Патријарх српски Иринеј оцијенио је да се живот српског становништва на Косову није нормализаовао, јер су ти људи и даље лишени слободе.
„Стање на Косову и Метохији је веома тешко, ма колико давали изјаве да се живот нормализовао, то је далеко од нормалног живота„, рекао је патријарх Иринеј у интервјуу за Политику.
Патријарх је оцијенио да је положај СПЦ на Косову и Метохији – „у српској светињи, најсветијем дијелу Србије, веома тежак и да дијели судбину народа“.
„Колико је тежак и какво је право стање најбоље говоре зидови Пећке патријаршије и зидови око Високих Дечана. Они показују да је једино сигуран живот тамо гдје су заклоњењи зидом„, навео је патријарх.
Патријарх је рекао да се живот међу зидовима не може назвати животом, већ једним стањем који човјек не може да пожели никоме.
„Живот наше цркве раван је животу нашег народа на Косову и Метохији, тај народ живи лишен онога најсновнијег, а то је слобода, немају могућност слободног кретања, слободног рада. Лишени су могућости да имају своју школу, да слободно раде на својим имањима, што су многи платили својим животом„, навео је патријарх Иринеј.
Он је, поводом годишњице од почетка Првог свјетског рата, оцијенио и да историја Србије постаје и стално правдање и доказивање сопствене невиности.
„Наша историја све више постаје и стално правдање и доказивање сопствене невиности – историја која нам се понавља и овог Видовдана, када доказујемо очигледно, да нијесмо терористи и крвници Великог рата„, навео је патријарх.
Патријарх је позвао историчаре да смогну смјелости и храбрости и кажу истину, базирану на чињеницама.
„Позната је истина да побједници и силници пишу историју, према томе и данас кад се жели да се напише нова историја, то се чини да се скине одговорност са правих узрочника и да се пребаци на оне који су силом прилика постали учесници тог рата. Познат је став да Србија тај рат није желела нити је била спремна за њега, “ рекао је он.
„Уосталом, мислим да је пронађен документ у којем Никола Пашић, доста времена прије него што се десио атентат у Сарајеву, тајним путем извјештава Беч да имају информације да постоји нека група која се спрема за оно што се десило у Сарајеву“, казао је патријарх у интервјуу за „Политику“.
На питање шта мисли о Гаврилу Принципу, патријарх Иринеј је рекао да је Принцип био присталица слободарских идеја и не само он него и цијела „Млада Босна“ и младобосанци.
„То су били младићи који су били одушевљени слободом. Начин на који је Аустроугарска била присутна тада у Босни био је против интереса не само српског народа него и свих житеља тадашње Босне. И отуда су ти млади људи желели да тај оклоп скину са себе„, каже патријарх.
Поводом најаве из Ватикана да ће до краја године бити канонизован кардинал Алојзије Степинац, патријарх је рекао да је СПЦ с тим у вези припремила одговор који ће бити упућен папи преко делегата Синода или преко представника Ватикана.
„Имамо неке информације да му је васељенски патријарх Вартоломеј скренуо пажњу на наш став и да се о томе размишља у Ватикану“, навео је патријарх Иринеј.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
