Panaotović: Joković na potezu

Piše: Bojan Panaotović, sociolog

Iako danima slušamo o tome da je odluka koju SNP treba da donese o ulasku u manjinsku vladu ekstremno teška i ako se ista oteže, nepristrasnom posmatraču se nameće zaključak da SNP situaciju može učiniti jasnom i bistrom i da postoji izlazna, čak i pobednička strategija u svakom scenariju.

Naime, pred bazu, glasače SNP-a, pa i sve građane koji žele rešavanje pitanja koje se ne mogu gurnuti pod tepih, stvari se mogu postaviti na sledeći način: ukoliko manjinska vlada ima ambicije da otpočne borbu protiv organizovanog kriminala, uredi odnose sa SPC kroz potpisivanje Temeljnog ugovora i pristupi inicijativi Otvoreni Balkan, vredi načiniti rizik i napraviti taj politički iskorak. Ukoliko je, međutim, ideja kreatora manjinske vlade da se revitalizuje i rehabilituje DPS, a da se „pitanja koja dele društvo“ ostave za neka buduća vremena, onda je izvesno da je zamisao da SNP treba da bude puki dekor i ikebana buduće manjinske vlade koja će mahati činjenicom da je sve krasno jer je „i Srbin potpredsednik vlade“.

Uloga fikusa odnosno, što je mnogo strašnije, maske i opsene iza koje će se polovina Crne Gore gurati u izolaciju i segregaciju, u kojoj će SPC i njeni vernici biti obespravljivani, veoma je nezdrava i donela bi potpuni politički krah Jokoviću i njegovoj partiji.

Neki pažljivi čitalac sigurno će reći da Abazović i URA mogu da obećaju potpisivanje Temeljnog ugovora i ulazak u Otvoreni Balkan, samo da bi namamili SNP u manjinsku vladu, a da posle na data obećanja zaborave. Tačno. U tom slučaju, u prvih, recimo 90 dana rada te vlade, SNP može da saopšti javnosti da ključne stvari zbog kojih je stupio u manjinsku vladu nisu ni na pomolu rešavanja i da napušta ceo projekat. Time bi SNP izbegao političku smrt i ogolio poziciju URE koja bi nastavili staru praksu diskriminacije pravoslavlja i getoizacije Srba.

Joković sa saradnicima može da postavi pitanje kako to slušamo i aplaudiramo Eskobaru kada kaže da treba odložiti popis, a pravimo se potpuno gluvi i nemušti kada kaže da je Otvoreni Balkan, ne samo projekat koji SAD podržavaju, već je to i treći stub američke politike na Balkanu? Otuda bi SNP insistiranjem na efikasnom ulasku u Otvoreni Balkan imao avangardnu poziciju kada je reč o interesima koji su saglasni sa jednom od najmoćnijih svetskih sila, a takođe takav pristup podržavaju i oni koje nazivamo prosrpski orijentisanima. Naravno, Otvoreni Balkan bi bio od izuzetne koristi najpre za Crnu Goru, posebno u svetlu kretanja turista jer manjak prepreka za putovanja jedan je od ključnih činilaca kada se odlučuje o putovanjima i posledično trošenju novca.

U poslednjih nekoliko dana sve glasnije čujemo da manjinska vlada treba da nastavi evroatlantsku agendu a da ostavi „pitanja koja dele društvo“ za neku daleku budućnost“ – čitaj za nikad. URA se ne oglašava i ne demantuje ovakve stavove. Ako je situacija takva, Joković i SNP imaju nikad jasniju i bistriju situaciju. Otvoreni Balkan, Temeljni ugovor i popis se neće rešavati, a njihova uloga je epizodna, to jest uloga mečke kojom će se odvući pažnja naivnih( kojih je sve manje ako ih uopšte više i ima).

Oni koji se zalažu za to da se „pitanja koja dele društvo“ odlože za daleku budućnost, nisu se zalagali za odlaganje referenduma o nezavisnosti koji je žestoko delio društvo ili za odlaganje pitanja ulaska Crne Gore u NATO koji je delio društvo u toj meri da je manjina bila za ulazak u NATO, a većina protiv.

Dakle, izgadnja građanskog društva, socijalna stabilnost, ekonomski prosperitet… ne mogu se graditi guranjem polovine jednog društva u meki aparthejd i tretiranjem istog kao niže kaste. Građanska harmonija i društvo koje želi da se podiči visokim stepenom ljudskih prava, ne ostvaruje se tako što ćete jednu versku zajednicu držati u poluilegalnom statusu i beskrajno izbegavati da regulišete na pravnom nivou njen status dok ste sa ostalim verskim zajednicama to pitanje odavno rešili.

Deluje državnički i briljantno kada Abazović juče u Nikšiću kaže da je njihov osnovni cilj da se pomire dve Crne Gore. Ali pomirenje se ne postiže rehabilitacijom i revitalizacijom DPS-a uz istovremeno i paralelno obespravljivanje, getoizaciju i gušenje prava Srba.

SNP i Joković imaju pred sobom priliku da postave konkretne i oročene uslove i ciljeve kao kriterijume za učešće u manjinskoj vladi i da ih ako isto sprovedu istorija upamti po velikim delima ili da prezru i sa gnušanjem odbace ulogu dekora i pokrivalice u vladi koja će u najboljem slučaju izgubiti još godinu dragocenih dana, kao što je izgubila i Krivokapićeva.

Naravno, suvišno je i naglašavati da bi po principima parlamentarne demokratije, vlada trebalo da bude sastavljena od stranaka pobednica na izborima uključiv i stranke nacionalnih manjina. Pošto se dati scenario, po svemu sudeći, ne može ostvariti, teze iz prethodnog teksta odnose se na scenario koji je trenutno najizvesniji.

(Borba)