Pacovski ratovi

Piše: Bećir Vuković

Sve su oglodali, sad kidišu jedni na druge. Jedno drugome otima. Do istrebljenja.

Čitate o tome od jutra do sjutra. Po ovim nedođijama ratovalo je mnogo, i kuso i repato, i bregovi i mramorovi, i more i hridine, i živina sa živinom, i bog i satanailo iz greda, i tići i nikovići, i bijeli i zeleni, i bradati i ćosavi, pa došao red da ratuju, i da se pognaju pacovi. U pacovski svijet niko nije unio lampu, a da je ostao čitav, i neogreban. Niko ga nije osvijetlio, a da nije ugazio u mišolovku. Pacovski svijet je neuporediv.

Samo pacovi trče u onaj lokal (rupu) u kojem glavna pacovčina gricka svoju koru, a kad promijeni lokalom, kad više ondje ne navraća, možete ugarak u njega. Takva je ta pacovska odanost, kopiranje, tako pacovi slijede pacovske tragove. Takav je njihov trend. Pacovsko – skorojevićki. U drugom lokalu, možete mu po polici nanizati najljepšeg, najfinijeg šupljikavog sira, na kriške, i rezanog u trougliće, i da bude sve džabe, ali neće ni da se osvrne, ko da je mišomorom filovano – samo bezglavo juri onamo gdje je nanjušilo da je gazda otaborio. U psihologiji ima podjela na ovo i ono, i ono, ali i onu dobro znanu i najmračniju podjelu: na ljude – pacove. Ljudi – miševi. Nalazimo ih u Kafkinim jazbinama, ali ima i ženki pacovki, jozefina, pjevačica: ko njih nije čuo taj ne poznaje snagu pakla. I, na kraju, sretamo – narod miševa. Što se tiče kanala, najznamenitiji su, opet, pacovski kanali. U ovim vremenima predlažem i našem pokoljenju da se vrati iščitavanju „Pacovskih kanala“. Do kraja pošasti koja traje i truje, kojoj smo kao narod vazda na putu, valja se opominjati na scenarija i klopke „Pacovskih kanala“.

Pacovi ne nose novčanike. Ne trebaju im jer, nikad i ne plaćaju. Ne idu dotle. I nikako da se ovdje, u našim prilikama – strogo definiše – o čemu se radi, nego se izmišljaju razna čudesa, i razne terminologije. Stvar je jasna: samo pacovi, i mafijaši nikad ništa, i nigdje, i nikome ne plaća. Nemaju tu kulturu. Pacov može da ima džakove zaliha, punane podzemne ambare i duške, i vršne zakope, ali vas nikad neće ugostiti, nego uvijek, i opet, samo pljačkati. I, otimati. Isti su pacovi i na Koniku, i Sen Tropeu (Seint -Tropez), i u Londonu. Tokiju ništa ne prijeti, nikakav požar, zemljotres, cunami, jedino glave mu mogu doći pacovi.

Sav sistem tehnološki, kanalizacioni, saobraćajni, nalazi se dolje, ispod zemlje, a dolje, u podzemlju, vladaju pacovi. Ako krenu, a krenuće jedne noćce – neće više biti ni Tokija, ni civilizacije. Pacovima je najslađa plastika. Začudo, i na zemlji sretamo isti sistem pacova, istu narav, istu psihologiju. Kad sve zbriše, i kad nagomila zaliha i za praprapacovče, pacov još krade i pljačka, pa onda svrne (a to mu je najslađe), da pljačka drugove pacove. Na kraju, i drob mu prospe, a crevca kančela oko lakta.

Elem, ta i takva pošast, lako može da se prenese i na druge. Ne poričem ničije nerazumevanje, ali se pitam: otkuda, odjednom, iz vedrana neba, ovdašnju mučnu pacovsku bitku na smrt i život, prekidaju izvjesni nezvani, javljajući se sa periferije kanalizacionog tunela, i namiču priču, predlažu, da bi se, možda, trebalo prikloniti onom „poštenijem“ pacovskom klanu, odn. zdravijoj pacovskoj grupi. I sa njima pokušati praviti nekakvu bajku, opet jovo nanovo.

Naime, javio se glasnogovornik jedne grupe bliske (makar u jednoj stvari), jednom pacovskom krilu, i predlaže što predlaže. Ali, i tu stranu priče iskusili smo, i vidjeli kud je to sve odvelo: još više su progledale jame i kanali, još višu pustoš napravili pacovi, riječju, samo se radilo o razvodnjavanju cijele mafijaške kolotečine. Sa iste adrese čula se i riječ o nakakvoj kontaminaciji protesta. Kad se radi o tako opasnoj stvari (kontaminaciji), morao je autor biti konkretniji: od koga kontaminirano, i sa čije strane. Ne radi se o običnoj sujeti, ali tražim da imenuje stvar, da prosto znam na koga je mislio. Nijesam od onih koji se važnim stvarima bavi samo izdaleka. Po mom skromnom mišljenju i razumevanju, o sličnim stvarima ne bi smio da besedi neko ko dolazi iz Ulcinja.

Od istog frizera, volio bih da čujem i mišljenje o jednoj drugoj stvari. Naime, kako će se taj vajni ulcinjski opozicionar (ondulirani), postaviti prema Albaniji, koja je najavila da će, 31. marta, ukinuti granicu između Albanije i Kosova. Znam da će vanjska politika Crne nedođije o tome ćutati, a docnije, ako im bude naređeno, i podržati brisanje granice između Albanije i lažne države Kosovo. Uostalom, ovdašnje sluge tuđih interesa, omogućili su takav projekat Albanaca. Ali, interesuje me šta kaže Tačijeva uzdanica na ovoj stopi ničije svojine.

Poslije pranja para, na redu je pranje gaća. Ovih dana mafija je u velikom pranju gaća. Pranje gaća prate mnogi mediji, ali najviše ispiranjem bavi se Javni servis – koji i sami plaćate, zajedno sa mnom. Aman, dokle…

Pročitajte još:

Milo kao sveta krava: Ne odgovara ni kad krši zakon