Бити професор Поморске академије

Замолићу читаоца и овога пута за око 3 минута пажње, колико већ коме треба да оком преброди кроз редове овдје одштампаног текста.

Јер, бољу прилику живот ми неће дати да кажем како сам 25. августа 2005. године, опраштајући се за неко вријеме од активне професуре, сваком „мом“ кадету понаособ, предао „Тестамент професора которске Поморске академије“.

Гласи како слиједи…

„Бити професор Поморске академије веома је часно, посебно у Котору, посебно у Боки.

„Бити старјешина класи, такође је част. Не бира отац сина, него га добија, и обратно, не бира старјешина класу него је добија. И она је отуд најбоља, једина, изабрана – од осредњих ученика до најбољих људи, и старјешина је дужан да класи буде вазда учитељ, до краја живота, као заклети професор, био или не био он увијек у настави.

„Не заборавите још и на ове лекције:

„Ко чита, вриједи дупло. То не значи да ће и зарађивати дупло. Али вриједи, ко чита. Исто важи и за оног ко добро влада језиком којим га је мати научила. Исто важи и за оног који влада глобалним језиком. Ко успије да књиге чита на глобалном, троструко вриједи. Макар и не зарађивао троструко, as well.

„На Море ваља понијети најмање 3 књиге: „Легенде и митове старе Грчке“, „Горски вијенац“ и „Нови завјет“. На Мору ћете схватити зашто. Ако и не будете сви пошли на Море, на копну ваља поред себе имати најмање 3 књиге: „Легенде и митове старе Грчке“, „Горски вијенац“ и „Нови завјет“. На копну ћете схватити зашто.

„Не лажите и не крадите. Не чините оно због чега би се ваши родитељи дома стидјели. Поштујте жене, и оне ће вас. Не возите пребрзо и чувајте се дроге и прекомјерног алкохола. Пазите што једете, пазите што данас пијете. И кад је написано, најприје морате знати ко збори, па што збори.

„Ако будете видјели свијета оком, или – ако га будете видјели само књигом, не заборавите да је Бока Которска званично један од 30 најљепших Залива на планети Земљи.

„Онолико колико из Поморске академије професору данас баста отићи, толико кадету которске Поморске академије баста вазда вратити се у матични порат. Као Одисеј, као онај који је обишао све, видио све, и вратио се напослијетку дома.

„На обалама Медитерана одувијек се међу професорима говорило и сходно европском учењу знало да је онај ко одбије ученицима пренијети баш све што зна – злочинац, и да такав нити јесте нити може бити професор.

„Професору је увијек била част да га неко превазиђе и да њему самом, једног дана, постане учитељ.

„С друге стране, данас се све чешће чује и ово: онај који учи друге сам не може учити. То и јесте и није тачно.

„Тачно је само у оној мјери у којој и трудна жена мора да рачуна да ће дио љепоте подарити плоду властите љубави.

„И није тачно – зато што професор, ако се потпуно посвети штићеницима, себе учи каква времена долазе – јер их сваког дана испред себе види у учима оних у којима се сам одражава.

„Ето зашто је бити професор часно. Бити професор Поморске академије у Котору, уједно значи видјети Свијет очима својих ученика.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: