. Ne bi valjda Njemci svog simpatizera strpali u logor da čami sve do kraja rata?
Za razliku od Nikolaja, Sekula podržava Pavelićev ustaški režim, piše hvalospjeve za Hitlera i Musolinija, i čitav rat provodi kao fašistički potrčko u NDH. Tu je služio Pavelićevoj marionetskoj tvorevini, koja je bila pod direktnim Hitlerovim patronatom. Nikada nije riječ rekao protiv fašista i fašizma, niti protiv konc logora koje su pravili Njemci i Ustaše.
Inače, Hitler je početkom tridesetih godina izveo njemačku posrnulu privredu iz krize, i uopšte Njemce iz ekonomskog posrnuća. Kao takav se dopao mnogim intelektualcima u Evropi. Moje lično mišljenje je da se vladika Nikolaj prevario u procjeni.
Tako da je razlika između vladike Nikolaja i Sekule Drljevića ogromna. Prvi nikada nije služio fašistima u ratom zahvaćenoj Evropi, dok se drugi otvoreno stavio u službu nacističkih režima.
Prvi je bio intelektualac kojim bi se dičili i mnogo veći narodi nego što su Srbi, dok je drugi slavljen samo kod dijela današnjih montenegrina jer je postavio teorijske osnove današnjeg montenegrina. Drugim riječima, on je otac moderne crnogorske nacije, koja je uspostavljena na antisrpstvu. Zato ti i praviš poređenje između njih dvojice. Sve što je srpsko je sa greškom i ne valja, a sve što je montenegrinsko se diže u zvijezde. Tako montenegrini peru Sekulunu biografij i izjednačavaju je sa biografijom vladike Nikolaja Velimirovića. E pa, neće moći.
Eto je Čejoviću više Draža izda Pavla Đurišića no Sekula Drljević , on je makar civile spasio i dio onih crnogorskih četnika koji su bježali zajedno sa ustašama , a Draža ih je sve otpisao i izdao , a vi mu danas pjesme pjevate ?
Ova tužna priča je klasična crnogorska epska zabluda srpstvom , kako Drljevića koji je nekada bio pristalica ujedinjenja , tako i Đurišića koji je razočaran prešao u zelenaše , zla sudbina u zla vremena .
Slično se i danas dešava .
Gospodine Djukicu, takozvani veliki narodni ustanak su isprovocirali sami Italijani, da bi kod Njemaca nasli opravdanje da svoje trupe ne salju u Sibir.
Zbog toga su neposredno pred ustanak pustili svoje crnokosuljase da po Crnoj Gori vrse teror i u tom teroru su prebili ne mali broj zelenasa.
To je izazvalo veliki revolt kod naroda, koji se onda digao na ustanak i u pocetku oslobodio dio teritorije Crne Gore, zato jer su im Italijani to dozvolili.
Kasnije su Italijani te teritorije bez ikakvih problema ponovo povratili ali zbog opasnposti od komunistickih bandi, svoje trupe nisu slali u Sibir.
Bolje im je bilo voditi bitke sa komunistickim banditima, nego ratovati sa Staljinom.
Sto se tice saradnje sa Italijanima i Njemcima, to je bilo jedino mudro sto je narod u Crnoj Gori mogao napraviti, stim vise jer je ta saradnja mogla biti od velike pomoci radi unistenja komunista, koji su za nas narod bili najvece moguce zlo.
To sto je Sekula Drljevic imao visoko misljenje o Musoliniju i Hitleru, mu ne uzimam za zlo, jer su mnogi ljudi u svijetu o njima imali veoma visoko misljenje, cak i jedan Vlasov, vodja ruske oslobodilacke armije, kao i mnogi velikodostojnici ruske zagranicne Crkve, koji su blagosiljali svakog ko se sa oruzjem u ruci borio protiv judeo boljsevika, ali mu uzimam za zlo saradnju sa jednim Pavelicem, koji je u to vrijeme sprovodio necuveni genocid nad Srbima i koji je citavo vrijeme rata imao najtesniju saradnju sa komunistima, sto Drljevicu nije moglo biti nepoznato, ali su njemu i komunisti bili saveznici, samo zbog toga jer su bili protiv Srba. Koliko je meni poznato zelenasi se nisu nesto mnogo borili protiv komunista.
