Патријарх Иринеј: Срби су се увијек усправљали и обнављали

Патријарх Иринеј
Патријарх Иринеј позвао је у Васкршњој посланици на очување јединства међу српским народом, истакавши да се на велики хришћански празник “молитвено сјећамо свих прогнаних Срба, а посебно саосјећамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији”.
„Немањићке светиње вјековима сијају као светионици у магли наше историје, указујући нам на свеобухватне духовне хоризонте Царства Божјег које није од овога света”, навео је у посланици патријарх Иринеј.
Патријарх је истакао и да “зато нас никаква страдања и неправде овосвјетских моћника не могу и не смеју подијелити и завадити”.
„На овај празник нарочито се молитвено сјећамо свих прогнаних Срба, који већ двије деценије не могу да се врате у своје домове, али и оних који су остали да живе на прађедовским огњиштима и да, заједно са својим духовним пастирима, трпе пријетње и притиске само зато што су православни Срби”, навео је он.
Иринеј је указао и да “посебно саосјећамо са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији” који “живећи и Бога славећи на исконској српској земљи, настављају да свједоче тајну Христовог страдања и Васкрсења”.
„Светолазаревско Косово увијек је било у знаку Крста и Васкрсења. Колико је само пута наш народ страдао, али опет се, Божјом силом, усправљао и обнављао, настављајући да ходи путем Христовим”, рекао је он.
Према његовим ријечима, томе нас најбоље уче “наши свети и наше косовске и метохијске светиње” у којима почивају свете мошти многих угодника Божјих “и на којима је као печатом утиснута крстоваскрсна тајна Христова”.
Он је подсјетио и да су српске цркве и манастири, села и градови страдали вјековима “али смо их опет обнављали, обнављајући тиме и сами себе, као живу Цркву Божју”.
„Зато, умјесто плача и ридања пјевајмо побједну пјесму, јер у свјетлости Васкрсења, крст који носимо није симбол понижења и срамоте, већ новог достојанства и славе”, навео је Иринеј.
Он је нагласио и да “Косово и Метохија, за нас Србе и за све православне хришћане, није само географски појам већ, изнад свега, духовни простор који нас све повезује, ма гдје живјели”.
Патријарх СПЦ је указао да и данас хришћани страдају широм свијета, посебно на Блиском Истоку и у Украјини.
Он је навео и да примјер њихове вјере и трпљења треба да и “нама буде охрабрење и јемство да Господ никада неће оставити Своју Цркву и да се благодат Божја умножава управо онде где се умножило страдање!”.
„Много је, драга браћо и сестре, горчине и туге у нашем народу послије свих тешких година искушења кроз која смо прошли и пролазимо. Ипак, нипошто не смијемо пасти у очајање”, навео је Иринеј.
Према његовим ријечима, у очајање се не смије пасти, јер хришћанин, када страда, се још више каје пред Богом, а истовремено се и радује “јер зна да Господ неће презрети срце испуњено надом”.
„Стога се молимо Богу, драга наша дјецо духовна, да нас сачува од мржње и злих дјела, а да нас научи љубави којом је Он заволео овај свет”, навео је Иринеј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


http://srbin.info/2016/05/04/vernici-uz-svog-arhijereja-peticija-podrske-upucena-sinodu-spc-za-vladiku-jovana/
од 25. априла у нишкој епархији је започело потписивање петиције која садржи молбу Светом Архијерејском Синоду СПЦ да одобри повратак епископу нишком Јовану на чело њихове епархије – владика нишки коначну одлуку чека у манастиру Острог, чији је игуман био пре избора за епископа
Narod hoce ali hoce li i crkva kojoj je vaznije da sakrije skandal nego da izmedju sebe izbaci kukolj… evo da se nadamo. Nada zadnja umire
Vaskrs je, dako vaskrsemo svi duhovno.
I ja mislim da je posebno zbog desavanja oko Valjevske Gracanice gdje je pokazao da mu do svetinja bas i nije stalo, tj. plakace za njima ako ih rusi drugi ali je ok ako on blagoslovi napravio ovom narodu veliku sablazan. Ako se sjecate, u pocetku se javljao i iguman Decana, a onda ga vise nije bilo – znaci ucutkan je. Njihovo cuveno poslusanje koje su izmanipulisali…
Ne znam… ali nije ni ovaj narod bez mozga… poslusanje moze ako mi treba duhovni savjet i ne znam kako dalje, ali ovo mi vise lici na neko latentno nasilje.
Strah me da se od tebe nećemo uspraviti i obnoviti a volio bih da sam se prevario.