Oživele najveće tajne arhiva SPC

Dva nivoa ispod zemlje, u zgradi na Gundulićevom vencu u Beogradu, strpljivo i predano, konzervator Jovana Riboškić pokušava da spase i oživi stranice knjiga starih i po nekoliko vekova. Kroz njene ruke prolaze vredni spisi koji govore o prošlosti i tradiciji našeg naroda. Sve što ona sredi u skučenoj sobi, kroz hodnike nalik lavirintu nosi se u centar za digitalizaciju Arhiva Srpske pravoslavne crkve. Manjak prostora najveća je boljka institucije koja čuva sećanje srpskog naroda. Ovaj problem uskoro će biti rešen, najavljuje za „Novosti“ Radovan Pilipović, direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve.

Sinod SPC je odredio da Arhivu pripadne deo zgrade Svetosavskog doma u Zemunu, koji se nalazi u okviru kompleksa Crkve rođenja presvete Bogorodice u Zemunu. Potrebno je da prostor veličine hiljadu kvadrata bude adaptiran, kako bi u potpunosti bio prikladan za arhivske depoe. Do tada najveći deo građe i dalje stoji na tavanu Crkve Svetog Marka, gde je bila zaboravljena do 2008. Pronađena je u lošem stanju, prašnjava i prekrivena izmetom golubova koji su ulazili na tavan.

– Ta građa je sada u mnogo boljem stanju. Fizički je sređena i zaštićena, ali će biti potrebno mnogo vremena da se ona klasifikuje, konzervira i digitalizuje. Na tome svakodnevno radimo – objašnjava Pilipović. – Veoma nam je važno što smo dobili novi prostor, jer će tamo biti dovoljno mesta da se, pod odgovarajućim uslovima, smeste svi važni dokumenti koje čuvamo i o kojima brinemo.

Zgrada u koju će se preseliti bila je nacionalizovana, a pre nekoliko godina vraćena u postupku restitucije. Prvih stotinu, od ukupno hiljadu, kvadrata, već je sređeno zahvaljujući donaciji Fondacije „Ana i Vlade Divac“. Za sistemsko rešavanje pitanja prostora za Arhiv, kaže naš sagovornik, potrebna je pomoć Ministarstva kulture, koje je i do sada pomagalo njihovom radu, kao i Kancelarija za vere Vlade Srbije.

– Deo građe smo već prebacili u Zemun, a u sadašnjoj zgradi, koju delimo sa Akademijom za umetnost i konzervaciju SPC, ostali su centri za konzervaciju, digitalizaciju i za rad sa korisnicima. Nadamo se da ćemo već naredne godine potpuno da se preselimo tamo – napominje Pilipović. – Arhivistika je najmlađa delatnost Crkve, a Arhiv je formiran 2007. godine. Mnogo posla je pred nama, a imamo samo pet stalno zaposlenih i troje honorarnih saradnika. U depoima imamo 4.000 dužnih metara građe, od kojih je deset odsto fizički ugroženo. Petini dokumenata potrebna je konzervacija.

Među vrednom građom su spisi iz 19. i 20. veka, dokumentacija centralnih tela Srpske pravoslavne crkve. Među najznačajnijima su Fond Konzistorije Mitropolije beogradske kneževine i Kraljevine Srbije i Zbirke mitropolita Mihaila (1859-1898), Inokentija (1898-1905) i Dimitrija (1905-1920).

Tu je spisak odlikovanih Rusa iz Nižnjeg Novgoroda iz 1896. godine, koji su pomagali srpskim crkvama, pismo ministra prosvete i crkvenih dela Alimpija Vasiljevića mitropolitu Mihailu iz 1878. godine, o pomoći Prizrenskoj bogosloviji, pismo ruskog konzula iz Dubrovnika Ivana Stepanoviča Jastrebova mitropolitu Mihailu o materijalnoj potpori za Srbe u okolini Prizrena iz 1877, pismo žičkog Save Dečanca ministru inostranih dela o srpskim školama u Solunu iz 1898. godine…

Reč je, kaže naš sagovornik, o dokumentima od prvorazrednog nacionalnog značaja, iz kojih se ne čita samo funkcionisanje Crkve, već i države i celog naroda.

Bolji uslovi u Karlovcima

Deo dragocene građe Srpske pravoslavne Crkve nalazi se u Arhivu u Sremskim Karlovcima, o kome brigu od 1946. godine vodi Srpska akademija nauka i umetnosti. Kako su i ovde uslovi veoma loši, nedavno je odlučeno da će se ova građa preseliti u Svetosavski dom u Sremskim Karlovcima, gde će biti i centar za digitalizaciju.