Da je Drljevic bio iskreni patriota, koji je gajio simpatije za nacional socijalizam i za stvaranje jedne nove Evrope, koja bi slomila kicmu judeo boljsevizmu, onda je mogao saradjivati sa Nedicem i Ljoticem a ne sa Pavelicem.
Bilo bi vrlo interesantno saznati kakve je religiozne poglede imao Drljevic, jer me uopste ne bi iznenadilo da je on bio kripto katolik, nesto poput danasnjeg Rista Radovica i Mirasa Dedejica.
Одличан текст, у коме је до краја осветљена квислиншка улога „фирерчића“ Секуле Дрљевића у оперетском проглашењу тзв. НДЦГ, 12. јула 1941. године. Верујем да се гроф Ћано жестоко покајао што је пристао да, на наговор Анта Павелића, дозволи инсталирање Павелићеве пудлице за „фирера“ montenegra. Само неколико сати касније, Италијани су се суочили са једнодушним одговором – општенародним устанком, који сигурно не би био тако масован и жесток, да народ није био додатно разљућен провокативним и гротескним водвиљом са Секулом Дрљевићем у главној улози. У сваком случају, добро је што је Новак Аџић сада покренуо причу о свом идолу Дрљевићу. Убо је тренутак, као никад! Кренуло се у НАТО, попреко, преко јаруга и шумом, а уз све остало што вуче, режиму још само треба баласт повампиреља усташтва и С. Дрљевића као персонификација домаће верзије нацизма! Формула: Мираш+НАТО+Секуле = 0 бодова за режим! Било би још више занимљиво када би сада глас подигли и преостали малобројни обожаваоци лика и дела Секуле Дрљевића. Морално већ потпуно банкротираном montenеgru би, у овом тренутку, покушај рехабилитације Секуле Дрљевића значио исто што и самоубици пуцањ у главу из револвера.
Titova saradnja sa Nemcima
U ponuđenom Titovom sporazumu s Nemcima piše: Partizani su spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa isto i protiv Engleza prilikom iskrcavanja
VEĆ početkom marta 1943. Tito je preko člana Politbiroa Centralnog komiteta KPJ Milovana Đilasa, komandanta svoje najelitnije jedinice, Prve proleterske brigade, Konstantina Popovića, i svog glavnog obaveštajca Vladimira Velebita, ponudio nemačkim vlastima u NDH sporazum o saradnji:
– Komanda NOVJ (Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije) smatra:
a) da u datoj situaciji ne postoji nikakav razlog da nemački Vermaht vodi ratna dejstva protiv NOVJ s obzirom na situaciju, protivnika i interese jedne i druge strane. Prema tome, bilo bi u obostranom interesu ako bi neprijateljstva bila obustavljena. U vezi s tim, nemačka komanda i ova delegacija morale bi da preciziraju svoje predloge o eventualnoj zoni i pravce ekonomskih ili drugih interesa.
b) NOVJ smatra četnike glavnim neprijateljima.
U toku trajanja pregovora po svim ovim tačkama, predlažemo prestanak ratnih dejstava između nemačkih trupa i NOVJ.
ZA PUŠTANjE iz zatvora NDH nekoliko svojih funkcionera, Titovi pregovarači su ponudili da na slobodu puste nekoliko folksdojčera iz Jajca, posadu jednog ustaškog aviona, jednog nemačkog majora, 25 zarobljenih nemačkih vojnika, oko stotinu oficira, podoficira i službenika NDH, 615 italijanskih vojnika, podoficira i oficira.
U toku ovih poverljivih razgovora, kojima je, pored dvojice visokih nemačkih oficira, povremeno prisustvovao i Pavelićev izaslanik, inspektor Čermak, Titovi delegati su saopštili:
– Partizani izjavljuju da se ne bore protiv hrvatske (kvislinške) države i ni u kom slučaju protiv Nemaca, već isključivo protiv četnika.
– Partizani žele da vode borbu samo sa četnicima, a nemačke trupe nisu napadali, već su se branili kada su ih nemačke snage napadale.
– Partizani su spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja (na Jadransko more).
NEMCI su ovim razgovorima pridavali toliki značaj da je zbog njih u Gornji Vakuf u zapadnoj Bosni, gde su pregovori vođeni, doleteo čak i Hitlerov general Aleksandar fon Ler, koji je 6. aprila 1941. komandovao nemačkim razaranjem Beograda.
Kad su se uverili u ozbiljnost Titovih namera, Nemci su predložili da se pregovori podignu na viši nivo. Tito je to prihvatio, pa su nacisti Đilasa i Velebita avionom prebacili u Zagreb, na višednevne razgovore s Hitlerovim poslanikom u NDH Zigfridom Kašeom i generalom Glezom fon Horstenauom.
Tu su Titovi emisari razgolitili stvari do kraja:
– U nacionalnom četničkom pokretu mi vidimo našeg najvećeg i najopasnijeg neprijatelja, pošto oni teže da stvore Veliku Srbiju, a nas da istisnu. Pod takvim okolnostima mi nemamo više nikakvog povoda da se borimo protiv nemačke vojske, niti da nanosimo štete nemačkim interesima u čitavoj zemlji, bili oni vojne ili privredne prirode, a takođe i interesima saobraćaja. Mi ne tražimo nikakvu protivuslugu. Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv četnika da bismo ih uništili.
Sledila je ključna tačka Titove ponude:
– Mi smo zarobljene Nemce već predali i spremni smo – bez protivusluge – da obustavimo neprijateljstva u Slavoniji i istočnoj Bosni.
AUTOMATSKI je to značilo obustavu neprijateljstava ne samo prema Nemcima, već i prema NDH. Tito nije ostao na rečima. Svom partijskom izaslaniku u Bosni i Hercegovini odmah je naredio da bosanski partizani „čiste teren od četnika“, a da se „ne sukobljavaju s Nemcima“:
– Najvažniji zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihailovića.
Sa sadržajem ovog Titovog naređenja Velebit je prethodno upoznao agente Obaveštajnog odeljenja 718. nemačke divizije u Sarajevu. Nemci su s nevericom slušali, pitajući Velebita ko, u stvari, čini Titovu vojsku. Odgovorio je da 70 odsto njih čine Srbi.
– Kako je moguće da se Srbi bore protiv četnika – bilo je sledeće pitanje.
Velebit je odgovorio:
– Mi smo Srbe ubedili, a i oni su uvideli, da ovde u zemlji prevlast Srba nije dobra.
KRAJEM marta 1943, Tito se javio i Štabu Prvog bosanskog korpusa, najjače svoje jedinice u Bosni i Hercegovini. Komandi ove jedinice naredio je da ne sme „praviti nikakve akcije“ ne samo protiv Nemaca već ni protiv snaga NDH, i da „svu svoju borbu upotrebi protiv četnika“.
NASTAVLjENA SARADNjAIako je Fon Ribentrop naložio Kašeu da se „ubuduće uzdrži od svakog direktnog ili indirektnog kontakta ili pregovora s Titom“, kolaboracija je nastavljena, jer se Tito striktno držao datih obećanja. Njegove jedinice, ne samo u zapadnoj, centralnoj i istočnoj Bosni već ni u Slavoniji, sve do kraja prve dekade maja 1943. „nisu imale nikakvih akcija“ protiv Nemaca i ustaša.
