• Насловна
• Поглед

Патријарх српски Гаврило: Позив архијереја да се врати у земљу, проблеми у Црној Гори и Македонији

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Митрополит Јосиф писао је 20. августа 1946. патријарху поновивши жеље архијереја да се што прије врати како би Црква могла да ријешава нагомилане проблеме.

Патријарх Гаврило Дожић

(Патријарх српски Гаврило од надгледане слободе јануара 1945. до повратка у Патријаршију новембра 1946. године, пети дио)

Пише: проф. др Вељко Ђурић Мишина

Напомена: текст је написан на основу малобројне литературе и прилично обимне архивске грађе коју сам прикупио и објавио под насловом Летопис Српске православне цркве 1946–1958. године. Време патријарха Гаврила (1946–1950) и патријарха Викентија (1950–1958), Книн–Београд 2000-2002, стране 183–229. Посебно место у грађи имају докумената из досијеа патријарха Гаврила, који се устројили припадници Њемачке безбједоносне службе 1941, а наставили 1945. године припадници разних дјелова Савезног министарства унутрашњих послова, а које сам добио од једног пријатеља Крсте Лековића, припадника Управе државне безбједности која се бавила Српском православном црквом.

Због недостатка докумената тешко је реконструисати потоње дане патријарха Гаврила. Сигурно је да је одговор Бенешов био позитиван па је патријарх отпутовао у Карлове Вари.

До одговора од Бенеша, патријарх је проводио дане у ишчекивању. Тако је 3. јуна 1946. написао писмо Јосипу Смодлаки и послао 50 примјерака Васкршње посланице молећи га да их прослиједи у Патријаршију у Београд. Нагласио је да је посланица написана у чисто хришћанском духу и без икакве политичке позадине.

Патријарх је истога дана написао писмо и Синоду у коме је владике обавештавао о посланици.

Неименовани службеник Службе државне безбједности из савезног Министарства унутрашњих послова саставио је 15. јуна 1946. године службену биљешку о садржају патријархове посланице и околностима њеног настанка. Поменуо је утицај политичара Живка Топаловића и Адама Прибићевића, који сматрају да патријарх треба да се врати у Југославију, док сасвим супротно мисле припадници покрета Димитрија Љотића. Најутицајнији међу њима био је Димитрије Најдановић, који је и предложио одлазак у Свету Гору у Грчкој. Како је грчка виза одбијена, патријарх је обратио Едварду Бенешу. У наставку је била анализа Васкршње посланице са закључком да ефекат није готово никакав.

После пријема другог писма митрополита Јосифа кога су потписали сви епископи, сусрео се са неколицином познаника. Тако се 27. јула још једном сусрео са Адамом Прибићевићем и Владимиром Белајчићем.

На путу у бању Карлове Вари свратио је у Трст. Тамо је своје ствари предао на чување Црквеној општини у Трсту. Вриједно је помена да оне никада нису стигле у Патријаршију.

По доласку у Чехословачку, патријарх је тражио помоћ од Патријаршије. Стога је Синод 20. августа 1946. писао србијанском Министарству унутрашњих послова молећи да им се омогући слање протојереја Ива Калуђеровића за помоћ патријарху.

Оно је о свему томе извијестило савезно Министарство унутрашњих послова.
Савезно Министарство унутрашњих послова одговорило је 1. септембра 1946. Синоду да због тога што је патријарх написао у Васкршњој посланици не желе да дају пасош проти Калуђеровићу.

Митрополит Јосиф писао је 20. августа 1946. патријарху поновивши жеље архијереја да се што прије врати како би Црква могла да ријешава нагомилане проблеме.

У наставку је описао тешко материјално стање, поменуо проблеме које имају у Црној Гори и Македонији истакавши да је код првих кренуло ка протестантизму а код других потпуно отцјепљење.

Патријарх је одговорио је 27. августа 1946. године. У архиви нема других докумената из којих би се могао видјети даљи ток.

Наставиће се…

Прочитајте још:

Патријарх српски Гаврило: Разочарење у Енглезе и српску емиграцију, радикалне промјене личних планова

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: