Озон појачава ефекат стаклене баште
Антарктик
Озон, можда, слаби један од најважнијих механизама хлађења на Земљи, што га чини значајнијим стакленичким гасом него што се мислило.
Нова студија открила је да су промјене присуства озона у горњој и доњој атмосфери одговорне за готово трећину загријавања регистрованог у другој половини двадесетог вијека у океанским водама које се граниче с Антарктиком. Дубоко и брзо загријавање у Јужном океану негативно утиче на његову улогу једне од главних регија за апсорбовање вишка топлоте, док се планета убрзано загријава, преноси Дејли Сајенс.
Већина тог загријавања резултат је повећања количине озона у доњој атмосфери. Озон, као једна од главних компоненти смога, већ је опасан као загађивач, али истраживање показује како би, такође, могао играти значајну улогу у подстицању климатских промјена у наредним годинама.
Доктор Михаела Хеглин, ванредна професорица атмосферске хемије и једна од ауторки студије, рекла је: „Озон близу Земљине површине штетан је за људе и околину, али студија открива да, такође, има велики утицај на способност океана да апсорбује вишак топлоте из атмосфере.
Ови налази бјелодано указују на важност смањења загађивања ваздуха, како би се спријечило повећање нивоа озона и даљњи раст глобалне температуре.“
Тим је користио моделе за симулацију промјена присуства озона у горњој и доњој атмосфери између 1955. и 2000. године, како би омогућио разумијевање њиховог утицаја на загријавање у Јужном океану.
Те су симулације показале да су смањење озона у горњој атмосфери и његово повећање у доњој атмосфери допринијели загријавању регистрованом у горња два километра океанских вода у високим географским ширинама и укупном повећању стакленичких гасова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Тим је користио моделе за симулацију промјена присуства озона у горњој и доњој атмосфери између 1955. и 2000. године, како би омогућио разумијевање њиховог утицаја на загријавање у Јужном океану.
Da li Vi znate sta je model,trebalo bi da znate,kao kompjuter ubacis svoje stalne ili predvidjene podatke i na karaju kao kod racunara ili svakog malog digitrona dobijes zeljejni rezultata.Tako je svakome iloe malo u stvri upucenom intelektuacu jasno da na Antartiku zimi Ozon je prirodna pojava kao plavo nebo ili duga,Ozon se formira od UV svijetlosti i kiseonika u vazduhu O2+UVsvijetlo>O3(Ozon)
Posto u polarnoj zimi nema svjetlosti u ovom dijelu atmosfere nema ozona.Ozon se ne formira samo se razlaze,osim toga ozon nije zastita od UV zracenja vec kiseonik u vazduhu,ozon je samo rezultat rekcije
Озонске рупе су откривене 1985. и створене 1975. од стране ЦФЦ-а које је направио човек.
Тачно је да озонске рупе постоје све док Земља има атмосферу кисеоника и док је сунце сија. Озонске рупе су дуго биле познате атмосферским истраживањима и биле су опсежно истраживане, на пример, током међународне геофизичке 1957. године. Озонске рупе су ту јер сунце сија под углом на половима и више нема довољно енергије за стварање озона из кисеоника. Вредности озона у атмосфери мерене су у Тромсеу/Норвешка од 1935 (!). Измерене вредности леже у оквиру природног опсега флуктуације од +/-15% и у тачној су вези са годишњим ритмом лета и зиме, као и са сунчевом активношћу. Од производње ЦФЦ-а, није било уочљивих промена на штету нивоа озона.
2. Озонска лаж:
У атмосфери око Земље постоји статични озонски омотач, који филтрира сунчеве зраке попут сунчаних наочара.