U isto vreme, komandant Prve proleterske divizije, vodeće Titove vojne jedinice, naložio je jednoj svojoj brigadi da se „nipošto ne sukobljava sa nemačkim trupama“, a petnaestak dana kasnije i Tito je ovom komandantu depeširao da se „ni po koju cijenu“ ne upušta u borbu sa Nemcima.
Posle dogovora njegovih pregovarača sa Nemcima, ustašama i fašistima, Tito se tih dana javio i svojim vojnim izaslanicima u Slavoniji. Od njih je tražio da svojim diverzantskim grupama „smjesta narede da ne vrše diverzije na pruzi Beograd – Zagreb“.
To je izuzetno odgovaralo i Nemcima i ustašama. Nemcima zbog slanja vojske i oružja na sovjetski front, a ustašama zbog zaštite njihovih logora smrti u Jasenovcu i Staroj Gradiški, u kojima su od 1941. na bezočan način pobili više desetina hiljada Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista.
SEPTEMBRA 1943, pola godine posle pregovora u Gornjem Vakufu i Zagrebu, Tito je glavnom štabu svojih snaga u Hrvatskoj poručivao da se klone borbe sa Nemcima:
– Neke jače borbe s Nijemcima izbjegavati dok ne dođe do jače demoralizacije kod njih.
Nemačke interese za kolaboraciju s Titom najpotpunije otkriva telegram koji je sredinom aprila 1943. Zigfrid Kaše iz Zagreba poslao Hitlerovom ministru inostranih poslova Joakimu fon Ribentropu:
– Borbe između Titovih bandi i Mihailovićevih četnika, koje neposredno pratimo, jako slabe obe strane, a nas pošteđuju žrtava.
Tita je od formalnog potpisivanja ovog sporazuma spasla Moskva. Kad je saznao da Tito šuruje sa Nemcima i ustašama, Staljin se naljutio kao ris:
– Nas čudi to što Vi mijenjate zarobljenike s Nijemcima, što šaljete k njima delegate koji vode svakakve pregovore s Nijemcima, a takođe i što je njemački poslanik u Zagrebu izrazio želju da se lično sretne s Vama…
– Nije li to sve povezano s politikom Nijemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspaljivanja međusobne borbe među samim narodima Jugoslavije.
– Molimo objašnjenje po ovom pitanju.
Tito se dovijao, tvrdeći da su njegovi bliski saradnici išli u Zagreb da „nabave lijekove protiv tifusa itd.“, a ne da Nemcima i ustašama nude saradnju u borbi protiv Mihailovića i Engleza.
Ovo je vrlo interesantno a tice se unistva Pavla Djurisica i saradnje izmedju njega i Sekule Drljevica. Tekst je pisao simpatizer komunistickog pokreta.
http://www.znaci.net/00001/11_78.htm
Шта је сад ово? Зар не рече Ноле да је обишао пола свијета и прочитао све о свијетском великану историје Дрљевићу 🙂 Освитао је човјек по библиотекама и музејима широм Планете који су препуни историјске грађе и анализа ове велике личности али му је ето промакла књига историчара из Куча и небитна ситница да је Дрљевић био потрчко ХСП од почетка рата а не од средине 🙂
Ова незналица која појма ни о чему нема се иначе годинама представља као реномирани историчар и ексклузивни тумач лика и дјела Дрљевића, К. Поповића и сличних маргиналаца са сметлишта историје. У нормалној држави би одавно био хоспитализован, под терапијом и завезан каишевима за кревет.
https://www.youtube.com/watch?v=l4tt03s_cCk
Прочитајте коментар“Четника“, биће вам јаснија Брозова борба за „понос, слободу и достојанство“. На жалост, ни до данас наша историографија није истражила Брозове злочине против српског народа, који се могу поредити само са страшним злодјелима усташтва. Многи се сада исчуђавају сазнањима о Брозовој сарадњи са усташама и Њемцима. Јасно је да је Броз био на једном, лијевом полу, а његов сународник Павелић на другом. Генерално, циљ им је био исти.
https://www.youtube.com/watch?v=zBE649CjV3E