Истина је да постоји сталан процес нагомилавања озона и оштећења озона у атмосфери кисеоника. Усмерена сунчева енергија дели О2 на појединачне атоме кисеоника, који се накратко комбинују и формирају молекуле О3 (озон). Када се ови поново распадну, ослобођена енергија се емитује сферно, односно најмање половина енергије се емитује са Земље. На овај начин се УВЦ зрачење (ово је део са највећом енергијом, који се назива и тврдо сунчево зрачење) мање-више успорава. Највиши нивои озона могу се измерити на екватору, где сунце сија тачно окомито на атмосферу. Што сте даље од екватора, сунце косо сија на атмосферу. То значи да је све мање енергије доступно за процес стварања озона по површини пода и повезаном ваздушном стубу изнад ње. Мерљиве вредности озона опадају према половима. Када је у децембру северна половина Земље најудаљенија од Сунца, због релативног нагиба осе ротације према орбити, имамо зиму и озонска рупа на северном полу је највећа, јер најмање енергије од сунце долази сада. У исто време, на јужној хемисфери (нпр. Аустралија) је лето, а озонска рупа изнад Јужног пола је најмања. У јуну је управо супротно.
3. Озонска лаж:
ЦФЦ уништавају озонски омотач и оштећују атмосферу.
Истина је да атмосфера никада није претрпела ни најмању штету од ЦФЦ-а и процес формирања атмосферског озона ни на који начин није умањио ЦФЦ. ЦФЦ су веома стабилне, хемијски инертне, нетоксичне и незапаљиве супстанце. Када се пусте, падају због гравитације јер су четири до осам пута тежи од ваздуха. Они нити лебде дуж географске дужине до Јужног пола, где се сматра да је оштећење озона најгоре, нити се на било који начин ‘дифундирају’ у атмосферу. Годишња производња ЦФЦ-а била је око два милиона тона у свом врхунцу. Садржи 1,4 милиона тона хлора и 450.000 тона флуора, али они не излазе у атмосферу. У ствари, годишње уђе у атмосферу: више од 600 милиона тона хлора из испаравања морске воде, према најконзервативнијим минималним проценама 36 милиона тона гасова хлора из вулканске активности у годинама без! велике ерупције, преко осам милиона тона хлора из сагоревања биомасе, преко шест милиона тона гаса флуора из успаваних вулкана и више од пет милиона тона метил хлорида из океанске биомасе, да наведемо главне природне изворе. Два милиона тона хлора и флуора из ЦФЦ-а не би били ни приметни, чак и када би заиста доспели у атмосферу. Осим ако нису имали заиста грандиозну интелигенцију и знали да су ‘лоши’ атоми из ЦФЦ-а људи и да стога морају уништити милионе молекула озона, а најмање 655 милиона тона атома из природних извора знало је да су ‘добри’ атома и морају да се понашају мирно у атмосфери, посебно према озону. (Узгред, велике вулканске ерупције избацују око 100 милиона тона гасова хлора и флуора у атмосферу, а људима би било потребно неколико хиљада година да произведу ЦФЦ да би одговарали количинама које су на овај начин ослобођене само у последњих сто година !)
4. Озонска лаж:
ЦФЦ замене су боље за животну средину.
Истина је да је потребно више ресурса и више енергије за производњу супститута. Они су много проблематичнији за животну средину и здравље од самих ЦФЦ-а.. Више енергије и ресурса се такође мора користити да би се генерисала набавна цена, пошто су замене за ЦФЦ 10 до 30 пута скупље од ЦФЦ-а.
5. Озонска лаж:
У лето постоје нивои озона који су превисоки и опасни за људе (озонски смог).
Истина је да су у свим временима (нарочито пре индустријализације) највиши нивои озона у ваздуху били лети са високим притиском, плавим небом и високим температурама. Они су и даље највиши тамо где је ваздух најчистији. На пример у природним резерватима где су индустрија и путеви далеко. А чист ваздух је увек био здрав за људе. Ниво озона који се јавља у природи није ни превисок ни штетан по здравље. Такви се могу произвести само вештачки. Сасвим је озбиљан злочин рећи родитељима у лудници демонизације озона да треба да закључају своју децу у своје домове када је овакво време јер је ниво озона превисок и опасан. Једино на шта морате да пазите је да не одете на сунце предуго неспремни и ‘без вежбе’. Зато што вам опече кожу. Али од тога не добијате више од опекотина од сунца. Рак коже нема никакве везе са превише сунца, озонским рупама, ЦФЦ-има или издувним гасовима аутомобила. И добијате бољу толеранцију на сунце, на пример, ако побољшате исхрану и поново једете више сирове хране.
6. Озонска лаж:
Издувни гасови аутомобила су претходници озона и одговорни су за озонски смог.
Тачно је да је једина ‘прекурсорска супстанца’ озона кисеоник у најчистијем ваздуху. Издувни гасови аутомобила и индустријске емисије спречавају стварање озона. Када су у лето 1994. у великим градовима постојале опште забране вожње, ниво озона је порастао уместо да пада. Граничи се са медијским чудом да се у пролеће 1995. писала истина о оцени ових мерења по овом питању. Међутим, поново су лагали када се тврдило да ће издувни гасови аутомобила излазити на село (нпр. у резервате природе) и да ће стога и даље бити узрок повећаних вредности озона тамо.
7. Озонска лаж:
Регулисани тросмерни катализатор чисти издувне гасове аутомобила и на тај начин спречава озонски смог.
Истина је да катализатор чини издувне гасове аутомобила много токсичнијим него што јесу. Оно што је возачу аутомобила са регулисаним тросмерним катализатором дозвољено и што му се такође продаје као еколошки прихватљиво, строго је забрањено компанијама у хемијској индустрији због законских прописа: наиме да користе било коју технологију каталитичког конвертора у бесплатна веза са атмосфером спољашњег ваздуха!!! Мачји аутомобили испуштају цијановодоник (гас цијановодоничне киселине), сумпор-триоксид, водоник-сулфид, естре фосфорне киселине (тешки нервни гас), фосген (ратни гас/Први светски рат) и азот-оксид у ваздух који удишемо. Исто тако, мачји аутомобил губи око 50 трилиона атома платине по километру. Према реномираним хемичарима, металурзима, токсиколозима и лекарима, ово су еколошки и здравствени катастрофални услови. Дакле, емисије платине су далеко штетније од било ког олова које је икада изашло из издувних гасова. Поред тога, ретко који возач аутомобила Кат-а зна да је до 5% бензена дозвољено у горивима за рад без олова у возилима Кат по специјалној европској дозволи. Ово је такође здравствена катастрофа. Електромагнетно зрачење наизменичног поља до 500нТ (Нано Тесла) такође се може мерити у унутрашњости аутомобила за мачке. Ово је 10 пута више од онога што радиолози процењују да је граница оштећења од 50нТ. Јавност на најгори могући начин лажу бескрупулозни политичари и криминално тиха аутомобилска индустрија, и једни и други знају за све те ствари. За прикривање стварних чињеница крива је и штампа за моторна возила, коју заступају бројни часописи на тржишту, јер не поштује своју обавезу давања информација.
Сада се, наравно, поставља питање зашто се све те лажи уопште шире?
Производња ЦФЦ-а је патентирана. Али патенти су привремени. Датум истека патента се приближавао. Сада када су све хемијске компаније могле да производе ЦФЦ без плаћања тантијема, а земље трећег света су сада имале ЦФЦ фабрике горе-доле, ЦФЦ су морали некако да се демонизују, пошто су власницима патената претили огромни губици профита. Тако су научници добили задатак да измисле све ове лажи и шире их као научно доказане чињенице.
Садржај преузет од: Рогер А. Мадуро, Ралф Сцха
Internetquelle des Textes: https://members.internettrash.com/medwiss2/ozon.html#ozonlueg
Ponekada je strana blokirana ,interesanto…………?
Pored politicke kvote gluposti usli ste i kovtu naucnih gluposti OZON i CO2 emisja,intresanto razmisljnje portala i glupih politicara!